среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 28.04.2020. у 19:14 Јасна Петровић-Стојановић

Дизел би без државних захватања коштао 53 динара

Литар горива на пумпама у РС точи се за 81 до 82 динара, а у буџет Србије се по сваком литру дизела слива 86 динара
(Фото Ј. Петровић Стојановић)

Возачи из Србије који су се неким послом нашли у Републици Српској током последњег викенда и имали празне резервоаре могли су да точе бензин и дизел по ценама које су ниже него што су државна захватања у свакој литри горива у Србији. На већини пумпи преко Дрине литар бензина и дизела точи се за 80 до 81 динар по литру.

Нешто скупље је код нафтних компанија које раде и у Србији, око 87,44 динара, што је опет далеко јефтиније.

Упитан како је могуће да се компанијама које у Србији прерађују и продају гориво исплати да бензин и дизел извезу, плате транспорт и тамо га продају упола српске цене, одговор је да су у Србији велика државна захватања.

Иако је цена нафте типа брент током викенда скочила на 21,33 долара за барел после суноврата од 17 долара, не треба заборавити да пад цене сирове нафте врло мало утиче на ниво државних захватања у малопродајној цени.

Разлог више зашто је не само у РС него и у Федерацији БиХ гориво јефтиније него код нас јесте и пре 10 дана донета одлука о ограничењу марже (зараде) компанија, како би и на тај начин смањиле цене горива које су и пре тога биле неупоредиво ниже од српских.

У удружењу објашњавају да се утврђивање максимално дозвољених цена горива од стране државе, што у преводу може да значи максимирање маржи, на неким тржиштима може сматрати оправданим.  То се пре свега односи на земље у којима није довољно развијена тржишна конкуренција.

У нашем региону неки вид државне контроле цене горива се примењује у Словенији, Црној Гори и Македонији.

У Србији су цене либерализоване од 2011. године и, супротно свим тада очекивањима, слободно тржиште је убрзо довело до пада цена на пумпама, јер уместо да се сви држе максимално прописаних цена, конкуренти на тржишту су најпре појединим категоријама потрошача, а касније и применом различитих маркетиншких трикова понудили широку палету попуста.

Србија је имала лоше искуство с контролисаним ценама, јер је у једном тренутку било угрожено снабдевање, будући да су компаније процениле да су им прописане цене ниже од набавних. Возачима у Србији није много помогло ни то што је нафта толико појефтинила јер се литри деривата и даље точе по цени изнад евра.

Од почетка године бензин је појефтинио за 23 динара, а дизел 26. Већина трговаца горива сматра да није реално очекивати да цена горива буде пропорционална цени нафте, јер у крајњу цену улази курс долара, трошкови допреме нафте која се увози, прерада у рафинерији, пореска захватања.

Уочљиво би смањило цене горива само када би се држава одрекла свог дела зараде, који у великој мери пуни буџет.

Удео државе у цени дизела је око 65 одсто или 86 динара по литру. То значи да се појефтињења од 25 динара за дизел и 23 за бензин односе на смањење у нафтном сектору, а само је 1,5 динара смањење по основу ПДВ-а.

Уколико би се неким чудом десило да држава смањи своја захватања, литар дизела би коштао 53 динара. што је ипак мало вероватно да се деси у пракси.

Коментари25
ed843
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran
U USA benzin 27 din/lit. Ili ga tamo deli neka humanitarna organizacija, ili kod nas gule kozu s’ ledja.
Sinisa debeljacki
BiH Časti svog gradjana na svaki treci rezervoar 100e, sto je prosek mesečni, a mi treba da smo srecni sto ce nam drzava pokloniti sada 100e i nikada vise. Ovo gledamo godinama. Treba drzava da napreduje ali ne bas sa ovakvim razlikama od regiona. Lako je taki voditi biti uspesan lider. Dajte narodu da dise. Odreknite se i vi na vlasti svog kolača za narod! Vreme je
vox ex populi
Kakvo je to pitanje u naslovu? A kako da se finansira država? Pitanje je: Da li mora biti TOLIKO zahvatanje države.
Fonko
Pa ne mora.Drzava da zeli da pokrene privredu i poveca standard gradjana,smanjila bi namete.To je svakome valjda jasno.Sve bi bilo jeftinije zbog velikih troskova transporta koji bi se smanjili a drzava bi dobila ako ne isto onda skoro isto novca na ime poreza i akcize jer bi potrosnja dosta veca.Puno ljudi ne trosi koliko mu treba vec koliko moze da odvoji za gorivo.Dakle,ako je trosio 10.000 trosice i dalje,vozice se vise a platice porez i akcizu na vise goriva.
Antiprotivan
@Sandra, ti porediš maržu države za gorivo koje je neophodno za normalan život sa cigaretama. Ja kao pušač bih više voleo da cigarete koštaju 5e po paklici, a da gorivo bude 80din. Da ne govorim o poljoprivrednicima koji su noseći stub ove države... Izgleda da ti Sandra mešaš babe i žabe.
Ненад Рајковић
Мики, много боље еколошко решење су возила на гас. У Немачкој нпр сва возила градског превоза покреће мотор на метан. Замислите то у Београду и Нишу. Али лепо споменусте нафтни лоби..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља