Док се Вашингтон и Пекинг препиру око пандемије коронавируса, на прекретници је дугорочна борба две пацифичке силе у којој САД новим оружјима и стратегијом покушава да надокнади заостајање за ракетном премоћи Кине.

САД су протеклих деценија углавном стајале у месту док је Кина значајно ојачала. Сада, ослобођена ограничења хладноратовских споразума о контроли наоружања, администрација председника Доналда Трампа планира у азијско-пацифичкој регији да распореди земаљске крстареће пројектиле великог домета.

Пентагон планира да наоружа маринце типом крстареће ракете томахавк којом су сада опремљени ратни бродови, показује нацрт прорачуна за 2021. и сведочење војних заповедника пред Конгресом. Такође убрзава распоређивање нових противбродских ракета великог домета, првих које је САД развио у последњих неколико деценија.

(Фото ЕПА/​YONHAP)

У изјави Ројтерсу у вези са америчким потезима, Пекинг је позвао Вашингтон да буде опрезан на речима и делима, да престане да повлачи шаховске фигуре у региону и да престане да показује мишиће Кини.

Циљ америчке стратегије је да одговори на надмоћ Кине у балистичким ракетама и ракетама које су стациониране на тлу. Пентагон такође намерава да сустигне кинеско вођство у ономе што стратези називају ратом домета.

Кинеска Народна ослободилачка војска изградила је велику силу ракета које по домету углавном надмашују оне америчке и америчких регионалних савезника, истичу амерички војни заповедници и стратешки саветници Пентагона који упозоравају да Кина у том погледу има јасну надмоћ.

У радикалној промени тактике, маринци ће се прикључити морнарици у нападима на непријатељске ратне бродове. Мале и мобилне јединице маринаца наоружане противбродским ракетама постаће убице бродова.

У могућем сукобу, те би се јединице распршиле по кључним тачкама у западном Пацифику.

Прстен се састоји од низа острва који се простиру од јапанских острва, преко Тајвана и Филипина до Борнеа који затварају кинеска обална мора.