четвртак, 09.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 05.05.2020. у 19:19 Владимир Вукасовић

Сукоб Асада и најмоћнијег тајкуна

Рами Махлуф, главни финансијер сиријског режима и председников рођак, јавно се пожалио да му траже 300 милиона долара на име неподмиреног пореза и да хоће да отму његове компаније
(Фо­то EPA/STR)

„Ко би икада помислио да ће обавештајне службе једном упасти у компаније Рамија Махлуфа, које су им током рата биле главна подршка и покровитељ?”

Све остало што је најпознатији сиријски тајкун изговорио у мелодраматичном јавном обраћању свом рођаку и председнику државе Башару ел Асаду можда би ваљало проверити. Али ова Махлуфова реченица апсолутно стоји. Донедавно, нико не би претпоставио да ће настати раздор између сиријског режима и његовог кључног финансијера. Разлози за то ни сада нису јасни: нагађања спомињу све, од пословних амбиција Асадове жене Асме, којима је наводно потребно да се ослаби непрегледна Махлуфова пословна империја, преко свађе међу сиријским клановима око расподеле новца којег је све мање и за лично богаћење и за функционисање државе, до сукоба између Русије и Ирана око сиријских ресурса којима желе да наплате своју помоћ режиму у рату.

Први знак да се нешто покварило у односима Асада и Махлуфа била је гласина крајем прошле године да је тајкун смештен у кућни притвор уз захтев да се одрекне контроле над сиријском телекомуникационом компанијом, која важи за највећи извор прихода државе откако је избио оружани сукоб 2011. године. Конкуренцију „Сијателу”, каже даље та прича, оснива Асма, која је пре удаје за председника била инвестициона банкарка у Лондону.

Онда је прошлог четвртка и у недељу Махлуф на „Фејсбуку” објавио снимке у којима Асада моли за помоћ пошто безбедносне снаге хапсе његове запослене на „нехуман начин” тражећи од њега да се повуче с чела својих компанија и да плати укупно 300 милиона долара на име неподмиреног пореза. За ту своту је, преносе Ал Џазира и „Њу Араб”, рекао да ће је, премда је „неправедна”, дати, за шта му рок истиче данас, али само Асаду лично, не и „кликама”. Такође је казао да своје послове неће препустити другима. Ако су Махлуфове тврдње и претходна говоркања тачни, овај рецепт је налик оном који је 2017. године применио саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман. У то време, кад је држава већ осећала мањак новчаног прилива због ниске цене нафте, он је затворио неке од рођака и најбогатијих људи у својој земљи, који су ослонац режима, али се сумњало да су блиски принчевим противницима у дворским клановима. Оптужио је притворене богаташе за корупцију све док од њих није добио астрономске своте, помиње се око 100 милијарди долара, као неку врсту вансудског поравнања исплатом новца наводно стеченог корупцијом или, грубље речено, као откуп из заробљеништва. Верује се да је престолонаследник тиме за себе изнудио и њихову подршку.

Популарна теорија гласи да се Махлуф нашао на мети због тога што је новца у Сирији све мање. Рат још испумпава паре из буџета, земља је опустошена, а Запад неће да уложи у њену обнову. Махлуф се на „Фејсбуку” жалио Асаду и на порез на профит од 50 одсто који је наметнут сиријским компанијама, што такође може указивати на потребу режима да пуни своју испражњену касу.

За Иран, један од два Асадова покровитеља, израелски медији већ неко време пишу како су му америчке санкције толико искасапиле финансије да све теже плаћа стране милиције и режиме који су му блиски. Други заштитник сиријског режима – Русија, такође је под западним санкцијама, нафту може да извози, за разлику од Ирана, али је њена цена пала на ниво критичан по касе држава које, попут руске, добрано зависе од продаје енергената. И обустава извоза житарица из Русије удариће на њен џеп. Чак и пре тих проблема, Русија и Иран, како су наводили блискоисточни медији, испод стола су обарали руке око тога ко ће добити удео у преосталим сиријским ресурсима, између осталог и у телекомуникационом.

Махлуф се, наводно, нашао затечен између ових ватри. Његова породица, с којом је Асад крвно повезан преко своје мајке, одавно слови за можда најмоћнији клан у Сирији након председниковог. Спекулисало се, писао је „Фајненшел тајмс”, да контролише око 60 одсто сиријске привреде преко својих послова, међу којима се, осим телекомуникација, истичу и нафта, некретнине и грађевинарство. Пратиле су га гласине да му многи бизнисмени плаћају да би могли да развију своје фирме и да је он само параван за Асада. Пре рата његово богатство је процењивано на пет милијарди долара. „Гардијан” спомиње и процену према којој је његова финансијска тежина двоструко већа, не прецизирајући откад она потиче и да ли то значи да је Махлуф своје богатство током рата и увећао.

Под америчким санкцијама је од 2008, због наводне уплетености у корупцију, док га је Европска унија ставила под ембарго 2011. године, теретећи га да финансира сиријски режим. Спомињан је и у „Панамским документима”. Из Саудијске Арабије су га прошлог месеца оптужили и за кријумчарење дроге, пошто су тврдили да су запленили 44 милиона пилула амфетамина, које су из Сирије наводно унете у товару с логом једне Махлуфове компаније.

Коментари4
08478
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

LaCosta
Ako nesto prica Al-Dzazira iz Katara koji je dao milijarde dolara za naoruzavanje islamista u Siriji onda to mora biti istina. Nije velika razlika kada novine pisu o skandalima starleta i kada tu istu matricu pokusaju primeniti na politiku.
Irb
Zasto autor pise protiv jedne siromasne i opustosene drzave napadnute sa svih strana? Drzave u kojoj je izgubljen veliki broj nevinih i pre svega civilnih zrtava. Da li je bilo neophodno pominjati Rusiju i Iran sa negativnim prizvukom? Kao da je preveden neki tekst iz poznatih zapadnih novina ili blogova.
Иван Грозни
Мислим да у тексту не постоји ништа што је написано против Сирије. Аутор износи чињенице. Знамо да се Сирија бори против терориста, али то не значи да у њој не влада Асадова диктатура.
Sojer
A sad, šta?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља