четвртак, 09.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 30.04.2020. у 12:27 С. П. С.

Аспирин смањује ризик од неких типова рака дигестивног тракта

Научници упозоравају да резултати ове студије не значе да требате „навалити“ на аспирин или почети са узимањем на своју руку у било којој већој дози, јер може изазвати унутрашње крварење, посебно у желуцу или мозгу
(Пиксабеј)

Поред ублажавања болова, противупалног деловања и снижавања високих температура, аспирин може допринети смањењу ризика од развоја неколико типова малигних обољења дигестивног тракта, објавили су италијанским научницима у стручном часопису (Annals of Oncology). Закључак је заснован на метаанализи 113 постојећих студија спроведених од 2011. до 2019. године, преноси „Вашингтон пост”.

Код особа, које су свакодневно узимале један или два аспирина, уочен је мањи ризик од развоја рака дебелог црева (27 одсто), рака једњака (33 одсто), желуца (36 одсто), панкреаса (22 одсто) и рака јетре и жучне кесе (38 одсто).

За све типове карцинома важи исто - што су дуже пацијенти узимали аспирин, већа је била шанса да се болест не развије. У неким случајевима и дозирање је имао значајну улогу, па је код већих доза ризик био мањи, као на пример за колоректални карцином.

Ипак, научници упозоравају да резултати ове студије не значе да требате „навалити“ на аспирин или почети са узимањем на своју руку у било којој већој дози, јер може изазвати унутрашње крварење, посебно у желуцу или мозгу. Лек мора да пропише лекар.

Основна супстанца аспирина је ацетилсалицилна киселина. Лековита својства аспирина настају захваљујући салицилатима, природним састојцима биљака. Салицин, хемијски сличан аспирину, налази се у биљкама, између осталих и у белој врби.

Аспирин је један од најистраживанијих лекова на свету: процењује се да се сваке године на аспирину спроведе између седам стотина и хиљаду клиничких испитивања и напише више од 3.500 научних радова.

Коментари0
54f8d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља