субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 02.05.2020. у 21:00 Далиборка Мучибабић

Од нове Калкуте до сауне са Ахтисаријем

Архитекта Добривоје Тошковић (92) најзначајнија професионална и животна поглавља сабрао у књигу „Амбасадори без декрета”
Калкута (Фотографије Б. Тошковић)

Многи Срби ни у сну не би пожелели да се сретну са Мартијем Ахтисаријем, а он је са њим био као од мајке рођен у сауни. Код Десанке Максимовић учио је српски језик и књижевност после Другог светског рата, а председник Танзаније Џулијус Њерере по њега је послао свој приватни авион. Већ само то било би довољно да Добривоје Тошковић рођен у Драгинцу 1927. године има шта да исприча, али његова постигнућа као архитекте и урбанисте чине исповест још узбудљивијом. Најзначајније професионалне авантуре из живота који ће за који месец ући у деведесет четврту годину Тошковић је описао у последњој од бројних књига које је написао „Амбасадори без декрета”.

– Књига је омаж свим нашим стручњацима који су у златно доба Југославије одлазили да раде у Африку, Азију и Латинску Америку. Ми смо представљали своју земљу и њену науку у државама у којима смо стварали и били смо њени амбасадори иако званичан декрет нисмо добили – Тошковићев је одговор на питање зашто је дао такав наслов својој књизи.

После почетка каријере у „Трудбенику” пре 66 година прешао је у предузеће за водне путеве „Иван Милутиновић” и победивши на међународном конкурсу добио је посао да испројектује Солт Лејк Сити, који је за индијску Калкуту оно што је Нови Београд за српску престоницу. Пре него што је засукао рукаве обишао је Чандигар, дело чувеног архитекте Ле Корбизјеа, и Равалпинди у Пакистану, који је пројектовао Константинос Доксијадис.

– Веспом-рикшом прокрстарио сам цео Чандигар и разочарао се. Саобраћајнице широке стотинак метара, зграде лево и десно високе само приземље и спрат. Пример просторног несклада. Још веће разочарање било је то што су централне функције удаљене од језгра града око километар. По подне је то мртав део града, а недостатак је и то што су изостављене привредне функције. У Равалпинди стање још теже. Улице све истог значаја, не зна се која је главна, уместо ширих улица и зграда са већим прозорима тамо су изграђене уске улице и објекти са малим прозорима што не одговара влажној тропској клими – истиче Тошковић.

Нови део града у Индији пројектовао је као супротност тада пренасељеној Калкути, која се суочавала са колером проузрокованом неадекватном канализацијом у којој су биле обједињене фекалне и кишне отпадне воде.

У средишту његовог града Солт Лејк Ситија је централни парк са административним зградама које га окружују, док су блокови стамбени. Само један од детаља који илуструје тежину овог подухвата је подземни канализациони систем дужине око 280 километара.

– Дуж улица он је у различитим пречницима и опслужује територију од 12,5 квадратних километара. Истраживањем смо закључили да град који има 280 сунчаних дана у години не мора да гради скупа бетонска постројења за пречишћавање отпадних вода, већ да уместо тога оформи вештачко језеро удаљено пет километара где би се цевима одводиле фекалије. Тако је урађено – објашњава архитекта.

Четири деценије растао је Тошковићев град са 300.000 становника, а у шта је стасао уверио се 1990. када је на позив Индијског института архитеката учествовао као председавајући Међународној конференцији поводом 300 година Калкуте.

– Тада сам веспом-рикшом уздуж и попреко обишао Солт Лејк Сити. И како сам ишао узбуђење је расло, као да сам видео сваку црту из мог плана на терену. Све је изгледало лепше и пријатније него што сам очекивао. Централни парк је величанствен и зато што је био у надлежности државе, посебну вредност чине и градски центар и јединице суседства које осим стамбене улоге доприносе пријатнијем животу и функцијом локалног центра, игралишта за децу и кутка зеленила за старе људе. Овим је остварена почетна идеја о дружењу становништва – присећа се Тошковић.

Нова Калкута 

Светско признање за Солт Лејк Сити стигло је пре пет година из Швајцарске. Институт за урбана истраживања из Базела – ЕТХ Студио Басел бавио се ефектима нових градова у свету и закључио је да је Солт Лејк Сити град који је успео. У уводу тог истраживања, напомиње Тошковић, наведено је да су авангардисти попут Ебенизера Хауарда, Тонија Гарнијеа и Ле Корбизјеа са својим визијама идеалног града обично остали на папиру и само фрагментарно реализовани што Солт Лејк Сити чини историјски значајним јер је један од малобројних остварених модерних идеалних градова.

Нова Калкута била је ветар у једра Тошковићевој каријери. У Либији је провео четири године у својству регионалног планера Триполитаније, у Танзанији је две године радио као директор урбанистичког планирања те републике, следи специјализација у Холандији, одбрана доктората из урбанизма 1985. на Архитектонском факултету у Београду, професуре у Мосулу, Хелсинкију, Бањалуци, Подгорици и Београду.

На крају каријере прешао је у Институт за архитектуру и урбанизам и урадио планове за Ваљево, Мојковац, Александровац, Нови Пазар, Ћуприју... Добитник је највиших струковних признања, аутор је више од 150 научних и стручних радова и осам књига.

Како сте се нашли у сауни са Ахтисаријем, бившим специјалним изаслаником Уједињених нација за Косово и Метохију и творцем одбаченог плана за ту јужну српску покрајину?

– Било је то 1972. године када сам из Танзаније отишао у Финску по архитекте који ће нам помоћи у урбанистичком планирању. Марти је био наш домаћин кога је Финска намеравала да кандидује за амбасадора у Танзанији, и на крају посете Хелсинкију одвео ме је у сауну у којој сам провео 15 минута на 120 степени Целзијуса. Почетком деведесетих година 20. века када је буктао грађански рат у Босни и Херцеговини поново сам био у Финској. Тада је готово сваки дан у уводнику главног дневног листа који је потписивао Финац био текст који је вређао Србију и њен народ. Писао сам бројне демантије, али ниједан није објављен. Обратио сам се Ахтисарију који је тада био министар спољних послова Финске и он ме је угостио у свом стану. Пожалио сам се на писање финских медија против Србије – каже Тошковић који док хара ковид 19 самује у стану на Звездари и једва чека када ће моћи поново да ужива у шетњи и дружењу са пријатељима, синовима, унуцима и праунуцима.

Коментари2
fa1aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радомир
"Солтлејк сити"или "Биданнагар" део Калкуте у Индији, који је проширње тог града за 12,5 квадратних километара је значајан градитељски и урбанистички успех предузећа "Иван Милутиновић" Београд и "Инвесимпорт" Београд.
Zikica Milosevic
Zapravo, planski je gradjen grad Islamabad, pored Rawalpindija, koji je stari grad.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља