уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 10.05.2020. у 14:16

Виртуелно обележена годишњица ослобађања Маутхаузена

(Фото ЕПА-ЕФЕ/CHRISTIAN BRUNA)

БЕЧ – На необичан и нови начин, данас је одржано традиционално обележавање годишњице ослобађања некадашњег нацистичког концентрационог логора Маутхаузен, у Аустрији.

На 75. годишњицу ослобођења на крају Другог светског рата, због пандемије коронавируса, није било поворки преживелих и њихових рођака у самом меморијалном центру, као што је то случај сваке године прве недеље после 5. маја, већ је сећање организовано преко интернета.

Гледаоци из 23 земаља света пратили су виртуелно обележавање у организацији Маутхаузен комитета Аустрије (МКОе).

Између 1938. и 1945. у Маутхаузену и његових 49 спољашњих логора било је око 200.000 људи, од којих је половина убијена.

Од краја Другог светског рата сваке године се обележава ослобађање овог највећег логора на тлу Аустрије.

Овогодишње виртуелно обележавање било је под мотом „Људскост без граница”.

И у виртуелном свету организатори покушали су да прате традиционални ток сећања, те је све почело читањем извода из такозване заклетве логораша на више језика и завршило се химном логораша.

У виртуелном формату више него уобичајено дошли су до изражаја некадашњи логораши, који су својим причама пренели страхоте које су се догађале у том логору, јавља Танјуг.

Данијел Ханох, на пример, који је био интерниран у многим логорима и који је ослобођен из логора Гунскирхен, позвао је на отпор расизму, фашизму и антисемитизму, како се тако нешто не би више никада поновило.

Шаул Шпилман, који живи у Израелу, а сваке године од ослобођења долази на обележавање у Маутхаузен, изразио је наду да ће идуће године поново моћи да дође.

Лилијане Сегре рекла је да је свест о томе шта се дешавало у Маутхаузену представља вакцину против понављања истог.

Председник Јеврејске заједнице у Аустрији Оскар Дојч указао је на значај прича преживелих логораша, јер сећање, како истиче, не функционише статистичким бројкама, пошто свака жртва има породицу и своју причу.

Према речима бискупа из Линца Манфреда Шојрера, срж терора и варварста је приписивање себи апсолутне моћи и права на одлучивање о смрти или животу других.

Председавајући МКОе Вили Мерни рекао је да виртуелно обележавање није „достојанствена алтернатива”, али да је у актуелним условима то била најбоља могућност за заједничко сећање на жртве.

„Успех нациста био је могућ само зато што су успели да повуку границе између људи. Хапшења и депортације биле су последице”, упозорио је Мерни на опасност да услед коронавируса дебата о границама, оградама, и људскости падне у заборав.

Председник Европског парламента Давид Сасоли, у свом обраћању, позвао је младе Европе да се сећају „оних који су изгубили живот у логору, који су се борили за бољи свет, за вредности слободе и правде”.

МКОе је, на годишњицу ослобађања Маутхаузена 5. маја, обишао меморијални центра и положио венце, а испред званичне Аустрије био је председник Александер ван дер Белен.

Маутхаузен је познат као један од најозлоглашенијих нацистичких логора. Сејао је смрт у Првом светском рату, а наставио и у Другом. Успостављен је 22. септембра 1914, а поново активиран 8. августа 1938. године.

Био је активан све до ослобађања од стране америчке војске 5. маја 1945. године.

Састојао се од главног логора и 49 споредних, а до 1945. године у логор Маутхаузен и његове споредне логоре депортовано је око 200.000 особа, а више од половине њих је убијено или су умрли од последица присилног рада и глади.

Међу њима је било људи преко 30 различитих националности, а последњи логорашки број био је 139.317, издат 3. маја 1945. године.

Пре пандемије коронавируса, у Меморијалном центру Маутхаузен постављена је нова плоча на споменик српским и југословенским жртвама у нацистичком логору Маутхаузен.

У Маутхаузену и његовим помоћним логорима, пре свега Гузен и Ебензе, током Другог светског рата страдало 12.800 Срба.

У два светска рата на крајње свиреп и зверски начин у овом логору је страдала око 21.000 људи српске националности.

Коментари3
41566
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

JorgeLB
Djeda su, kao partizanskog kurira, uhitili i poslali u Mauthausen. Nije doživio kraj rata. Dalmatinac, Hrvat, katolik. Mala utjeha da je i ove godine hrvatski veleposlanik osobno komemorirao žrtve u Mauthausenu.
Neki Babići
Do pada Italije, septembra 1943. g.njena okupaciona zona bila je i u Lici. Odlomak prošlosti po SFRJ razuđene porodice govori o dedi Jovanu Babiću koji se spustio u svoje selo dok je baba sa delom najači bila negde u zbegovima .Nemci koji su zamenili Italijane nisu znali da je on iz nedaleko boraveće jedinice NOV i POJ koja mu je za to dala dozvolu-pa su ga bez oružija i oznaka zatekli na okućnici . "Gorštačke ruke "su ga"preporučile za rad" u Mauthauzenu.Doživeo je 1990. god.
Daca
Slava svim zrtvama.Zanima me koje su to bile Jugoslovenske zrtve.Dosadilo mi je vise pominjanje fiktivnih zrtava.Svi znamo da drugih nije bilo.Srbi,Jevreji i Romi.Kraj.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља