петак, 03.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 07.05.2020. у 21:25 Далиборка Мучибабић

Тесли можда измакне „Снага и светлост”

Уместо да удоми музеј легендарног научника, бивша дорћолска термоелектрана могла би да постане јавни објекат за културу и предузетништво
(Фото: Д. Мучибабић)

Уместо да постане ново седиште Музеја Николе Тесле, Термоелектрана „Снага и светлост” на Дорћолу могла би да буде трансформисана у јавни објекат намењен културним делатностима и младим предузетницима из такозваних креативних индустрија. То је најновија идеја која се кува у градској кухињи за случај да се одустане од предлога да у то здање, споменик културе, буде пресељен Музеј Николе Тесле из Крунске улице.

Влада, која о измештању музеја треба да да последњу реч, одлуку још није донела, што не значи, како каже Марко Стојчић, главни градски урбаниста, да град не може да планира како да преуреди здање на траси будућег линијског парка. Тај простор између Бетон хале и Панчевачког моста слови за један од најзначајнијих градских пројеката и његово преуређење требало би да почне следеће године.

− Идеја је да термоелектрана „Снага и светлост” буде вишенаменски објекат јавне намене, што не искључује Теслин музеј у њему ако се на крају тако одлучи. На тој парцели неће бити градње других објеката. Екстеријер здања био би обновљен у изворном облику, а ентеријер прилагођен будућој намени. Засад не знамо да ли ће град сређивати тај објекат или ћемо тражити партнера и још немамо готов модел према којем би такав културни центар могао да се сам издржава и да град нема других трошкова осим сређивања – истиче Стојчић и додаје да је план да обнова тог споменика културе буде завршена када и линијски парк, што би требало да буде 2023. године.

Израду идејног решења за сређивање 4,6 километара обале уз Дунав финансира купац „Марине Дорћол”. Та локација се наслања на плац на којем је „Снага и светлост” и власник „Марине Дорћол” обавезан је да реконструише кран старе централе и црпну станицу и да уреди привезиште за чамце, које ће потом предати граду на одржавање.

Како је недавно за „Политику” потврдио Петер Дајко, директор компаније „Себре Марина Дорћол”, која је прошлог септембра купила четири хектара на којима ће градити стамбено-пословни комплекс, они ће обновити кран који прелази преко њихове локације, а испод њега ће бити велики јавни и зелени трг, тако да ће кран бити видљив са свих страна.

Термоелектрана „Снага и светлост” заузима значајно место у друштвеној и градитељској прошлости Београда.

После њене изградње, наводи градски Завод за заштиту споменика културе, први пут се користила нисконапонска дистрибутивна мрежа за напајање наизменичном струјом, а потом је између два светска рата веома допринела унапређењу електроенергетског система Београда.

Бисер индустријске архитектуре

Термоелектрана „Снага и светлост” подигнута је на десној обали Дунава између 1930. до 1932. године, према пројекту Швајцарског друштва за електрификацију и саобраћај из Базела. Састоји се из зграде електране, порталног крана са рукавцем, пумпне станице и филтерског постројења. У згради електране издвајају се три целине: хала котларнице, машинска сала и командно-шалтерска сала.

− Портални кран са рукавцем представља велику мостну, решеткасту конструкцију. Креће се дужином рукавца од пумпне станице до Дунава (140 метара) помоћу два сопствена електромотора по шинама положеним уз електрану и рукавац. Пумпна станица, са унутрашњим инсталацијама са пумпама и цевоводима, и филтерско постројење са базенима за филтрацију налазе се на крају рукавца – наводи се на сајту градског Завода за заштиту споменика културе.

Архитектура термоелектране одражава модернистичка схватања, актуелна за европску градитељску продукцију међуратног периода. Примена савремених материјала, челика и стакла, безорнаменталне равне зидне површине, стављање функције објекта у први план, као и једноставни геометријски облици, указују на утицаје стила баухаус.

За споменик културе здање је проглашено 2013. године. 

Ко све чека заоставштину генија

Осим Термоелектране „Снага и светлост”, за нову адресу Музеја Николе Тесле у оптицају је и здање бивше Главне железничке станице у Савском амфитеатру. На основу досадашњих изјава надлежних, она је и најизгледнија за будуће седиште Теслиног музеја.

Према Просторном плану подручја посебне намене „Београда на води”, бивша Главна железничка станица виђена је за музеј, а иза ње је планирана галерија, која тек треба да буде изграђена.

Од прошлог лета, када је обзнањено да би Теслина заоставштина могла да буде премештена у зграду на новом Савском тргу, стручна јавност се пита зашто за тако важан пројекат попут новог Теслиног музеја није расписан архитектонски конкурс. Многи су скептични када је реч о згради Главне железничке станице јер она, између осталог, има просторна ограничења и споменик је културе од великог значаја, што значи да не може бити великог „поигравања” са реорганизацијом простора.

Коментари6
67c35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bosa
Tesla je posebno bio emotivno vezan za Beograd, Srbe i Srbiju. Nije prošla ni jedna godina a da tamo nije svraćo kako bi išo na koncert Leskovačkih trubača.
Бранислав Станојловић
Само нека се уклони са места 50 метара од мога места рођења. Наравно вила ће бити враћена наследницима власника од којих је отета.
Милош Лазић
Већина Београђана не зна где се налази стара термоелектрана, а остали ни како до ње стићи. Преселити Теслин музеј тамо равно је злочину... чак и ако је Генчићева вила некоме озбиљно запала за око?!
Minja
Sve zavisi o kojim Beogradjanima se radi--ima i onih koji znaju za ovaj objekat, staru termoelektranu. Ima i onih koji ni danas ne znaju za Muzej u Krunskoj. Sve se da nauciti. Ima dosta manjih muzeja u Bgd, pa i nekih ne bas tako malih, za koje pola tzv. Beogradjana nikad nije culo. Ne radi se o tome ko je gde rodjen, nego koliko koristi ovo malo kulturne pobnude koju nas grad ima. A posto je za kulturu odvojeno 0% iz budzeta bice sve manje onih koji ce znati za Teslin muzej ma gde ga premesti
Мали Ђокица
Па Главна железничка станица може да буде само железнички музеј. Потпуно је бесмислено на том месту постављати било који музеј или било коју установу. Потпуно беспотребно су скинути прагови испод шина који су нас 150 година "тровали" те ћемо сада оздравити. А ту би на 7-8 колосека било све од најстарије локомотиве (које је неко исекао и продао) до "Кенедијки" (ако их је неко сачувао). А стари железнички музеј да буде Теслин музеј па и електронски институт. Ако већ неће да зидају нову зграду.
Minja
S obzirom na istoriju ovog objekta, 0n bi zaista bio dobro mesto za Teslin muzej, jer ovaj u Krunskoj je mali i leti je tužno videti redove ljudi koji na suncu čekaju da uđu u zgradu koja nema odgovrajući rashladni sistem.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља