четвртак, 09.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 07.05.2020. у 21:00 Миленија Симић-Миладиновић
„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ

Нови смерови у гимназијама

Одељења за историју и географију у Београду, Сремским Карловцима, Сомбору, за сценске и аудио-визуелне уметности у Новом Саду, Нишу, Шапцу...
Биста Бранка Радичевића испред гимназије у Сремским Карловцима (Фо­то А. Васиљевић)

Другу недељу јуна обележиће пријемни испити који су услов за упис у гимназије, уметничке школе и одељења у којима садашњи осмаци намеравају да наставе образовање. Први пут мали матуранти моћи ће да конкуришу за место у два нова гимназијска смера за даровите ђаке. Један чине одељења за ученике са посебним способностима за сценске и аудио-визуелне уметности, такозвана гимназијска одељења за креативне индустрије. На републичком нивоу неће их бити више од пет, а на путу до њихових клупа обавезно је положити пријемни испит из познавања опште културе.

Друга новина су одељења за ђаке наклоњене историји и географији, којих је планирано до десет широм Србије. Осмаке наклоњене овим наукама, као улазница за овај смер, чека провера знања историје или географије. Кандидати могу да полажу један тест, али уколико одаберу да решавају оба за рангирање ће се рачунати бодови са теста на коме су остварили бољи резултат.

− Одељења за историју и географију у Београду ће добити Девета гимназија „Михаило Петровић Алас” и Пета београдска, а за сценске и аудио-визуелне уметности Филолошка. Карловачка гимназија је тражила специјализовано одељење за историју и географију и имаће га, као и сомборска „Вељко Петровић”, а највероватније и новосадска „Светозар Марковић”. Гимназијско уметничко одељење у Новом Саду имаће „Лаза Костић”. Шабачка гимназија жели и имаће одељење за сценске и аудио-визуелне уметности, као и Друга крагујевачка... − открива за „Политику” Марија Крнета, руководилац Групе за средње опште и уметничко образовање у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Од ње сазнајемо и да ће Прва крагујевачка гимназија први пут отворити специјализовано одељење за талентоване физичаре. Биће то четврта, поред три гимназије које већ имају овакво одељење у Србији, а то су: новосадска „Јован Јовановић Змај”, Земунска у Београду и „Светозар Марковић” у Нишу.

− Све те школе су у универзитетским центрима. Прва крагујевачка има подршку Природно-математичког факултета и Института за физику, и за предаваче и за кабинете. И она је практично настављач добре праксе и модела Математичке гимназије у Београду, као што је то и „Змај Јовина” у Новом Саду. Нишлије се „боре” међу собом, нису се профилисали, мада математици, физици, информатици нагињу њихове гимназије „Светозар Марковић” и „Бора Станковић”. „Стеван Сремац” је више друштвењак, тако да ће и добити одељење за историју и географију, а гимназија „Девети мај” ново спортско одељење. Тежња система јесте да се најбољи наставници и ученици из одређених предмета задрже у одређеним гимназијама које би израсле у центре изврсности за одређене науке − објашњава Крнета.

Иако кројење плана уписа у средње школе још није завршено, али је при крају, извесно је да ће квоте у гимназијама бити повећане. Спортских одељења у гимназијама биће широм Србије. До сада смо имали одељења за спортисте у престоничкој Спортској гимназији и једно у новосадској „Јован Јовановић Змај” са наставом на српском језику, али и једно у Суботици на мађарском у Гимназији за талентоване ученике „Деже Костолањи”. Од септембра спортска одељења постојаће и у Нишу, Крагујевцу, Ужицу и Новом Пазару.

Ове године планирано је мање специјализованих одељења за ђаке који су обдарени за рачунарство и информатику него лане када их је у понуди било у 53 школе, али су формирана у 46 кућа знања.

− Од ИТ смера одустаће неке школе које годинама желе, али не успевају да попуне квоту, као Гимназија „Душан Васиљев” у Кикинди, која већ трећу годину не може да упише одељење. Слично је и у Средњој школи у Брусу, којој ће вероватно бити омогућено да поново проба да формира ИТ одељење. Реч је о школама у мањим местима које су информатичким смером за гимназијалце покушале да задрже децу а држава је омогућила усавршавање наставника да би могли да предају талентима, али због тога што не успевају да упишу ученике, ове године неће добити ИТ одељење. Али, неке нове школе добиће шансу. На пример Дванаеста и Тринаеста београдска гимназија, које до сада нису имале специјализована одељења имаће смер за даровите за рачунарство и информатику − указује Крнета.

Очекује се веће интересовање осмака за одељења за биологију и хемију, која су прошле године уведена и попуњена у пет гимназија: Петој и Осмој београдској, новосадској „Ј. Ј. Змај”, нишкој „Б. Станковић” и Првој крагујевачкој.

Недељу пријемних испита отвориће балетске школе 7. јуна, а све провере знања и склоности кандидата за место у школама и одељењима за даровите биће завршене до 14. јуна, према плану просветног врха који смо добили на увид.

Пријемни под маскама

Пријемни испити организују се у 105 средњих школа, од укупно око 550 у Србији, како каже Марија Крнета. У време провере знања без које се не могу уписати одељења за обдарене школе у учионицама или испитним салама може бити до десет кандидата. Директори и дежурни наставници сукцесивно ће уводити ученике у учионице.

Званично пријављивање

Званично пријављивање ученика за полагање пријемног испита за упис у средње школе биће централизовано онлајн, од 18. до 21. маја. Ђаци који су се пријавили почетком априла, исказали су жељу да полажу тест за одређени смер, а сада ће бити потребно и да прецизирају у којој школи ће да га полажу, јер онлајн није могло. Они који се до сада нису пријавили, а желели би да полажу пријемни, могу да искористе ову прилику да то и ураде.

Коментари8
2203d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mima
Danas se isti predmeti uce i u gimnaziji i u strucnim skolama Mnogo lakse je zavrsiti bilo koju skolu danas nego pre 40 god Profesori poklanjaju ocene jer nemoguce je da imamo toliko odlicnih djaka a da na popravni ne ide skoro niko Deca ne citaju ni obaveznu lektiru Dobili smo nepismenu omladinu Da bi vratili ugled nasem skolstvu treba uvesti obavezno testiranje na kraju svake godine pa ako onaj ko ima peticu iz odredjenog predmeta ne uradi dobro test nastavnika kazniti jer je poklonio ocenu
Aleksandar
Ovo je katastrofa. Stvarati odeljenje za istoriju. Ljudi za istoričare nema posla. Diplomirao sam istoriju pre 12 godina, nemam dana radnog staža u struci. Koliko god istorija bila lepa za izučavanje apsurdno je studirati je. Oko 1% diplomiranih se zaposli u struci. Čist promašaj. Buduće naraštaja treba uputiti šta da studiraju i čime da se bave. Ne treba stvarati obrazovne profile koji nisu deficitarni.
Вратити некадашљи школски систем
Гимназија треба да буде искључиво школа у којој се стиче широко опште образовање. Неопходан је повратак на некадашње гимназије, и четворогодишње стручне школе, и на двогодишње школе ученика у привреди или школе са практичном обуком. Гимназија је била школа над школама, и највећа је глупост била када су почеле да се трансформишу у квази стручне школе. Мислим да је сваком јасно да је у питању нови светски школски поредак, којем не требају они који умеју да мисле, већ само јефтина радна снага.
Zemunac
Potrebno je i promeniti pravilnik o ocenjivanju. Nekadasnje trojke sada su petice. Ucenici zavrsavaju gimnazije uz opciju “prepoznavanje gradiva“.
zdenka djurić
Industrija je privredna grana, čiji je osnovni i vrhunski cilj očuvanje i povećavanje vrednosti investiranog novčanog kapitala. Kreativnost se vezuje za rešavanje različitih problema u okviru istraživačkog, razvojnog i unapređivačkog rada. Da li novi smer sprema stručnjake koji će raditi u privredi ili umetnike, kojih uz svo poštovanje imamo na pretek.
Обрезавање каос патрожи
Две ствари су спорне у овом тексту. Прво, термин "креативна индустрија" нема довољно смисла да би се нашироко користио. Можда у САД то није случај, али Србија није САД. Друго, из текста се имплицитно може закључити да је географија, уз историју, друштвена наука, што напросто није тачно. Географија је и природна и друштвена наука, само што људе данас, нажалост, од географије као природне науке не занима скоро ништа, јер постоји компјутерска навигација, увек доступна, непогрешива и једноставна.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља