среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 11.05.2020. у 20:00 Милица Димитријевић

Магија лиризма Петра Добровића

Последњи пут за живота нашег великана у Београду је у ово пролећно доба, пре тачно осамдесет година, била отворена велика изложба његових дела
„Дубровачки двор”, 1934–35. „Госпођа Олга Добровић”, 1938.

Крајем марта 1940, у времену такође бременитом на свој начин али управо у периоду године у којем смо и ми у наше време водили, а и још водимо, битку с вирусом корона, последњи пут за живота нашег великана Петра Добровића (1890–1942) била је отворена изложба његових дела и то у одајама престоничког Уметничког павиљона. Тих пролећних дана публика која је ценила модернистичке токове и колористичне елементе његовог сликарства могла је да ужива у осамдесетак његових слика великог формата од око пет стотина колико их је оставио иза себе за око три деценије рада и око шездесет забележених излагања. Сачувани су о том догађају бројни новински текстови као збир утисака критике и колега, секвенце у којима се с пијететом говори о небројеним детаљима његовог уметничког креда, фазама, искрама боје и идејног усмерења.

Тодор Манојловић, теоретичар и један од аутора текстова насталих у време трајања изложбе (11. април 1940, „Време”), речју лиризам окарактерисао је стваралаштво Добровића, иначе познатог по портретима и пејзажима, уметника чији се зенитни део опуса смешта у четврту деценију прошлог века, односно колористички експресионизам, и чије је богатство палете и преливање светла на платнима остало препознатљиво и упамћено.

„И реч, и звук, и боја, и линија црпу из тог присног извора свој најдубљи смисао и своју најмоћнију магију – а сам уметник улази у фазу своје пуне ефикасности, своје зрелости, стварно, тек од оног тренутка када тај смисао и та магија почињу сасвим јасно и евидентно да прозрачавају његово дело”, пише Манојловић и додаје да се на поставци којом почиње овај текст може уочити управо тај дубљи преображај, осећајно, унутрашње емоционално продубљавање и сугестивно испољавање.

Петар Добровић (Фото: Архива Куће легата)

„Зато је, у крајњој суштини ствари, сада већ сасвим свеједно да ли Добровић слика неко двориште у сремском селу, неке пенасто беле божуре или кадифасто пољско цвеће, неке бујне и луминозне женске актове пред раскошним цветним брокатима, онај дивно угледани Трг Св. Марка у Венецији или неколико смеђерумено осветљених крава у штали, неки мрко осенчени далматински водопад, оне тако чудесне пастозне беле куће иза Госпе у Дубровнику или неку златно-зелену башту у Војводини, неки сунчани друм у Далмацији, ону тако апартно и модерно постављену мртву природу са морским јежевима или ону дражесну младу жену у башти – из свих тих радова проговара сонорно и усрдно један исти дух, исти најинтензивнији човечански и уметнички доживљај који се реализује у једном чаробно богатом и раздраганом колоризму”, мисли су Манојловића које нам дочаравају Добровићево мајсторство.

Рођен у Печују, преминуо у Београду, Добровић је (један од три његова брата је био познати Никола Добровић, архитекта) похађао војну кадетску школу у родном граду (ту је упознао и писца Мирослава Крлежу), матурирао је у печујској гимназији, да би од 1907. до 1908. био на скулпторском одсеку Занатско-уметничке школе у Будимпешти, а од 1909. до 1911. студирао је и на тамошњој Ликовној академији. Први пут излаже 1911. у Музеју лепих уметности у истом граду и од тада па до избијања Првог светског рата борави у Паризу (где се сусреће с вајаром Иваном Мештровићем).

Учествовао је у оружаној војној побуни Новосадског пука у Печују 1918, био је због тога и затворен, да би у кратком периоду од 14. августа 1921. до 21. августа 1921. био председник мале, краткотрајне српско-мађарске Барањско-бајске републике, после чега се настањује у Београду. Од 1923. до 1925. био је професор Уметничке школе у Београду, 1934. оснива и води вечерњи курс фигуралног цртања на Коларчевом универзитету, а један је и од чланова угледног друштва оснивача Академије ликовних уметности (1937), где је био и предавач.

Двадесетих и тридесетих година прошлог века живео је на релацији Београд–Париз, на Азурној обали сликао је у друштву колеге Милана Коњовића, дружио се с Вељком Петровићем и Милошем Црњанским, био је један од покретача групе „Облик” и часописа „Данас”. С Олгом Хаџи (с којом је имао сина Ђорђа) венчао се 1925, а преминуо је током окупације у згради у Улици краља Петра 36, где је становао.

Током свих тих година низала су се бројна отварања и бројне дестинације, Добровић је прешао пут од „блискости реализму, преко уноса бојених и валерских пасажа и кубизованих представа до поменутих потоњих колористичких особености”, стигавши до тога да буде један од најзначајнијих наших сликара међуратне епохе, човек којег је немогуће заобићи при анализи тог плодног стваралачког доба на нашим просторима.

Јован Деспотовић, историчар уметности, подсећа нас у једном од својих есеја на још једну занимљивост – заиста богату документацију о њему пасионирано је прикупљала његова већ поменута супруга, а све је објавила Галерија Матице српске 1998. у облику тротомног издања насловљеног са „Документација о стваралаштву Петра Добровића”. У њој се може пронаћи чак неколико хиљада библиографских јединица њему посвећених.

Коментари0
457ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља