недеља, 09.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 01.05.2020. у 12:36

Захвалност пожртвованим медицинским радницима

Фото (EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ)

Желео бих да што више људи прочита ову причу јер сматрам да је потребно да се гласно говори о људским врлинама, о раду и односу према пацијентима запослених у Клиници за пулмологију Клиничког центра Србије.

Ја сам наиме, 21. марта 2020. године оболео од вируса ковид 19 и после неколико дана неуспешног кућног лечења и самоизолације, примљен сам на интензивну негу Клинике за пулмологију, а следећег дана пребачен сам у Прво одељење пуломологије Клинике за пулмологију Клиничког центра Србије.

 Ово одељење располаже са 23 болесничка лежаја, који су углавном попуњен. У време када сам примљен на Клинику, 28. марта 2020. године, већина пацијената била је заражена вирусом корона и они пацијенти које сам ја видео били су у прилично тешком стању.

Упркос томе сестре и доктори су без трунке страха, десетину пута дневно улазили у наше собе и пружали нам потребну негу при том стално ризикујући да се због само једне ситне случајности и сами заразе, и угрозе себе и своје најмилије. Међутим, ја заиста, ниједног тренутка нисам приметио страх код ових људи. Питао сам за то и остале пацијенте са којима сам имао контакт и сви смо исто мислили.

Морам да кажем да је већина запослених остваривала по 250 радних сати месечно (нормално је до 176), али се оптерећеност и умор нису примећивали на њиховим лицима и телима. Иако ситуација у Клиници није била бајковита, налазиле су начина и да се нашале са панцијентима и да нам измаме по који осмех.

У мојој соби је неко време био и један тежак пацијент, старији од 75 година, са бројним здравственим проблемима. Сви у соби дивили смо се колико су бриге поклањали том пацијенту. Брига је поред редовних медицинских процедура, подразумевала и замену пелена за одрасле, храњење пацијента три пута дневно и додавање воде. Поред тога су изнова и изнова морале да стављају брауниле које је овај пацијент несвесно склањао.

Радујем сам што сам био сведок безрезервене посвећености часном позиву, врхунском професионализму, људској храбрости и човекољубљу без граница.

Сада када сам излечен и уживам у топлини породичног дома, изражавам доживотну захвалност и клањам се до земље тим дивним људима – здравственом особљу Првог одељења пулмологије Клинике за пулмологију Клиничког центра Србије.

Ј. П.
Београд

Коментари5
afc47
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ненад Рајковић
А ово задње што сте рекли, како смо сви почели од најнижег радног места па гутали напред. Да, баш сви. Поздрав.
Ненад Рајковић
Бобана, можете ви причати шта хоћете. И ово што сте написали сте у праву. Делом. Познајем их пуно из медицинске струке, и познајем као што рекох, пуно њих којима се тражи оно што се тражи, да су чак морали и закон да праве, јер ето наши људи иду са вискијем код лекара. Радио сам у том КЦу.
električar
Ja sam u infarktnom stanju već nekoliko dana, užasno se osećam, bojim se, imam medicinsku dokumentaciju da mi je potrebna koronarografija bez odlaganja, ali u smederevskom medicinskom centru nemaju mogućnosti da mi zakažu koronarografiju nigde u Beogradu (u Smederevu se to ne radi) jer, koliko ja razumem, takvi pacijenti će se primati "kad prodje vanredno stanje", tako mi piše u dokummentaciji ... Užas ! Ja nemam nikakvog razloga da hvalim medicinske radnike ...
Ненад Рајковић
Не знам ни једног од мојих пријатеља и рођака за које знам да им је било нужно да се јаве у КЦ Ниш, нови стари неважно, а да пре тога нису одбијени док нису нашли везу. Говорим о задњих 45 дана. Тужна слика здравства је таква да само они који имају 'неког' могу остварити адекватан одговор на нужду која их је натерала у болницу. Код нас, све преко везе. Особље осионо према обичном човеку. Очекује поклон, отворено га тражи. МС 50 евра, Др мин 150
Bobana
Nenad, nisi u pravu! Ne verujem da bilo koga poznaš iz medicinske struke. Moja sestra je završila medicinu i nije ni jedan jedini dan bila bez posla! Ona nije birala gde će raditi, radila je po selima kuda je pošalju dok nije dobila posao u bolnici. Nisu joj bili potrebni niti veza niti novac niti poklon davati! Problem je što mnogi hoće samo u velike gradove i velike medicinske centre, hoće odmah najbolje radno mesto. E, to ne može! Svi smo počeli od najnižeg i sami se borili za uspon na poslu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља