среда, 23.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 03.05.2020. у 22:00 Марија Бракочевић

Рад од куће законит, али помало магловит

У Србији је већ регулисан овакав рад као врста уговора о раду и као повремено обављање послова од куће, уз сагласност обе стране
Држава би морала детаљније да се позабави нормирањем оваквог начина рада (Фото О. Милановић)

Право на стални рад од куће или само једном до двапут недељно могло би да буде и законски заштићено од ове јесени у Немачкој. Ту намеру недавно је обзнанио Хубертус Хајл, тамошњи министар за рад, јер се процењује да је проценат запослених у тој земљи ЕУ који раде од куће фактички удвостручен (сада их је око осам милиона) током кризе изазване пандемијом ковида 19. У Србији је, како истичу представници синдикалних организација, више од 100.000 људи добило могућност да посао обавља од куће, што је омогућено и уредбом о организовању рада послодавца за време ванредног стања. Ипак, та уредба је само делић постојећих законских одредби, јер како истичу у Министарству за рад и запошљавање, Закон о раду већ утврђује могућност рада од куће чланом 42, кроз закључивање уговора за обављање послова ван просторија послодавца (рад на даљину и од куће), али и чланом 50, којим је прописано да, када запослени по правилу обавља послове у просторијама послодавца, онда се они могу споразумети да радник један период радног времена у оквиру уговореног радног времена послове обавља од куће.

– Због специфичности обављања послова ван просторија послодавца, прецизирана је садржина уговора о раду за обављање послова ван просторија послодавца – подсећају у министарству, додајући да поред обавезних елемената прописаних Законом о раду, уговор о раду за обављање послова ван просторија послодавца садржи и: трајање радног времена према нормативима рада, начин надзора над радом и квалитетом обављања послова запосленог, средства за рад за обављање послова које је послодавац дужан да набави, инсталира и одржава, коришћење и употребу средстава за рад запосленог и накнаду трошкова за њихову употребу, накнаду других трошкова рада и начин њиховог утврђивања...

Иако је у Србији рад од куће предвиђен као облик радног односа, проф. Марио Рељановић, научни сарадник на Институту за упоредно право, сматра да наш закон недовољно дефинише ту област рада, тако да би

држава морала детаљније да се позабави нормирањем појединих питања која су засад предвиђена за уређење уговора о раду.

– Код нас нису довољно прецизно законом регулисане тачке које се односе на надзор послодавца и ефикасност радника који ради од куће. Спорно је и питање обезбеђивања средстава за рад, јер је у свету уобичајено да послодавац даје компензацију запосленом зато што употребљава свој рачунар и интернет везу, а ако то није у могућности, онда треба да му то сам обезбеди. Ту су и недоумице око осигурања радника од повреде на раду, па би требало боље прецизирати шта је повреда на раду ако се рад обавља од куће – набраја Рељановић и подсећа да су се запослени често жалили на прекомерни и недозвољени надзор послодавца док они раде од куће, и то у смислу посматрања њиховог рада док су за рачунаром, што је, према његовом мишљењу, недопустиво.

Рад од куће је предвиђен и најновијом директивом ЕУ о транспарентним условима рада, која ће важити тек од следеће године, а којој би и Србија морала да се прилагоди. Та директива усаглашава различите облике флексибилног рада и већина њих се односи баш на атипичне облике ангажовања, а то су послови који се не обављају у просторијама послодавца.

У Унији послодаваца Србије сматрају да рад од куће има више предности него мана, а Небојша Атанацковић, почасни председник уније, истиче да ће то што ће Немачка увести такав закон бити сасвим довољно да се на исти начин и са истим правилима он може применити и код нас.

У Асоцијацији слободних и независних синдиката подсећају да постојећи Закон о раду ипак има мноштво мањкавости, па и у погледу дефинисања рада од куће. Ранка Савић, председница асоцијације, истиче да због тога актуелни закон мора правно прецизније да регулише такву врсту рада, јер то постаје пракса у кризним стањима.

– Тај посао биће огроман, али може брзо да се спроведе у дело уколико има воље за тим. Нема разлога да се израда закона о раду одлаже за наредну годину, већ то може да се уради чак и током овог лета, поготово зато што се најављује нови талас епидемије на јесен – истиче Савићева.

Предности воде у већу продуктивност

Истраживање Универзитета Станфорд показало је да су запослени који раде од куће чак 13 одсто продуктивнији од оних који раде у канцеларији. Предности таквог рада су различите – и за послодавца и за запосленог. Први у томе види шансу да уштеде јер раднику не плаћају или организују превоз до посла, и назад, исхрану у току рада... Рад од куће смањује и трошкове закупа пословног простора, као и друге трошкове попут опреме, струје, канцеларијског материјала... Из угла запосленог, многима је атрактивније да раде од куће, јер тиме смањују број часова проведених у превозу и спремању за одлазак на посао, а такав ангажман им омогућава и релативно флексибилно радно време и другачији темпо дневних радних обавеза, што је важно за оне који имају и додатне породичне обавезе.

Коментари5
03c69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tja
Kad radnici rade od kuce oni to rade jer su izgubili posao. Mene vise interesuje sta se desava sa radnicima nego sta se desava sa novinarima. Za novinare nista se starno nije promenilo sto se posla tice.
Велибор Рајковић, филмски преводилац
Радим од куће већ тридесет година са неколико краћих периода кад сам ишао на посао. У почетку сам ишао по касете и дијалог листе и враћао дисекете са преводима, али од 1997. шаљем преводе е-поштом, а од 2005. преузимам материјале са сервера. Већину клијената за које радим никад нисам видео. Не губим време у превозу и могу да путујем кад год пожелим, али на правом одмору нисам био још од осамдесетих јер увек носим посао са собом. Добро зарадим, али немам радно време и сви трошкови посла су моји.
Milan
Radim na zapadu u vise gradova a takodje i od kuce - i rad od kuce nije takva"milina" kako izgleda na prvi pogled. Deca su npr velika prepreka jer cak i da se ima posebna soba deca su deca, pa dodje postar ili dostavljaci paketa pa da se popravi slavina koja curi ili nesto slicno...sijaset sitnica koje guraju rad u stranu pa se "radno vreme" zavsi posle ponoci. Zakonska regulativa je nepotrebana jer ko moze i hoce neka radi ali rad u kancelariji ima mnoge prednosti nad radom u kuci.
Mira
Petar: dok ja radim u prostoriji poslodavca moja su deca u obdanistu ili skoli. Reparator udje u dogovoreno vreme da popravi stvari bez moje prisutnosti. Sada su deca kod kuce i skole su zatvorene. Moja je duznost da nadgledam da oni rade svoje lekcije. Reparatori zahtevaju da zbog rizika zaraze, stan bude prazan kad oni vrse popravke. To nije bas lako resiti. Ako imate kucu izadjete u bastu sa laptopom i decom.
Petar
Pa vi imate decu i slavinu koja curi i kad radite na poslu? Ili posao u kancelariji dodje kao izgovor da se ne bavite prethodno navedenim? Ne razumem.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља