уторак, 04.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 21.04.2020. у 18:00 Марина Вулићевић

Одлазак Луиса Сепулведе

Познати чилеански писац, новинар, активиста и редитељ, који је живео у Шпанији, преминуо је од последица изазваних вирусом корона Луис Сепулведа
(Фото: EPA/Nacho Gallego)

Луис Сепулведа (4.10. 1949 - 16.04. 2020), познати чилеански писац, новинар, активиста и редитељ, који је живео у Шпанији, преминуо је од последица изазваних корона вирусом, у болници у Овиједу, а после повратка са литерарног фестивала у Португалу.  Његово најпознатије дело је „Старац који је читао љубавне романе“, преведено на више од 20 језика, према којем је снимљен и истоимени филм са Ричардом Драјфусом у главној улози. Знан је и по књигама „Свет на крају света“, „Дневник сентименталног убице“, „Кајман“, те урнебесно хумористичним „Најгорим причама о браћи Грим“ у коауторству са Уругвајцем Мариом Делгадом Апараином. Код нас, Сепулведина дела објављује београдска „Паидеја“. Потисник је више од 20 романа, путописа, есеја. Његов најновији роман, из прошле године, носи наслов „Прича о белом киту“.

Кажу да је Сепулведин живот био довољан за неколико романа. Рођен је у Овали, на северу Чилеа. Био је вођа левичарског студентског покрета, док је на чилеанском универзитету студирао позоришну продукцију, а у влади, из времена председника Салвадора Аљендеа, био је задужен за издаваштво. После војног пуча у Чилеу, државног удара из 1973. године, који је на власт довео Аугуста Пиночеа, ухапшен је, мучен. У завору је провео две и по године. Ослобођен је уз залагање немачког огранка организације Аменсти интернешенел и држан је у кућном притвору. Успео је да побегне и да се из позадине прикључи отпору. Пошто је био поново притворен, добио је 28 година робије због издаје и субверзивних активности. Поново је реаговао немачки огранак Амнести интернешенела, па је његова казна преименована у егзил.

Путовао је Латинском Америком, оснивајући позоришне трупе у Еквадору, Перуу и Колумбији. Учествовао је у истраживању Унеска, 1978. године, о последицама колонизације на становништво Амазоније, живећи годину дана са Индијанцима Шуарима. Године 1979, придружио се интернационалној бригади „Симон Боливар“, која се борила у Никарагви, а после успеха револуције која је окончала диктатуру породице Сомоза, почео је да ради као новинар и настанио се у Европи.

Од 1982. до 1996. године живео је у Немачкој, а од 1996. у Шпанији. Поред шпанског, говорио је енглески, немачки, италијански и француски, Латинску Америку доживљавао је  као о мултикултурални и вишејезични континент, где маркисам, који је проповедао, није примењив на руралну популацију.  Почетском 80-их година 20. века придружио се еколошком покрету Гринпис.

Био је оснивач иберијско-америчког сајма књига у Шпанији, писао је за Ел паис, као и за италијанску штампу, добитник је награда за поезију, као и међународног признања за позориште шпанског радија и за краткометражни филм телевизије Шпаније. Од Француске Републике добио је признање Витеза уметности и књижевности и постао је почасни доктор Универзитета у Урбину, у Италији.

Ел Паис пише о Сепулведи као о аутору чија дела не бисте хтели само да читате, већ и да њега срдачно позовете у своју кућу, на вечеру... Подсећа да је био и велики светски путник. Његове авантуристичке књиге настављају традицију деветнаестовековног романа Жила Верна, заговарајући врсту „нео-егзотизма“, како је то дефинисао издавач Густаво Гереро. То је Луиса Сепулведу повезало са културном јавношћу у Француској, где је стекао велику популарност, а затим је постао омиљен и шире.

Делио је националност, егзил у Шпанији и интернационални успех са Робертом Болањом, додуше писцем другачијег усмерења. „Обојица припадају генерацији која је жртвовала животе за левичарске идеје Латинске Америке“, рекао је Гереро.

За Ел Паис, Сепулведа је једном изрекао велику истину: „Добар роман кроз историју био је прича о губитницима, због тога што победници сами пишу своју. На писцима је да буду глас заборављених“.

Коментари0
ca7f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља