уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 12.05.2020. у 18:00 Мишa Ђурковић
ПОГЛЕДИ

Куда нас све ово води

У септембру ове године навршиће се тридесет година од како је Република Србија усвојила нови Устав и тиме променила државни и уставноправни систем. Вратили су се вишепартијски систем и подела власти, независно судство, загарантована основна права и други институти савремене либералне демократије. Но, ни три деценије после тога Србија још није уређена либерална, односно уставна демократија.

Чини се да за протеклих тридесет година тек за период између 2003. и 2012. можемо да кажемо да је у одређеној мери испуњавао неке од основних предуслова постојања либералне демократије. Основни узрок је било стварно постојање поделе моћи у друштву, као и одређеног нивоа функционалне децентрализације у којој су постојали јаки градоначелници, а да нису били чланови ниједне владајуће странке. Тада је постојало пет до шест релевантних странака са независним изворима финансирања, богати људи су подржавали различите странке, постојала је јака опозиција, медијски простор је био доста разноврсан и подељен. Наравно, постојали су бројни проблеми, попут корупције, нефункционалног правосуђа, проблематичног правца економске политике, подривања система образовања, породичне политике и друге „реформе” које су странци наметали, али суштински је постојало политичко тржиште, надметање и међусобна контрола. Чак се дешавало и да унутар једне странке (ДС, повремено и СПС) постоји озбиљна конкуренција и децентрализација.

Што се тиче деведесетих година 20. века, својевремено су вођене озбиљне теоријске расправе о томе како се тај систем може дефинисати: од диктатуре, султанизма, до ауторитарне, нелибералне или изборне демократије, итд. Мој прилог изнет у књизи „Диктатура, нација, глобализација” говорио је о систему владавине преко симулакрума. Основна идеја је да је Милошевић, знајући да мора да уведе партијски плурализам, конструисао систем у којем су заиста номинално уведени готово сви топоси функционалне либералне демократије, али уместо да пусти да се системи и актери аутентично и аутохтоно развијају, он је на свим кључним местима конструисао и поставио актере који симулирају свој посао, односно симулакруме. Тако је режим правио своје опозиционе партије, своје синдикате, своје бизнисмене, своје медије и своје независне медије итд. Контрола опстајања система симулакрума обезбеђивана је преко директног управљања системом силе (тајна и јавна полиција), највећим делом економских активности и владавином над медијским простором.

После Дејтона Милошевић је чак и од сопствене партије направио симулакрум, да би сву реалну моћ извукао и преместио у интересну групу на чијем је челу била његова супруга. Мира Марковић је често указивала на кинески модел развоја као на правац у којем би Србија требало да иде.

Ако се изузме номинални и све мање обавезујући дискурс о европским интеграцијама, много од тог система је обновљено после 2012. године. Занимљиво је да су многи од тадашњих актера који имају искуство вођења нелибеларне, изборне демократије и данас на кључним местима (председник државе, први потпредседник владе, водећи медијски могул, министар одбране), а да се кинески модел примата ефикасности и економског развоја науштрб владавине права и партијског плурализма поново истиче као вредан пажње.

Сваком иоле пажљивијем посматрачу јасно је да овај систем нема никакве везе с функционалном либералном демократијом. Оно што је посебно занимљиво и што је већ неколико теоретича приметило, јесте да је суштина система измењена без озбиљнијег дирања уставноправног оквира. То је остварено повратком на системе контроле из деведесетих: контрола безбедносног сектора уз употребу података о противницима који се не процесуирају него развлаче по медијима, затим готово потпуна централизација и контрола економских токова (тако да не могу постојати озбиљнији финансијери других партија) и савршена медијска контрола у којој се за опозицију остављају безначајни џепови.

Тако је у потпуности оживљен онај систем симулакрума: номинално све постоји, али у реалности ништа од тога не функционише. Не треба, на пример, да подсећам на бројне агенције попут РЕМ-а, антикорупцијске или повереника за информације, довољно је само подсетити се да Републичко јавно тужилаштво не ради баш ништа. Подела власти апсолутно не постоји у реалности: не само скупштина, него је чак и влада претворена у помоћни орган председништва Србије, где је концентрисана сва моћ данас. Колико је партијски систем сведен на симулакруме, говори чињеница да је власт морала да промени изборни закон како би било ко сем њих ушао у парламент. У Србији након осам година власти СНС-а не постоји ниједна опозициона странка која би по досадашњем закону сама могла да уђе у парламент. А ако нездовољство грађана не може да се реализује кроз институције система, бојим се да нас све више очекују немиле сцене које прете и физичким сукобима.

Питам се постоје ли данас у друштву уопште услови и воља да се слободно и озбиљно промисли где смо после три деценије и куда нас све ово води.

Научни саветник Института за европске студије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари20
18810
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Раде Ковачевић
Изненађујуће је да један искусан аутор наведену симулакруму (симулацију либералне стварности) третира као куриозитет домаће политичке сцене иако је она, за сваког непристрасног аналитичара, атрибут свих номинално либерлних (уставних) система у свету. Читалац због тога стиче утисак ауторовог анахроног (либералног) конзерватизма будући да се цео свет суочава са ужасавајућим симулакрумама медијских ракламних манипулација карактеристичних за потрошачко друштво и монополистички капитализам.
Боба
Многи наводи су тачни, нарочито да имамо симулирање демократије. Нажалост оно што нам представљају као идеал и само је симулирање на једном далеко суптилнијем нивоу манипулације наметањем кадрова који спроводе политику интересних кругова наравно не у интересу држава у којима оперишу. Наметању глобалистичког поретка не смета што се у земљама као Србија демократија и не симулира уверљиво. Узгред нпр. Америка је (функционална) уставна република а не демократија и такав систем треба и нама.
Darinka
U drzavi u kojoj sve institucije nezavisno funkcionisu uopste nije bitno ko je predsednik ili premijer. Na nasu zalost, kd nas i vrtici imaju SNS na celu.
Председник државе
Потребан нам је заокрет од 180% по питању кандидата за Председника државе; не шеф партије, већ интелектуалац и неко коме је Србија изнад свега личног. Ја др Ђурковића видим као таквог - не само да је научник, већ и друштвено конкретно ангажован, као што смо се уверили током последњих година. У тој елитној категорији видим и адвоката Бранка Павловића, проф. др Танасковића. Уз такву интелектуалну и националну, стручну елиту држава би нам процветала а институције се повратиле из хибернације.
Budimir Milutinović
Slažem se dadržavu treba da vode intelektualci. Ne samo predsednik, već i svi ostali (poslanici, odbornici, ministri...). Ali kako ukinuti nečije pravo da bude član političke partije. To je civilizacijska tekovina
Drz ga, ne daj ga
Gdine Djurkovicu ako vas je spopalo neraspolozenje i malodusnost, ja mogu drage volje da vam preporucim neku knjigu ili seriju, da mi poradimo prvo na vasoj volji, a gde postoji volja postoji i nacin....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља