понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 27.04.2020. у 19:00 Слободан Самарџија
ИСТОЧНА СТРАНА

Распродаја украјинског „чернозјома”

Протест у Кијеву у фебруару због либерализације продаје земљишта (Фото EPA-EFE/Sergey dolzhenko)

Светски финансијски мешетари, укључујући и оне из Међународног монетарног фонда, не крију жељу да под своје узму власништво над беспрегледним украјинским ораницама. Логика је једноставна: земља је јефтина, радна снага још јефтинија, род богат и – сигуран. А свет се суочава са све већим недостатком хране, и тај тренд се неће тек тако окончати.

Тренутно чак 75 процената глобалне трговине житарицама у својим рукама држе свега четири мултинационалне компаније. Три предводе САД, а једна је холандска. Интересовање за најплоднији део европског континента истакле су и арапске земље, компаније из југоисточне Азије, па и Кина. То указује да ће спасавање украјинског „чернозјома” и његов останак у рукама оних који га и обрађују бити тежак посао.

Према званичним подацима Агенције за храну УН, глад у свету све је већа трећу годину заредом. Када је 2010, услед економске кризе, цена житарица на светском тржишту за само неколико месеци удвостручена, у више од 30 држава Африке, Азије и Блиског истока избили су масовни немири.

За разлику од Русије, која је захваљујући мудрости првог постсовјетског председника Бориса Јељцина успела потпуно да сачува контролу над домаћим производним и природним ресурсима, Украјина, вођена обећањима ММФ-а, САД и ЕУ о безрезервној помоћи, кренула је другим правцем.

Да је оваква одлука била неутемељена, показало се врло скоро. „Наранџаста револуција” (2004–2005) оголила је сву збуњеност у вези с будућношћу Украјинаца. Онај део који припада добростојећем градском живљу залагао се за прикључење Западу. Већина оних од чијег рада су практично живели и једни и други била је свесна тога да би их продаја земље странцима претворила у савремену робовску снагу.

Били су ту и непристајање Москве да се одрекне утицаја на званични Кијев и превише честе смене украјинских власти. Вашингтон и Брисел су осамостаљење бивше совјетске републике схватили као отварање до тада строго контролисаног ловишта у којем одједном све постаје дозвољено: од политичког мешетарења до плетења мреже финансијске зависности. Јефтина плодна земља и радна снага приморана да ради за десет пута мању надницу од оне која се плаћа на Западу схваћени су као прилика за „добар посао” с јаким елементима идеолошког утицаја. И све то непосредно уз границе Русије.

Актуелни шеф украјинске државе Володимир Зеленски нема снагу да се избори ни с домаћом олигархијом. Захваљујући том слоју друштва он је и дошао на власт. Дешавања на Криму и на југоистоку земље његовим доласком на власт нису промењена ни за јоту. Од каквог-таквог примирја и повремене размене заробљеника даље се није стигло.

Како за портал „Народни кореспондент” пише Сергеј Кузњецов, цена производње житарица на украјинском „чернозјому”, узимајући у обзир богат род и ниске наднице за рад сељака, чини принос чак четири пута јефтинијим од просечног у Европи. А цена закупнине украјинског земљишта је осам до десет пута нижа по хектару од оне у земљама чланицама ЕУ.

Није стога чудно што су за посао са земљом заинтересовани и домаћи олигарси. Садашња ниска цена ораница, у ситуацији када храна све више постаје стратешки производ, могла би, у не тако далекој будућности, знатно да порасте.

На све то надвила се непредвидивост пандемије вируса корона. Економска криза изазвана овом пошашћу прети да нас врати годинама уназад. Људи заробљени у карантинима широм света губе стрпљење. Многи не пропуштају прилику да побегну из великих урбаних средина. Тиме и украјинско село добија нови значај. Друга по величини европска држава, са око 45 милиона становника и огромним природним богатством, стиче потпуно нову политичку, економску и, што је најважније, прехрамбено-производну улогу. Пре свега за државе Европе. Кратко речено, Украјинци први пут добијају адут који до сада нису имали, а то је – да други зависе од њих.

Коментари15
241b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Војин
Братимире, одлично сте запазили Мурадинове клечке и није му то први пут. Волео бих да нам објасни да ли се овако слободно тумачење Библије односи и на отимање Америке од Индијанаца или јужне Америке од Ацтека или Индије од Енглеза ецтр. Иначе по Курану су ствари једноставне, за сваку прилику: "Алах дао, Алах узео"....
феликс1956
Неки аналитичари светске економије изнели су, у последњој декади прошлог века, тезу да ће се ратови у XXI веку водити због хране и питке воде. Украјина ће бити једна од мета тих ратова. Зашто Запад настоји да Руску Федерацију стави под своју контролу и да се тамо изведе реприза "југословенског сценарија"? Разлог, између осталог, је и да "стави шапу" на огромни, руски "чернозјом". То је хтео и онај полудели, аустријски каплар, 1941. године. А свет је тек на прагу треће декаде XXI века.
kipreos
to se zove neokolonijalizam, koji se bazira na ne toliko 'neo' strategiji, zavadi pa vladaj.... shock doctrine
Војин
Кратки преглед историје Украјине: У 9. веку настаје Кијевска Русија чији развитак прекида најезда Монгола и Татара у 13 веку. Користећи ту ситуацију у Украјину упадају Литванци и Пољаци присвајајући већи део Украјине. Лублинском унијом 1569. Украијину у потпуности присвајају Пољаци, ширећи католицизам "Огњем и мачем". Руско становништво Украјине се коначно диже на устанак под Богданом Хмељницким позвавши матицу Русју у помоћ којом приликом се ослобађа већи део Украјине са Кијевом.
Muradin Rebronja
Kada smo došli na ovaj svet nismo ništa doneli. Kada odlazimo sa ovoga sveta ništa ne nosimo sa sobom. Sve na zemlji je dato od strane našeg Stvoritelja na korišcenje svim ljudima, životinjama i biljkama. Čoveku je dat razum da u ime Stvoritelja upravlja svemu stvorenom i da Mu na taj način služi. Služeci svemu što je stvoreno mi služimo NJemu. U ovom slučaju, onaj ko najbolje sliži biljkama (žitaricama) ima pravo i da upravlja njima, bez obzira na nacionalnost. To je po Biblija i Kur'anu časno
Братимир
Мурадине, значи чији је мач дужи тај добија и тапиију на оранице... такво размишљање је свет више пута одвело у рат. На томе се заснива и немачка идеологија „природног права", која, узгред буди речено важи само када је реч о словенским земљама, а када Словени кроче на Запад то је онда окупација, варварски чин, итд.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља