среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 02.05.2020. у 18:08

Како у време пандемије коронавируса изгледа путовање из Торонта за Франкфурт

(Фотографије Бисерка Думић)

За Политику онлајн текст и фотографије Бисерка Думић, дугогодишњи новинар нашег листа:

Када сам 8. марта кренула за Торонто нисам ни слутила да ће ме после неколико дана на другом континетну затећи пандемија ковида 19. Авион из Франкфурта је био готово пун, стјуардесе без рукавица и маски, које је носио тек по који путник. На крају априла потпуно друга слика: Боинг 787 Ер Канада за Франкфурт скоро празан , а аеродром Пирсон сабласан. Пред шалтерима за чекирање никога. А стигла сам три сата раније уверена да ће због вируса мерити темературу и правити тестове.
Одмах сам љубазној косоокој девојци на чек-ину предала српски пасош са америчком војном СОФА (Status of Forces Agreement) картицом. Збуњено је погледала документе, који јој се један са другим нису слагали, па позвала менаџера да дође, а он преко телефона неког другог. Кад је је добио одобрење, јер се пуштају само немачки држављани и они који имају дозволу боравка у Немачкој, питали су само да ли сам имала температуру.


Одахнула сам и са добијеним „аусвајсом” за лет, пролазећи крај бескрајних шалтера за чекирање испред којих није било никога. У самом ћошку хола стајала је петочлана породица и упорно се објашњавала са службеницима Ер Канаде. Када су напокон завршили мучне разговоре сазнала сам да путују за Загреб, али да Канађани нису хтели да пусте најмање дете јер није напунило 4 године. То су учинили тек на интервенвенцију хрватског амбасадора кога је тај господин позвао.


Ходала сам сама по дугим покретним степеницама до гејта Е у неверици да на толиком аеродрому нема баш никог другога, сем полицајаца и аеродромских службеника Уместо жагора путника једино се чуо разглас који стално позива да се држи одстојање од 2 метра, као да је уобичајна гужва. Слика некако нестварна. Иста и у авиону: по два путника у сваком реду од 9 седишта. Стјуардесе су сада „маскиране” у пуној опреми са пластичним мантилима. Нема више ни лепих униформи, ни тако љубазних осмеха... Извиниле су се што ће услуга бити необичајна: без ручка, пића, кафе ... само кутија са сендвичем и флашица вода. Онда су нестале. Од страха да не закачим вирус нисам ни јела запаковану инстант вечеру.


Скинула сам маску „95” (кажу да сигурно штити од вируса) и ставила обичну коју су носиле и стјуардесе. Помислила сам ако њих штити од тог ваздуха који циркулише у авиону осам сати, ваљда ће и мене. „Наоружала” сам се и са два пара рукавица: памучне и пластичне. Најпре сам ставила једне па друге, и на крају их скинула. Дезинфекционе марамице су ми са сточића падале па сам сваки пут кад их подигнм брисала руке. На ТВ „менију” је био филм „Рат звезда” који ми у овим тренутку није баш пријао па сам утонула у сан.


Слећемо рано ујутру 1. маја на аеродром у Франкфурту. Такође нестварно пусто. Малобројни немачки држављани сами скенирају пасоше, а нас неколико са посебном дозволом пролазимо полицијску контролу. Осим истог питања „да ли сте имали темпетатуру?”, никакво упозорење. Ни усмено, ни да попуним формулар да морам бити у кућној изолацији бар две недеље.
Изашла сам испред аеродромске зграде где није било ни једног возила, уместо уобичајне гужве таксија, приватних кола и минибусева. Само је једна девојка стајала и „убијала” време пијући кафу после преспаване ноћи на аеродрому. Стигла је возом из Белгије где је радила три месеца и чекала специјални авион из Црне Горе да покупи њихове грађане које је корона задесила у Немачкој и суседним земљама.


У то је стигао мој супруг,  са нашом лабрадорком која је приредила шоу добродошлице кад је искочила из кола. Убацили смо пртљаг, поздравили се са Црногорком и кренули за Кајзерслаутерн.У мислима су ми остала два огромна полупразна аеродрома на обе стране Атлантика, где сретох само наше бивше Југовиће, који су некако успели да оду у своју домовину. Ја у моју Србију вала нећу док се не укине карантин. А ваљда ће до тада да оде и овај невидљиви непријатељ.

Коментари7
7a0a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

živote muko
Divan život povlašćenih. Juče u titoizmu su nas progonili što smo bili protiv komunizma danas pomoću kartica Sofa šetaju.. Mi neki istinski ljubitelji zapada nema šanse da dobijemo vizu USA.
Sasa
Nije mi jasno sto ne mere temperaturu u zapadnim zemljama nego sve na poverenje, u cemu im je problem da mere temperaturu ljudima. Pre dve godine kada sam leteo za Japan, na aerodromu u Juznoj Koreji na kome sam bio u tranzitu su mi pistoljem izmerili temperaturu, bio sam iznenadjen, prvi put mi se to desilo, rutinska kontrola valjda. Znam da merenje temperature nije garant da je neko zdrav, ali bar smanjuje verovatnocu da neko sa jednim od glavnih simptoma putuje.
Sloba
Da se zakon i red postuje to je apsolutno potrebno ne samo u Kanadi nego i kod nas. Jedino mi je ostala nepoznanica koliko ce karta iz Montreala do Beograda da kosta, naravno povratna., ako neko zna neka nesto kaze o tome.
Majakovski
Gde cete u Montreal, tamo je najteza situacija? Quebek ima 50% svih kanadskih zarazenih, Montreal je najgori u Quebeku. Oni su sve ovo docakali nespremni, kao i mi, uz neozbiljnu populaciju i blage mere zastite. Pre dve sedmice odrzano vencanje kcerke vlasnika hotela GP sa 180 zvanica + zaposleni. Na zalost deca su mi tamo. Pozdrav i sretno do Montreala!
Zorica
I ja za Srbiju kada se ukine karantin.... Hvala na reportazi , jedno iskustvo koje cete sigurno pamtiti .
Marko
Videli ste zakon i red na delu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља