Вирус корона главна је тема у читавом свету. Поприлично је пореметио и серијску продукцију, пошто су због његовог брзог ширења отказана снимања, емитоване скраћене сезоне и под знак питања стављен почетак ударне телевизијске сезоне средином септембра. Ипак, пандемија ковида 19 инспирисала је телевизијске ауторе да направе специјалне епизоде попут правне драме „All rise”, која се ових дана снима у потпуности у кућним условима, али и да створе нове серије, чија ће радња бити смештена у доба короне.
Од короне до малог екрана
Прва таква је још увек неименована америчка комедија коју ће радити Бен Силверман и Пол Либерштајн, аутори чувене серије „У канцеларији”. Према синопсису, шеф који, настојећи да обезбеди повезаност и продуктивност свог особља током пандемије, тражи од њих да виртуелно комуницирају и раде по читав дан.
У наредном периоду реално је очекивати још вести о новим серијама које обрађују тренутно најважнију тему на свету. Углова је много – од теорија завере како је настао, рада у условима пандемије, па све до представљања појединачних људских прича у доба короне и страховитих економских последица које ће оставити на читав свет.
И раније су стварни догађаји инспирисали ауторе серија, а посебно у последњих неколико година. Иако има изузетака, овакве приче су углавном дочекане са позитивним критикама како гледалаца, тако и стручне јавности. Таква је и историјска серија „Круна”, која прати живот британске краљице Елизабете II. Прича о најважнијој жени у Великој Вританији већином је заснована на стварним догађајима из британске и светске историје, уз ауторску слободу да неке ствари представи мало другачије, али да не мења карактер лика или драстично промени смисао ситуације. Кроз ролу Елизабете II прошле су Клер Фој, која је очарала публику у овој улози која јој је донела награде „Еми” и „Златни глобус”, и Оливија Колман, која ће још једну годину бити у кожи краљице. Та улога у последњој сезони припашће Имелди Стотон.
„Круна” је још више добила на значају када су принц Хари и његова супруга Меган Маркл одлучили да се повуку са краљевских дужности. Иако су многи мислили да ће и овај скандал у краљевској породици бити испричан у серији, то се неће догодити. Чак је и јављено да ће се „Круна” завршити са петом сезоном, једном мање него што је првобитно планирано. Ово је одличан показатељ да превише реалности, понекад, може и да „убије” серију.
Интерпретирати стварне догађаје није нимало лако. То најбоље зна ауторска екипа серије „Наркос”, о животу колумбијског нарко боса Пабла Ескобара, коју емитује РТС. Она је добила низ лоших критика породице чувеног криминалца на рачун представљања Ескобара, као и појединих ситуација у којима се налазио. Није било ни лако обрађивати тему путева дроге у Колумбији када стижу претње са свих страна, првенствено од опасних момака из других картела. Екипа се суочила и са трагичним губитком. Карлос Муњоз Портал, радник за тражење локација за снимање, пронађен је мртав у свом аутомобилу у мексичкој Темаскалапи, после чега је Ескобаров брат Роберто де Хезус Ескобар Гавирија упозорио продукцију да треба да промени безбедносни протокол за снимање нових епизода. Ипак, уз све ове муке, серија је освојила гледаоце, али и критику, и постала једна од најбољих и најпопуларнијих криминалистичких серија.
Непревазиђени „Чернобиљ”
Листа добрих серија инспирисаних стварним догађајима је дуга. Према мишљењу многих једна од најбољих је британско-америчка драма „Чернобиљ” о нуклеарној несрећи из 1986. године, која је апсолутни победник у трци за најквалитетнију серију прошле године, али и много година уназад. О њој се много писало и причало. Било је ту и негативних критика, посебно са руске стране који су решили да екранизују своју верзију стварности. „Чернобиљ” је уз подршку публике, стручне критике и великог броја потпуно заслужених награда за режију, сценарио, глуму... обележио светску серијску сцену.
Одличне критике добиле су и америчка серија „Корени”, како оригинална верзија из 1977. године, тако и нова из 2016, која обрађује тему америчког ропства кроз причу о породици и њиховој жељи за опстанком, британска сага „Дневник Ане Франк” о једној од најпознатијих јеврејских жртава Холокауста, као и франшиза „Геније” у којој су до сада приказани животи физичара Алберта Ајнштајна и сликара Пабла Пикаса, а најављена је сезона о легенди соула Арети Френклин.
Пажњу гледалаца привукле су и драме „Бекство из Данеморе” о бегу из затвора у Њујорку и масовној потери за двојицом осуђеника, „A Very English Scandal” о вођи Либералне партије Џеремију Торпу и убиству за које је оптужен, „Фоси/Вердон” о вези кореографа и редитеља Боба Фосија и бродвејске плесачице Гвен Вердон, код нас више пута емитована историјска серија „Борџије”, и као и руска серија „Катарина” (2014) и британско-америчка верзија „Катарина Велика” (2019) о владавини чувене руске царице.
Случај убиства бивше супруге америчког спортисте О Џеја Симпсона и њеног пријатеља инспирисао је продуцента Рајана Марфија да започне своју франшизу „Америчка крими-прича” баш са овим случајем. Серија „АКП: Народ против О Џеја Симпсона” побрала је одличне критике и са собом понела титулу најнаграђиваније серије 2016. године. Марфи је наставио да се бави екранизацијама познатих крими-случајева попут убиства модног мага Ђанија Версачеа у серији „АКП: Атентат на Ђанија Версачеа”, а увелико ради на серији и о скандалу који је потресао Белу кућу, а у ком су учествовали приправница Моника Левински и тадашњи председник Америке Бил Клинтон.
Многе од ових серија оствариле су велику популарност оправдану њиховим квалитетом. Међутим, деси се и да серија пуна искривљених историјских чињеница и других јасно уочљивих или скривених слабости постане „грешно телевизијско задовољство”, привуче милионску публику и добије култни статус. Таква сага је „Сулејман Величанствени”, једна од најуспешнијих турских серија икад. Њена судбина потпуно је другачија од нашег чеда „Немањићи”, које су гледаоци пратили са чуђењем, подсмехом и, на крају, ставили на стуб срама нерадо очекујући њену репризу на малом екрану.
