среда, 28.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 24.04.2020. у 22:10 Драгољуб Збиљић

ТВ водитељке реформисале Вука

(Драган Стојановић)

Тешко је баш тачно временски одредити када се то тако масовно догодило на српским телевизијама, али је лако запазити да већ извесно време на малим екранима владају водитељке које су фонетски „реформисале” Вука. Да је извршено исправљање Вука у изговору српских гласова, лако је запазити чим укључимо ТВ апарат и почнемо да гледамо емисије типа „Добро јутро”, „После ручка” и сл.

Реформу српског језика је – упркос вољи тадашњих српских језичких институција у повоју, упркос отпору и Српске православне цркве која је позната по томе да се држи српске традиције у свему, па и у језику и писму – извршио први и коначни (до данас) реформатор српског учевног језика и писма Вук Стефановић Караџић између 1814. и 1847. године. Та његова реформа ослобођена је забране у српској држави 1868. и од тада се учи у школи па се зна како се исправно изговарају сви српски гласови који, у служби фонетских јединица функционишу у изговору у српским речима, реченицама, у краћем или дужем говору.

Познато је да је Вук добио сва српска, али и светска признања за то што је успео да уведе у службени, учевни језик Срба готово у потпуности чист народни језик и народно писмо које је добило 30 слова и исто толико, функционалних изговора тих слова. Редак је случај у свету да се у другим језицима изврши такво стапање словних знакова с њиховим изговором у говорном језику.

И, најзад, ево како су данас српске водитељке у ТВ програмима извршиле „поправљање” Вука. Увеле су нови глас, нови изговор коме још треба само да измисле словни знак да бисмо сви лакше „научили” како да га изговарамо и пишемо. Реч је о једном грленом гласу који је тешко описати. Ми бисмо га назвали „пропратни глас” или „глас поштапалица” који њима помаже да премосте време између нове мисли и нове реченице.

Онима који знају мало више историју српског језика и писма, тај нови глас може личити на „мукли глас” који је обележаван такозваним танким или дебелим „јер”. Реч је о непотпуно изговореном гласу који је следом историјског развоја у српском језику дао рефлексе и у неким другим данашњим балканским језицима (бугарском и македонском, на пример), а који су се развили најчешће у глас који се бележи данас словом „а”. На пример, уместо старог изговора и писања: „бъчва” и „сън” после Вукове реформе добили смо у изговору „бачва” и „сан”. Дакле, такозвани рефлекс „а”.

Истина, наше водитељке су то „надоградиле” тако да су тај „мукли глас” из ранијег периода драстично у звуку „појачале”, те нам свакодневно безброј пута између речи, између њихових „синтагми” и нових мисли у новим реченицама изговарају тај ранији мукли грлени одјек у виду праве „грлене бомбе” које некад краће, а некад дуже непријатно делују на наш осећај за фонетику и говор који се учи у добрим предавањима професора српског језика. Њихов изговор тог данас новог гласа има учинак готово праве, разарајуће „бомбе” на мозак и осећај за леп и течан говор, а једини лек за гледаоце испред малих екрана јесте да искључе тон и да гледају само слику.

Наравно, среће се то, иако мало ређе, и код мушких водитеља који иначе предњаче у афазичности, то јест у специјалном нецеловитом изговарању појединих гласова у посебним ноћним разговорима о појединим, обично политичким, темама.

Коментари52
26a60
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DC
Srpski jezik je postao jedan koktel svih okolnih jezika sa primesom raznoraznih naglasaka dodajući obaveznu dozu gastos jezika! Prilikom stvaranja istog zaboravljeni su i gramatika i izgovor i lepo izražavanje! Molim Vas vratite dostojanstvo srpskom jeziku a time i istoimenom narodu!!!
Коста
@Аутор текста -- Мени се лично обраћате, али Политка упорно игнорише моје одговоре. Није фер. Ваше замерке мени су разумљиве, али узмите у обзир да се ни Вук није држао службеног правописа. Ко каже да је данашња норма боља кад садржи толико изузетака и правила?! Такође, треба се подсетити да ни Вук није писао истим правописом којим се данас пише и да је употребљавао 31-нословну азбуку.
Аутор текста
Поштовани Коста, и моја маленкост има много замерки на Правопис српскога језика Матице српске. Он је, пре свега, апослутно неусставан кад је реч о једном писму српског језиак по Члану 10. Устава Србије, а Правопис је оставио два писма као ад јке реч о српскохрватском језику. Али не смемо препоручивати неки пропис који није по правопису, као што је јдначење по звучности, јер би се онад створиал анархиај у коришћењу Правописа. Ученици могу лошее проалзити у школи, ако игноришу правила.
Draskone
Kuj vas bre pituje kako se zbori u Srbiju. Zbori se kako koj znaje.
Аутор текста
Аутор текста -- Лингвисти. Треба ми макар једно Ваше значајније дело из лингвистике да ми наведете, па да покушам да Вам испуним жељу и одговориум какав сте лингвиста. Име које сте покрили псеудонимом, што се примењује у радовима, не морате ми навести, али ми је неопходан наслов дела из лингвистике, па ад испуним то што сте од мене тражили. Чекаом, дакле, поштовани Лингвисто, да ми наведете једно своје дело, па да Вам удовољим у Вашем очекивању.
Lingvista@Autor teksta
Ne znam kakav sam lingvista tako da vas molim za karakteristiku. Inače, ovakvim pisanjem u kom su ispremetana slova ne doprinosite negovanju srpskog jezika, a kako jezik čuva duh naroda posledice su ozbiljne. Ne bi to bilo strašno da nistze upravo objavili članak kojim prozivate voditeljke zbog loše dikcije. E pa, ovakvo nesređeno pisanje ekvivalent je lošoj dikciji. za ostale: naravno da je pravilno reći na telefonu/radiju, to su metafore i metonimije, ironisao sam na račun preskriptivista.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља