среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 11.05.2020. у 14:33 Марина Вулићевић

Вуксановић: Хрвати нападају нашу едицију већ десет година

Поводом дела Марина Држића у едицији „Десет векова српске књижевности” Матица хрватска оштро осуђује присвајање и крађу, a академик Миро Вуксановић полази од становишта да је књижевност Дубровачке Републике и хрватска и српска
(Фото: Соња Јегдић)

У новом, једанаестом, колу антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”, Издавачког центра Матице српске, објављено је десет наслова, у једанаест књига, које обухватају све драме Марина Држића, „Антологију грађанске поезије” Марије Клеут, приповетке, романе и друге прозне облике Милутина Ускоковића, Вељка Милићевића, Григорија Божовића и Драгослава Михаиловића (две књиге), песме, поеме, драме и есеје Милутина Бојића, Тодора Манојловића, Десимира Благојевића и Матије Бећковића, као и студију Станислава Винавера о Лази Костићу.

Књиге су приредили Злата Бојовић, Горан Максимовић, Биљана Мичић, Марија Благојевић, Радивоје Микић, Александар Пејчић, Бојана Поповић, Јован Делић и Миливој Ненин.

Међутим, као и претходних година, када су у оквиру едиције „Десет векова српске књижевности” објављена дела Гундулића и Држића, и сада оштро реагује хрватска културна елита. Саопштење Председништва Матице хрватске и дубровачког огранка МХ говори о томе да Матица српска у свом „мегаломанском пројекту” присваја старе хрватске писце који су стварали у Дубровнику, обједињујући их под заједнички назив српске књижевности.

„Чин објављивања дела најзначајнијих хрватских писаца који су деловали у 16. и 17. веку у Дубровнику, под заједничким називом ’Десет векова српске књижевности’, трајни је покушај српске културне елите да санира српски књижевноисторијски дисконтинуитет, што изазива разумљиву националну фрустрацију”, речено је у изјави Председништва Матице хрватске.

Критикујући језички критеријум ове едиције, МХ наводи тезу Вука Караџића о штокавском дијалекту, којим се, како је речено, служи Матица српска, а на основу које се тумачи да се у Дубровнику тога доба говорило на српском, иако се зна да се језик књижевних дела насталих на том подручју не може поистоветити са српским. У овој изјави појашњено је и то да је у ствари реч о дијалекту хрватског језика, утемељеном на ијекавици, и штокавштини, уз спорадичну присутност икавизама, којима се служе Хрвати, од Пељешца до Превлаке, на граници с Црном Гором.

„Мимо тих научних чињеница, српска књижевноисторијска школа, која је стручно образовала снаге за истраживачки рад у Државном архиву у Дубровнику, Архиву мале браће и Знанственој књижници у Дубровнику, користила је српски језик као главни аргумент присвајања. Сва спомињања српског имена, као и појаву писма босанчице, која је нетачно именована српским писмом, покушавали су да тумаче као означитеље српско-језичко-етничке припадности. Независно од језика, присвајали су и хуманистичке песнике који су писали само латинским језиком. Тако је и молитвеник побожних дубровачких трговаца из 1520. године, који су пословали у Новом Брду и Јањеву, настао на темељу чакавских предложака, којим су се како сами пишу, бранили од рашких попова и њиховог православља, назван истом логиком ’Дубровачки српски молитвеник’”, стоји у овом саопштењу. У његовом даљем тексту појашњено је и то да „онима који присвајају нису важни ни Држић ни Гундулић, већ хрватска територија, коју никада нису успели да освоје”. Битан им је и излаз на море.

„Више пута је српска војска нападала и уништавала сва она добра и вредности које је културна елита желела и још увек жели да присвоји. (...) Сада имамо своју државу која штити наше границе и наше материјалне и духовне вредности”, један је од закључака изјаве Председништва МХ, уз то да ће се „овакав модел крађе и присвајања туђег расплинути једног дана као што је нетрагом нестао србокатолицизам 19. века у Дубровнику, управо због тога што у Србији никада није било прихваћено Српство без православног ексклузивизма”.

За Србе је ово национални посао, а Хрвати их оптужују да им је до „изласка на море” Миро Вуксановић

Академик Миро Вуксановић, покретач и главни уредник антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”, аргументе хрватске стране тумачи овако:

– Хрвати нападају нашу едицију већ десет година. Ипак, наша мерила иста су и данас. На основу истих критеријума објавили смо „Антологију поезије Дубровника и Боке”, Гундулића и Држића. Припремамо књигу Иве Војновића. У сваком примерку свих 110 објављених књига штампамо своја начела усвојена пред почетак рада. Добро смо промислили и нећемо мењати правила, нема разлога за то. То се односи и на писце дубровачке књижевности. Имамо, дакле, природан и крајње помирљив приступ јер полазимо од становишта да је књижевност Дубровачке Републике и хрватска и српска, део заједничке баштине из дубоких јужнословенских векова, а окривљују нас да имамо територијалне претензије на данашњи Дубровник и да преко објављених стихова на штокавском наречју тражимо излазак на море – сматра Вуксановић, додајући:

– Из Матице хрватске кажу да смо сами отписали Србе католике, али не спомињу да ли су нам такви Срби део заједничке прошлости. Знају и они колико је више оних Срба који су на другачији начин покрштавани или упућивани на дубока тамна места. Кажу да су Срби у наслов „Дубровачки молитвеник из 1520. Године” ставили реч српски, а нису. Ту књигу је за Српску краљевску академију 1933. године приредио угледни научник Дубровчанин Милан Решетар, који је своју академску беседу завршио речима „да је Дубровник по језику увијек био српски”. А језик је основа сваке књижевности. Сад у хорском нападу, који је подржало и хрватско Министарсгво културе,  оптужили су Србе, као и раније, да у незавршеном великом Речнику српскохрватског књижевног и народног језика узимају речи хрватских писаца. Склоне наслов речника и таква подвала буде доказ да Срби морају да позајмљују речи од Хрвата. Нису ретка мишљења да је било обрнуто, а ако већ помињу Вука могли би и да га узму за сведока – каже академик Вуксановић.

И у овом разговору он подсећа на то да је ова едиција покренута с намером да прикаже целовит развитак српске књижевности по новим мерилима и сазнањима, континуитет литерарне речи од 12. до 21. века. Реч је о послу од националног значаја, где су заступљени писци чије књиге обележавају време у којем су настале, без разлике на којем облику и на којем наречју српског језика су написане, у било којој земљи где су Срби живели или сада живе. Притом се, како истиче, не примењује никакав територијални или временски „кључ”. Једини критеријум је вредносни, књижевноисторијски потврђен или на нов начин установљен, запажа наш саговорник, уз напомену:

– Главни циљ Антологије, која је истовремено и вековна хроника, није само књижевни, већ и културолошки, лексички, образовни. Показује како се међусобно допуњују и увећавају цивилизацијски слојеви, да је сваки од њих важан, не само као историјски податак но као доказ да све што настаје мора да има и природну везу с оним што му је претходило. Зато је значајно да се у истом низу објављују књиге које су написане предвуковским облицима српског језика и књиге новије српске књижевности, чији је Вук оснивач. Реч је о отвореном подухвату који није закључен и који хоће да се његова целовитост допуњава у долазећем времену.

Коментари38
6c944
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Evroskeptik
Hrvatska nikada nije imala drzavu do 1995. Hrvati koji sada naseljavaju Dubrovnik, ali i citavu Dalmaciju i Zapadnu Hercegovinu su Srbi koji su sa pravoslavlja presli na katolicanstvo. Vecina Srba pravoslavaca ih se odrekla jer su cin konvertitstva smatrali moralnim padom koji je neprihvatljiv za pripadnike srpskog naroda. Taj konvertitski deo srpskog naroda je stvorio Hrvatsku drzavu i nosioc je hrvatskog suvereniteta.
Djino
Nije istina da su svi Srbi presli na katolicanstvo. Postojao je intelektualni krug Srba katolika, cije su porodice bile uz Beograd kao Piemont Slovena, a protiv Austrougara. Obicni Srbi ostali su vjerni pravoslavlju, prvu Srpsku crkvu dobio je grof Vladislavic, a danasnji hram Blagovjestenje sagradjen je 1878. Dubrovacko srpsko pravoslavno groblje puno je dubrovackih Srba, npr. Akademika Jorjo Tadic. Dubrovnik nikad nije imao veze sa Zagrebom, a po Matiji Banu zove se Banovo brdo u Beogradu.
Коста
Да није смешно било би ђжалосно. С таквом "науком" Срби губе сваки спор на интернаиоцнланом нивоу. Овде се измишља историја "из главе" и монтоманијама.
Trifun
"U Dubrovniku se,od pamtiveka,govorilo srpskim jezikom,kako od pučana,tako od vlastele.." tvrdi Natko Nodilo koji se,pored Franje Račkog,smatra utemeljivačem hrvatske istorije..Prema popisu A/U monarhije na dan 31.12.1890.g.,stanovništvo grada Dubrovnika,u daleko najvecem broju govori srpskim jezikom,njih 5.823 ..Sledi :italijanski 677,češki 48,poljski 6,nemački 263 ,mađarskim 384..Kalendar Dubrovnika za 1897.g.belezi da 87 % stanovnistva govori srpskim jezikom.Hrvatski jezik se ni ne spominje..
Trifun
@ Коста Procitajte jos jednom citat Lj.Gaja "..tu nama još iz daleka nije na um palo ikada tvrditi da to nije srpski već ilirski jezik.."Cime potkrepljujete vas demanti,osim pausalnog i bahatog omalozavanja "Књиге у руке, браћо и читајте трезни. Овако се само брукате пред светом..".Vase misljenje niste potkrepili nijednim proverljivim dokazom/izvorom,za razliku od citirane tvrdnjeLjudevita Gaja u vom komentaru,koja se moze naci u proverljivim izvoru:list "Danica" br.31/1846.g..
Коста
Србима никако не полази за руком да цитирају ТАЧНО шта је написано, па увек извлаче нешто ван контеклстаи прозвоиљно. И јернеј и Гај су Србе сматрали Илирима као и Хрвате, и Гај Србима признаје да су језик боље ОЧУВАЛИ од Хрвата. Књиге у руке, браћо и читајте трезни. Овако се само брукате пред светом.
Прикажи још одговора
Pitajte Dubrovcane tko su
To je tako kad si 350 i više godina pod Turcima. Par zar nemaju Srbijanci u tom periodu ništa svoje da uzimaju od drugih. Glede Dubrovnika, na sami spomen Srbije diže im se kosa na glavi. Pa sjetite se kako su bombardirali grad ti primitivni Trebinjci i Nikšičani uz muziku. Koji primitivizam. To je srpsko, a ne Dubrovnik. Konstantinović je sve najbolje opisao u svojoj knjizi Filozofija palanke. Srpskim kvazi akademicima lijep pozdrav sa plavog Jadrana i hrvatskog Dubrovnika.
Marinko
Danas su Dubrovcani rasuti po svijetu, a u Dubrovniku zive u ogromnoj vecini oni koji su devedesetih s brda dosli u srpske kuce , otjerali Srbe ili ih pobili, tako da danas pitati Dubrovcane o identitetu, nema smisla, jer ih u Dubrovniku nema. Oni koji sada zive i vladaju Dubrovnikom su zapadni Hercegovci, od kojih domicilni Dubrovcani zaziru. Posebno je tim prekrstenim katolicima tesko priznati notornu istinu, da su se do 1918, svi Dubrovcani izjasnjavali Srbima i vecinski jezik bio srpski.
slamkamenac
Danasnji Dubrovcani su ponajvise iz zapadne Hercegovine...
Прикажи још одговора
Наталија или Чеда?
Ово као да је Чеда писао. Неразумљиво, несувисло, бесмислено.
JorgeLB
Očekujemo uskoro i sabrana djela Ante Starčevića.
Momir
Najteze je plagijatorima priznati ISTINU, Neka ovi danasnji stanovnici Dubrovnika, koji u njemu zive od 1991. a koji su svi redom pokrsteni zapadni Hercegovci, pogledaju u Arhivu ko je zivio i kojim jezikom pisao do 1918. Srpskoj knjizevnosti pripadaju Ivo, Lujo i Kosta Vojnovic, don Ivo Stojanovic, Medo i Niko Pucic, Valtazar Bogisic, veliki gradonacelnik Frano Gundulic. Do 1918. NIJEDAN Dubrovcanin nije bio Hrvat, a najveci spomenik Gundulicu otvorili su Srbi uz cestitke i vijenac Obrenovica.
Драган П.
Па ако је истина да је био полу-Србин, квалификовао се. Ипак, по свом књижевном опусу, дисквалификовао се.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља