субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 28.04.2020. у 13:20 Славица Ступарушић

Тајна букове капије на планини Тари

(Фото Милан Јанковић)

У њедрима планине Таре, поред реке Раче, на два километра од истоименог манастира налази се усред густе шуме необично стабло  букве које изгледа попут капије. Нико са сигурношћу не може рећи да ли је „капија” настала од једног или пак два стабла. Али се зато, данас поуздано зна вековима строго чувана тајна, да је баш ова буква била калуђерима оријентир приликом скривања књига од Турака.

Рачанска преписивачка школа, светионик српске културе, се урезала у памћење народа, као и то да се исписивањем књига бавило 300 калуђера. Али се од 1690. године, када су их Турци спалили и порушили, у шумском беспућу губи сваки траг испосницама и цркви. Да би 1993. године Благомир Ристић, познатији као Благојица, из села Раче код Бајине Баште, који  трага за историјом ових простора више од 50 година, дошао до занимљивих података.

- Археолози су 2006. године потврдили оно до чега сам у својим истраживањима дошао, каже  Благојица и започиње да „везе” своје казивање:

- Краљ Драгутин је у Рачи подигао истоимени манастир који живи, неких 180 година, до пропасти немањићке државе. Турци су били решили да униште Србима све богомоље, па и Рачу. Међутим, пре спаљивања манастира монаси су, на 12 товара, однели књиге у пећину изнад манастира и зазидали.

(Фото Милан Јанковић)

Занимљив је податак око сакривања манастирског књишког блага у пећину, додаје наш беседник:

- У оно време само са једног места могао се видети улаз у пећину. На том месту калуђери поставише камени белег, од тог камена у правцу пећине, видела се шиљата стена, па на њу ставише крст. Источно од белега се налазила мала буква капија, која је била удаљена 125 корака од цркве.

Такав оријентир су записали, а тајна је чувана неких 156 година, док крајем 16. века нису дошли први преписивачи и помоћу тог записа пронашли пећину. Они у Рачу долазе од манастира Рујна изнад Ужица. У том манастиру би написано „Четворојеванђеље”, а ужички Турци, кад сазнаше за њихову штампарију, одмах су отишли и спалили манастир, али су монаси већ били избегли из храма у Рачу, у Бању Лађевац.

На оном месту где је био камени белег подигли су калуђерске испоснице са црквом и као свој бивши манастир посветили су их Светом Ђорђу. Прва преписана Богослужбена књига  би довршена 1623. године. У Бањи се скупило доста учених монаха, једни од Ужица, други од Мркшине цркве код Косјерића, а трећи са Цетиња. Све је то било под командом Кипријана, Христофора, Доротеја. Кипријан је ту саставио први старословенски буквар. После сеобе наставиће свој рад у туђини, у Сентандреји. Да би након 100 година Вук Караџић део слова из њихове азбуке унео је нови буквар.

(Фото Милан Јанковић)

О томе како је пронашао место на коме је била преписивачка школа Благојица каже:

- Један гост на Тари ми је донео из Турске, из неког музеја, запис из 1630. године, турског путописца, каји је прошао овим крајевима. Помоћу тог записа пронашао сам место преписивачке школе, скит Светог Ђорђа. Позвао сам народ да очистимо темеље Скита, а све што смо нашли налази се у манастирској ризници.

Да би овај крај учинили приступачним, у Националном парку „Тара” су направили стазу поред манастирске воденице на реци Рачи до извора Лађевац. Такође, и до остатака калуђерске испоснице (скита) са црквом „Бањом” и букве капије. На жалост ову природну реткост, која броји преко 400 лета, зуб времена опасно нагриза. По томе како сада изгледа брзо ће доћи дан када ће за њу причати „била једном један буква капија...”.

Коментари5
4e8b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tijana Jevtic
Prepukla je Bukva Kapija :( videh je pre 15 dana, nakon 13 godina. Glavno stablo je ostalo ali Kapije više nema.
Snezana Boskovic
Zasto ovaj covek, Blagojica, nije nagradjen? Zasto nije dobio neki orden- neko priznanje za svoj samopegalacki rad koji traje 50 godina? A mozda i jeste ali nas novinar o tome ovde ne izvestava! A i ostali komentari su se skoncentrisali na bukvu umesto na rad ovoga coveka koji nam je otkrio biser iz srpske istorije! Ako ovo citate , casni i dobri covece, Blagomire Risticu, ja Vam se zahvaljujem na radu i trudu. Veliko Vam hvala sto Srbima orkrivate njihovu istoriju!!!
Oktoberfest
Identična stvar postoji u Minhenu ispod parlamenta Bavarske kraj reke Isar, nizvodno malo pre Maksimilijanovog mosta. Sasvim je uočljivo da se radi o dva stara stabla bukve koje dijagonalno spaja jedna veoma debela grana. Pre nekih pet-šest godina sam to snimio, a novine su objavile sliku. Ovde nikome ne pada na pamet da o tome pravi nekakve srednjevekovne bajke.
Milan Dorccolac
Zaista cudno drvu u sred sume. Cudo!
Biljana Cakić Ćirović
Manastir Rača je uvek bio i ostao poseban

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља