уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 23.04.2020. у 12:46 Ана Вуковић

Чувајмо „баште” Београда

Звездара, Миљаковачка и Бањичка шума, Кошутњак, Степин луг, Авала, Космај, Бојчинска шума... десетак језера и београдске реке су оазе којима нас је природа даровала за опоравак и уживање
Трешња – језеро које се прославило у чувеној сцени купања у филму „Маратонци” (Фото А. Вуковић)

Адреса: Београд, Србија. Датум: 22. април, Дан планете Земље. Време: дванаести је час да се уразумимо и схватимо да је време да почнемо да водимо рачуна о животном окружењу.

Истина, живимо у граду – у облаку саобраћајних гасова и смогу котларница. Уместо травом, корачамо асфалтом. Уместо цвркута птица, буди нас брујање аутомобила. У таквом окружењу често заборавимо да смо и ми део природе, али све што се ових дана дешава може нам бити подсетник да другог дома осим ове планете немамо. Београд је, све више увиђамо, затворен и ограничен различитим забранама – наша кућа. А најлепши део те куће су и њене „баште”, односно природне оазе којима ћемо, сигурно, када све ово прође све више хрлити.

Знате ли само колико наш град има шума? Када „стеге” попусте, шетаћемо и даље Звездарском, пити воде са хладног извора у Миљаковачкој шуми и бројати птице на Бањици. Споменик природе Кошутњак одавно више није ловиште кнеза Милоша. Јелени и кошуте по којима је шума и названа ту више не станују. Ипак, ово место с правом зовемо „плућа Београда”, и даље је оаза у коју ћемо се радовати да одемо и уживамо у разговору са лишћем сребрнасте липе, граба, храста лужњака… Многи су се баш ових дана присетили и Степиног луга, драгуља скривеног на 13 километара од града, дела највеће шумске површине у граду коју још чине Баба Велка, Торлак и Јајинци. Хоћемо ли и њега да сачувамо или ћемо га, у шта се уверио недавно наш репортер, и даље користити као канту за отпатке које многи за собом оставе после излета? Авалска и космајска зелена пространства, обећајте то себи на Дан планете Земље, оставићемо у аманет и нашим праунуцима! Обреновачки забран и Бојчинску шуму исто ћемо морати да сачувамо за поколења!

Београд се уз све ове природне оазе може похвалити и са десетак језера. Трешња, језеро које је прославила Сека Саблић у чувеној сцени купања из филма „Маратонци”, Дубоки поток у Барајеву, Марковачко језеро у Младеновцу, прелепа Ада Сафари ушушкана између Саве и Чукаричког рукавца... само су неки од градских бисера којима нас је природа даровала. Насупрот овим воденим површинама, има и оних због којих бисмо морали да се постидимо. У Ракиној бари у Сремчици, једном од шест преосталих крашких језера у Шумадији, већ годинама, међутим, готово да нема воде и живог света. На срећу, последњих месеци група ентузијаста из удружења „Еко-Панчевачки” рит чисти ово језеро и покушава да га поново оживи.

Кошутњак (Фото З. Анастасијевић)

Нажалост, док једни „граде”, други уништавају.

Недавно нас је тако згрозила вест да је река Пештан код Лазаревца поплавела због загађења. И то усред епидемије која би свима морала да нам буде опомена да морамо чувати своју околину. Овакве ситуације требало би да остану само ружна прошлост, али једно су оптимистичне жеље, а друго сурова реалност. Јер иако Сава и Дунав још одолевају, мањи градски водотокови тренутно више личе на колекторе уместо на реке. Топчидерка, Болечица, Грочица... канали попут Каловите и Визеља уместо да буду оазе природе, представљају санитарну катастрофу. Ситуацију би, надајмо се, могла да поправе постројења за пречишћавање отпадних вода на која чекамо већ деценијама. Хидрографска мрежа нашег града је, иначе, кажу у ЈВП „Београд воде”, веома развијена.

– Oбухвата 190 бујичних водотока другог реда, у укупној дужини од 1.055 километара. Од тога је регулисано само 28 километара – кажу из овог предузећа.

Доста тога нам је дакле дато, само све то треба да сачувамо.

– Данас, у време светске пандемије, питање бриге за здравље човека је више него икада актуелизовало питање здравља планете. Вести и сателитски снимци из различитих делова света ових дана сведоче да је планета мање загађена, да су чистије воде и ваздух јер је, затварањем фабрика, смањивањем индустријске активности и саобраћаја, смањено емитовање гасова који утичу на загађење и климатске промене. И то је својеврсна опомена и питање да ли ће, када све ово прође, људска цивилизација моћи да задржи ове позитивне промене – саопштио је поводом Дана планете Земље министар заштите животне средине Горан Триван и истакао да је наша земља одлучна да решава еколошке проблеме и климатске изазове.

Коментари3
549ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
U brdovitom delu G. Tresnjevice nalazi se ostaci bezbroj cumorana u kojima se od drveta pekao cumor .Upotrebljavan je za kovanje alata pri vadjenju rude u doba Rimljana i kasnije. To su omanje zaravni prekrvene ostacima sagorelog drveta. Taj teren ,bogat sumom , do danas nije ispitan.
Немања Опанчаревић
Погледајте број коментара на вест Јурић, Абрамовић, педофилија и сатанизам и на ово лепо запажање новинара. Савршена илустрација стихова из народне песме (и онога што је мој учитељ давних дана волео да каже) "Сви јунаци ником поникоше, и у црну земљу погледаше". Сви улажу енергију у пљување неког, доказивање некаквих бесмислених теорија, а ово што се тиче свих нас и што је често наша одговорност - нико ништа! Туга, чемер и јад. И треба да нас нема, ако смо оволико слепи и глупи.
Minja
Lep clanak i informativan, jedino bih primetila da ako se budemo oslanjali na Ministra Trivana, slabo nam se pise. Covek je bezidejan i nije energican na nacin koji bi bio produktivan za ekoloska pitanja. Ja se vise uzdam u samoorganizovanje ljudi na lokalnom nivou i aktivnom odnosu prema problemima koji nisu svuda isti. A povodom pomenutog djubra po izletistima, razlog je jednostavan, korpe za smece su smesno male. Pogledajte kako izgledaju u velikim parkovima u svetu, pa ce biti jasno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља