четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 26.04.2020. у 22:00 Марија Бракочевић

Радна места на удару кризе

Угрожен је чак и ИТ сектор, јер и ти радници раде за некога послодавца чије пословање може да буде угрожено због могуће рецесије
Поштеђене су професије које се односе на производњу хране, фармацију и медицинску опрему (Фото Н. Марјановић)

Криза на тржишту рада неће подједнако погодити јавни и приватни сектор, а радна места код приватног послодавца ће и у будућности, када прође ванредно стање у Србији и ситуација с ширењем ковида 19 буде стабилизована, бити угроженија од оних у јавним службама. Ипак, како истиче Марио Рељановић, научни сарадник с Института за упоредно право, држава ће и тада морати да смањи трошкове и даља задуживања, да се последице кризе драстичније не би осетиле и у јавном сектору.

– Будући да се тренутно и даље задужујемо, онда је веома могуће да ће се последице осетити и у јавним службама, првенствено у смислу смањења зарада. Ипак, не бих рекао да ће тако бити када је реч о смањењу броја запослених. Државни службеници и они који раде у јавним установама, у здравству, просвети, војсци и полицији, могли би тек незнатно да осете кризу изазвану ковидом 19, али не у економском смислу, јер њихове плате неће бити смањене – сматра Рељановић.

Када је реч о осталим професијама, одређене већ јесу „профитирале” од вируса корона, почев од оних које се односе на производњу хране и медицинске опреме, као и оне које су део фармацеутске индустрије.

– Фирме које се баве таквим пословима и у време кризе опстају на тржишту, што се може видети. Оне свакако неће осетити даље последице, па је претпоставка да ни њихови радници неће имати разлога да буду забринути за своја радна места – додаје Рељановић, и подсећа да најбоље послују управо они за којима је потражња константна и чији послови не познају затварање граница. Ту долазимо до ИТ сектора, којем чак ни пандемија малтене не може ништа, показало је недавно истраживање „Инфостуда”, јер су у овој области рада такви кадрови и даље неопходни.

– Ипак, и ова грана привреде може да претрпи последице изазване ковидом 19, јер и ти радници раде за некога послодавца. Ако цела привреда земље одакле је послодавац, на пример, упадне у рецесију, у проблему ће онда бити и ИТ индустрија. Самим тим биће смањена потражња за ИТ стручњацима и из наше земље и њиховим производима, па ће и њихова радна места бити угрожена – додаје Рељановић, закључујући да ниједна област рада заправо неће проћи нетакнуто у доба пандемије и после ње.

Упитан да ли је мисли да је могуће очекивати скорији повратак радних места која су у време кризе избрисана са мапе и шта да очекују радници који су остали без посла, научни сарадник с Института за упоредно право одговара да је тај проблем веома сложен.

– Чак и они који су највећи оптимисти међу економистима кажу да ће бити потребно око две године само да би се ниво нашег БДП-а вратио на донедавни. То је заиста дуг период за неког ко нема посао, па ће самим тим и системска дугорочна незапосленост још више доћи до изражаја. Она је у једном тренутку у Србији уистину била сведена на релативно мали проценат, наравно због одлива радне снаге, али и због нових запошљавања – подсећа Рељановић, уз очекивање да ће многе индустрије одсад опрезније инвестирати у даљи развој, што ће такође утицати на тржиште рада.

– Када улазите у трку да привлачите стране или домаће инвеститоре, очекујете да се тај циклус непрестано обнавља, и на тај начин одржавате одређени број радних места. Међутим, када неко у овим околности оде, ви ћете онда врло тешко привући новог улагача, јер ће потенцијалне компаније бити више окренуте томе да задрже оно што имају, него да инвестирају даље у ширењу неке производње. У том смислу сматрам да ће нам за повратак на старе стазе и релативно нормалан циклус функционисања привреде бити потребно дуже времена, бар пет година – прецизира Марио Рељановић.

Коментари12
149d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

XXI vek
Pojmom tržište rada umesto pojma tržište radne snage, kapitalizam ruši stare diskurse i pojmove koji dovode u sumnju ili koče oplodnju kapitala. Pored pojma tržište radne snage, potisnuti su pojmovi socijalne pravde, humanizma, revolucije, eksploatacije, internacionalističke solidarnosti prema siromašnima itd. Na taj način kapitalizam i semantički proizvodi veru u sebe, unajmljujući onaj deo intelektualne radne snage koji veruje da je u njegovom interesu da prihvati tržište i robne brednosti.
Petar Milošević
Polako činjenice postaju poznate. Čak i ako Srbija i dalje uspeva da se bori sa virusom, i čak i ako uspe da smanji posledice... pad svetske a pogotovo (!) EU-privrede će imati teške ekonomske posledice. Vlada mora SADA da se konsultuje sa vodećim ekonomistima i da počne da radi na ekonomskoj STRATEGIJI za povratak u normalu. Ne treba zaboraviti da je ovo čudo ujedno i ŠANSA za našu privredu jer u EU dirme masovno propadaju.
Dejan
U ovoj zemlji ili radiš u državnoj firmi - ili umri, robuj, strahuj. Posle nam kao smetaju spoljni neprijatelji a domaća nepravda gora od haške i svake druge
Домаћи предузетник
Или једноставно пређи у приватни сектор и то је то. Ја сам још 2013. прешао у приватнике и много ми је боље овако. Јес да је тешко са нашим пореским системом али ништа се не може поредити са слободом коју човек осећа.
Београђанин
Радим за једну веледрогерију у Србији и у недељу, две буквално све нам је стало. Скоро да нема продаје а ми снабдевамо скоро све апотеке у држави. Уколико се привреда не нормализује пропашћемо ми а са нама и цела фармацеутска индустрија.
Miroslav Jović
Već jutros se oseća užurbanost na ulicama Beograda i to u sferi poslovnog angažmana. Potrebno je otvoriti gradski prevoz u najkraćem roku. Van urbanih sredina priroda sama goni na rad i oni koji su u poljoprivredi već uveliko su podigli aktivnosti, pa je potrebno pokrenuti medjugradski saobraćaj. Kao što je i sam g-din Reljanović napomenuo proizvodnja hrane će imati održivost, pa na tu činjenicu treba obratiti pažnju kada je u pitanju angažovanje radne snage. Tu je i izvozna šansa velika.
Miroslav Jović
Otvoriti gradski prevoz nije toliki problem jer već postoje autobusi koji su prevozili radnike, pa im treba pridodati broj koji zadovoljava sadašnje projekcije zaposlenih koji će početi sa radom po prvomajskom prazniku. Sve sa poštovanjem lekarskih protokola u prevozu treba da rade nadležni u GSP, pa će se videti kako će i taj sistem krenuti i podnositi prevoz zaposlenih i ostalih njegovih korisnika. To je specifičnost sadašnjice pa će se videti kako to može da prati nadležni sekretarijat BGD.
Marko Mišić
"Potrebno je otvoriti gradski prevoz u najkraćem roku" Drugim rečima po Vama sada treba uraditi potpuno suprotno od svega do sada? Svaki zatvoren prostor sa gomilom ljudi je idealno mesto za prenošenje virusa. Imate po belom svetu hiljade primera vozača gradskog saobraćajnog koji su se tako inficirali i umrli. A o putnicima da ne govorim.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља