недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 28.04.2020. у 20:00 Александра Куртеш
УМЕТНИЦИ ПОРУЧУЈУ

Стваралачка енергија налази свој пут

Ирина Черњавски Шантрић; Јаја која је осликала уметница (Фотографије: лична архива)

Измењене околности у којима живимо и радимо због пандемије ковида 19 и уметницима су створиле нове изазове. Неки због изолације осећају затишје у стваралаштву, а другима ванредно стање даје више времена да се посвете послу.

– Слободно време у кући није увек и креативно време. Уметник не може да ради сваки дан по утврђеном распореду – каже историчарка уметности Верица Илић.

Ова сликарка и песникиња признаје да су јој мисли, кад седне за штафелај, усмерене на стање у свету и на жељу да се невидљиви вирус што пре победи.

– Ја славим живот и тражим доброту у људима, а сваки човек је поседује. У мојим песмама место је дато женама. Оне су нежне, а јаке. И синоћ сам се латила пера и написала неколико строфа које се уклапају у мој поетски циклус о љубави и жени. Окупирана сам и природом, птицама, муњама, сунчевим зрацима, стаблима… – набраја Илићева. Почетком марта њој је додељена награда на Међународном фестивалу поезије „Божанствена жено” који је организовао Културни центар Месопотамије.

– Поезија ме храни и изоштрава чула. Када сам у јануару написала „Похвалу песми” пријатељи су препознали да сам у њој наслутила ово чудно стање које је довело до социјалне отуђености – напомиње песникиња.

За разлику од писања коме погодује самоћа, за сликарство је Верици потребан импулс који добија од околине.

– Чула су ми више окренута ка спољном свету. Могу да одем у неки предео где царује тишина и ако немам прилику да раширим платно, надахнута лепотом, импресије преносим кад се вратим у свој атеље – објашњава уметница. Она ради и актове, а окупирана је и ренесансном симболиком. Многе савете у раду добијала је од Моме Капора, који је отворио прву самосталну изложбу ове чланице УЛУС-а.

Верица Илић (Фото: лична архива)

Илићева каже да упркос свему што нас је задесило развија унутрашњу хармонију и поручује да је уметник увек „у себи самом”, али да оно што га чини потпуним јесте веза са публиком на изложбама и поетским вечерима, које јој сада недостају. Док се за то поново не стекну услови, она у свом кутку довршава започете радове, стрпљиво чека да се врати дугим шетњама и у пуном замаху активира своју поетску и сликарску енергију.

Стваралачка енергија не мирује, она тражи и налази свој пут. Тако уметнички брачни пар Олгица и Александар Куцина, гледајући на новонастале прилике, закључују да им ова изолација не омета уобичајени ритам. Они се у дворишту и под кровом своје породичне куће у Вранићу баве израдом керамичких предмета.

– Овај посао одувек нас је уводио својеврсну изолацију – кроз смех каже Александар и додаје: – Као и сви из наше струке, радимо то са пуно љубави и тада нема мрдања. Заврнеш рукаве, упослиш прсте и креативни потенцијал усмериш на дело које настаје – прича керамичар.

Према његовим речима, овај процес рада од почетног до финалног производа обухвата разне фазе.

– Тешко је казати која нам је најдража – да ли она кад се грнчарски точак заврти или кад на ред дође печење, сушење, украшавање... – кажу супружници.

У послу су им снаге удружене, али има и извесне поделе. Олгица је задужена за глазуру, а Александар за технички део. Оно што је добро кад су муж и жена из исте бранше јесте чињеница да док једно занесено ради, друго објективно може да сагледа колико је тај рад добар. Супружници Куцина надалеко су чувени по изради црквене керамике. Њихових руку дело су кадионице, чуваркуће, путири, свећњаци и други употребни и декоративни предмети. Дела им се налазе у многим храмовима, као и у њиховој парохијској цркви у Вранићу и манастиру Тумане. Олгица и Александар су још као студенти на Факултету примењених уметности, на коме су и дипломирали, увидели да им керамика највише одговара јер је то широка област – од посудне до скулптуралне форме. Ту, како напомињу, могу да се у потпуности баве формом, бојом текстуром...

Чланови су УЛУПУДС-а, иза њих је много самосталних и колективних изложби, а за свој рад су и награђивани. И док је за одбрану од пандемије најважније остати у кући, уметници веле да се тога придржавају, али и да њихова кућа има и лепу окућницу. Ту царује цветна башта о којој заједно брину и која им је такође инспирација.

Александар и Олгица Куцина (Фото: лична архива)

Надахнуће за рад у свему што је окружује налази и академска сликарка мр Ирина Черњавски Шантрић.

– Кад је човек благословен даром и предодређен тиме да буде у служби уметности и вечитог личног стварања, онда на њега не утичу глобалне појаве. Читав универзум је у њему. Његова емотивна стања су репер стварања – истиче Ирина.

Она напомиње да је у сваком ствараоцу имагинација саставни део бића.

– Личним ликовним речником уметник приповеда и компонује своје арије и измаштане снове – каже сликарка. Непосредно пред најезду вируса који нас је довео у озбиљну забринутост за здравље људи и опстанак планете она је гостовала у Скопљу, у Музеју македонске борбе, са опусом слика „Одјек векова”.

– Дела асоцирају на традицију, духовност и раскош фресака Византије и целог Балкана – напомиње сликарка. Каже да је упоредо са сликарством развијала и свој поетски дар. Деценијама пише поезију и недавно јој је објављена и нова збирка „Журим – да реч може стићи”. Члан је Удружења ликовних стваралаца Косова и Метохије, Књижевног друштва Косова и Метохије и клубова писаца „Чукарица” и „Поета”. За свој ликовни и песнички рад је награђивана.

Ирина у предаху од сликања и писања кроји и шије. Одећу за себе и чланове своје породице сама креира па је шиваћа машина нашла место тик поред штафелаја. У доколици прави и украшава разне употребне предмете, од кишобрана до чинија.

– Сваки дан ми је испуњен бар једним тренутком у коме испољим своју креативну мисао и спроведем је у дело. А већ двадесет година на посебан начин осликавам ускршња јаја, која сам увек поклањала пријатељима. Сада због пандемије нисам била у прилици да се са њима сретнем. Ипак, у седмици посвећеној Ускрсу драгим особама слала је фотографије корпе пуне шарених јаја. Једну такву Ирина Черњавски Шантрић поклонила је и читаоцима нашег листа.

Коментари0
73a3f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља