уторак, 27.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 21.04.2020. у 20:12 Мирослава Дерикоњић

Тужилаштво за ратне злочине интензивно ради

По потерници српског правосуђа у Словенији је ухапшен припадник Збора народне гарде због догађаја у околини Загреба током 1991. године
Упркос пандемији улажу се напори да се ступи у контакт са сведоцима (Фо­то Д. Жар­ко­вић)

Осим мањег броја заменика тужилаца који су физички на послу и примена прописаних мера заштите, у раду Тужилаштва за ратне злочине (ТРЗ), у време ванредног стања, готово да се ништа није променило. Интензивно се, како кажу у овом специјализованом тужилаштву, ради на откривању и процесуирању осумњичених за ратне злочине, обезбеђивању сведока, њиховом саслушању.

У последњих нешто више од месец дана, колико је прошло од проглашења ванредног стања у нашој земљи, по потерници ТРЗ је у Словенији ухапшен Б. Т., припадник Збора народне гарде (ЗНГ) због догађаја у околини Загреба током 1991. године, а по протоколу о сарадњи с Босном и Херцеговином достављена је документација о преузимању гоњења Б. Б. у вези с догађајима у Санском Мосту 1992. године. Процесне радње у ова два предмета, према речима Василија Сератлића, заменика тужиоца и портпарола ТРЗ, биће настављене чим се за то стекну услови.

– Поменуто хапшење и достављање документације потврђује да, упркос објективним проблемима које је изазвала епдемија вируса корона, не смањујемо обим рада. Рад тужилаштва организован је у складу с одлукама Владе Републике Србије, прописаним мерама заштите и на основу обавезног упутства републичке јавне тужитељке Загорке Доловац. На послу су сви запослени, осим оних који припадају ризичним групама у складу с препорукама из уредби Владе РС и обавезног упутства. Ови запослени свој рад обављају од куће и електронским путем – каже за „Политику” Василије Сератлић.

Због специфичности тематике ратних злочина, према речима Сератлића, област ратних злочина не може да се пореди ни с једном другом области кривичног права.

– Различитост се огледа и у чињеници да су извршиоци кривичних дела ратног злочина, људи који су се, због протока времена од самог догађаја, по свему уклопљени у друштво: имају породице, раде… Нису сви учесници рата ратни злочинци. Мора да се прави разлика између учесника у рату и извршилаца кривичног дела ратног злочина. Ови други су били борци који нису поштовали правила рата, нити међународне и домаће прописе – објашњава заменик тужиоца за ратне злочине и портпарол ТРЗ Сератлић.

Велики проблем у раду овог тужилаштва представља проток времена од извршења кривичног дела који се некада мери деценијама.

– У неколико предмета су оштећени или сведоци негодовали зато што испитујемо неки догађај после толико година. Било је случајева да поступајућег тужиоца питају где је био пре 20 година? Један од заменика им је рекао да је он у време када се злочин одиграо био у школи, а потом је покушао да их охрабри и подстакне да одговоре на његова питања. Разумемо њихову бол и страх и у складу са законским могућностима покушавамо да им обезбедимо заштиту – каже наш саговорник.

Упркос пандемији с којом се сусреће готово цео свет и отежаним условима за рад, ТРЗ и сада покушава да ступи у контакт са сведоцима и објасне им зашто је важно да сведоче.

И када успемо да дођемо до њих, поједини сведоци, иако желе да помогну у расветљавању злочина, из различитих разлога, не могу да се сете свих детаља. То може да буде проток времена, али и страх који и данас осећају и који их „тера” да те сурове догађаје потисну. Има и сведока којима осумњичени прете или им нуде новац да не сведоче. Дешава се и да њима или члановима њиховим породица прете смрћу. Да су се неке истраге водиле на време, не би се сусретали са оваквим проблемима. Такође, не дозвољавамо штићеним сведоцима, као што је то био случај у предмету „Жута кућа” да изађу у јавност и износе своја сведочења – наводи Сератлић.

Коментари0
1a257
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља