среда, 12.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 02.05.2020. у 10:43

Корона је и економски цунами

Др Роналд Зелигер, генерални директор Хемофарма (Фото Хемофарм)

Цео свет, не само глобална привреда, били су апсолутно неспремни за ово што нам је приредио корона вирус. Мислим да нико није имао представу да ће нешто што се дешавало у Кини током јануара у овој мери и овом снагом погодити читаву планету, остављајући можда чак и разорније последице него финансијска криза 2008. године, каже др Роналд Зелигер, генерални директор компаније Хемофарм и председник Немачко-српске привредне коморе.

Данас, после седам недеља од проглашења пандемије, који су Ваши главни утисци када се помене корона?

Када говоримо о животу, главни утисак ми је да је један вирус буквално зауставио цео свет и да нам је животе вратио на фабричко подешавање. Укинуо је већину ствари које живот чине лепим и подсетио да смо много тога узимали здраво за готово. Сада са сетом причамо о дружењу, путовањима, култури и спорту… о личним трагедијама да и не говорим. Међутим, са собом је донео и поплаву разних теорија завера које се у таласима шире преко друштвених мрежа. Понекад ми се учини да је корона учинила две ствари: наше потребе свела на оне примарне, а уз вирус запатили смо и велики црв сумње поводом свега и свачега. Овај други део ми је и смешан, а први је одвећ озбиљан.

Када је реч о функционисању привреде, корона нам је донела огромну несигурност у сваком пољу, а одређена померања већ се дешавају у глобалној економији, али и у светској политици. Поједини аналитичари иду толико далеко да тврде да је пандемија изазвала тектонске поремећаје који ће трајно утицати на померања на глобалној мапи моћних. Ми смо током првих неколико недеља видели да је корона на сцену поново вратила државе као моћне политичке и економске ћелије. Границе између држава су напрасно опет постале важне, а оне (државе) окренули су се себи и својим капацитетима у реаговању на вирус. Још нисам сигуран да ли је „економски национализам” довео до „политичког” или се десило обрнуто.

Шта кажу тренутне процене, који сектори светске привреде ће бити највише погођени актуелном пандемијом? Врло брзо по избијању кризе, светска и домаћа стручна јавност изашла је са предикцијом о најугроженијим секторима привреде, да ли се ту нешто променило?

Ситуација је озбиљна и, нажалост, готово да нема сумње да ће највише трпети сектор малих и средњих предузећа, и то не само код нас у Србији већ у читавом свету. Када је реч о гранама привреде, највећи удар примиће угоститељство и туризам, али и (авио)транспорт, индустрија обуће и одеће. Већ смо могли да читамо да су чак и велике компаније, гиганти попут Адидаса, тражиле помоћ својих влада и међународних финансијских институција. Овде није реч само о томе да су трошкови које оне имају због закупа малопродајних објеката и плата десетина хиљада запослених велики, већ и да те компаније имају огромне спонзорске уговоре које сада због неодржавања спортских и других догађаја не могу да капитализују. Велика је шанса да ће ова криза погодити глобалну привреду јаче него што је учинила финансијска криза 2008. Крајње последице зависиће умногоме од тога да ли ће јесен у здравственом погледу бити боља и пружити прилику за опоравак, или ћемо имати репризу ситуације. Ово је за привреду био „корона цунами”, а на нама је да сада видимо где је систем пропуштао и како да брзо реагујемо.

Како се Хемофарм, компанију коју водите уназад осам година, суочио са тренутном пандемијом?

Пазите, ми смо морали да радимо још више како бисмо у овим нередовним условима обезбедили редовност снабдевања лековима. Замислите колико је то захтевно – омогућити редовност у нередовности. Укратко, наш основни задатак био је да се постарамо да лекова има довољно како пацијенти који узимају терапију не би бринули. Ми смо им тиме што смо радили 24/7 барем ту једну бригу одагнали. И не причам само о Хемофарму, већ о целој Штади у оквиру које послујемо.

Ја имам заиста добар тим у Хемофарму који је још почетком марта реаговао у неколико смерова: да додатно подигне ниво мера заштите унутар фабрика како корона не би ушла у погоне, да обезбеди све услове да око 2.000 запослених може да радимо максималним капацитетом и да омогући да стотине запослених ван производње, паковања и логистике раде од куће. Можете ли да замислите тај ниво организације!? И како то изгледа кад у фармацеутској индустрији у којој су хигијенски стандарди супер-високи, додатно појачате ниво заштите? Али баш зато што смо на време и толико детаљно реаговали, успели смо у томе да нас корона не заустави.

То значи да је уредно снабдевање лековима било ваш приоритет у овом периоду?

Наш задатак био да обезбедимо лекове у довољној количини, али и да помогнемо друге који бију главне битке са корона вирусом. Зато смо донирали 150 монитора за праћење виталних функција пацијената Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Реч је о донацији вредној чак 45 милиона динара, скоро 400.000 евра, и то земљама у којима ова компанија има производне погоне. Међутим, наша подршка настављена је и кроз новчану помоћ Хемофарм фондације у вредности од пет милиона динара Вршцу и Шапцу, градовима у којима се налазе производни погони компаније. То је било наше хвала за поверење грађана које траје 60 година и наша подршка њима у овом тешком часу.

Каква је, по Вашем мишљењу, била реакција фармацеутске индустрије глобално?

Од фармацеутске индустрије се очекује да управо у овим приликама реагује брзо. Ако неће сада, када ће. Мислим да је генерално добро реаговала, а свака компанија правила је приоритете за себе. Наш је био, као што сам рекао, да производња не стане и да лекова буде довољно. Штада је у овом периоду предност дала производњи лекова за којима постоји велика потражња током пандемије, као што су антиинфективни лекови, имуностимулатори и лекови против болова. Такође, циљ јој је био и обезбеђење редовног снабдевања лековима који се користе у другим важним терапијама попут лечења карцинома. То су пацијенти на које смо посебно мислили.

Када је реч о иновативним компанијама, оне увелико воде трку која ће прва патентирати вакцину против COVID-19 и то ми је посебно занимљиво да пратим. У Немачкој почињу тестирања вакцине на људима, надам се добрим резултатима.

То значи да ћете, ако буде било потребно, примити вакцину?

Да, наравно. Ми као да заборављамо да су прање руку односно увођење основних хигијенских стандарда, откриће пеницилина и вакцина за разне болести најважнији цивилизацијски помаци због којих данас живимо дуже и квалитетније.

Шта можемо да очекујемо у свету после короне? Којом брзином ће се привреда опоравити, да ли следи озбиљна рецесија?

Пандемија нам је у лице треснула доказе да глобални систем који смо направили и мислили да је отпоран на све ипак то није већ да је слаб и пун рупа. Погледајте само шта се десило у ланцу набавке који показује да није стабилан управо због свог глобалног (интерконтиненталног) карактера. Ако будемо паметни и применимо научено из ове лекције, економија после короне мораће да буде мање кратковида, ланац набавке више локалан, а међународна и државна финансијска подршка функционисању привреде значајна. Када је реч о здравственом систему, надам се да смо на примеру САД научили колико је општа здравствена заштита важна. Ја нисам присталица оних најцрњих процена да нам следи рецесија слична оној с почетка прошлог века, мислим да свет има капацитете да реагује, али мораћемо да будемо брзи, спретни и врло паметни како бисмо из овога изашли са што мање штете.

Постоји и једна позитивна лекција коју нам је корона дала – колико је дигитализација у свим сегментима значајна. Примећујем да су чак и неке „најконзервативније” локалне фирме сада отишле онлајн. Свет после короне дефинитивно ће бити много више дигиталан.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља