понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 11.05.2020. у 19:19 Слободан Самарџија
ИСТОЧНА СТРАНА

Празник без празновања

Владимир Путин је одао почаст палим борцима (Фото EPA-EFE/Alexei Druzhinin/Sputnik/Kremlin Pool)

У ноћи између 8. и 9. маја 1945. у Москви је мало ко спавао. Житељи руске престонице с нестрпљењем су очекивали „важно саопштење”. Оно је уследило у два сата и 10 минута после поноћи. Прочитао га је спикер Руског радија и ратни репортер Јуриј Борисович Левитан. Била је то званична изјава Немачке о безусловној предаји и престанку Великог рата. Непосредно потом уследила је и одлука Врховног совјета СССР којом је 9. мај проглашен Даном победе и националним празником. Европа, а с њом и совјетска држава, после година страхота, поново су утонули у мир.

„Људи су спонтано изашли на улице честитајући једни другима. Појавиле су се и заставе. Маса је кренула ка Црвеном тргу. Радосна лица, песме уз пратњу хармоника... Увече истог дана тридесет плотуна из стотина топова испаљено је у част велике победе”, пренела је агенција „Спутњик” сећање ратног фото-репортера Александра Јустинова.

Од тог дана Парада победе постала је део совјетског историјског памћења и подсећање на 26,6 милиона војника и грађана који тај 9. мај нису дочекали. Слави се сваке године. Московским Црвеним тргом марширају наследници некадашњих бораца, дефилује најсавременије наоружање. Свечана бина попуњена је угледним гостима из целог света...

Ове године, међутим, велико славље је помућено новом опасношћу – пандемијом вируса корона. Опака болест не дозвољава окупљање великог броја људи на једном месту, макар то био и најпознатији трг у руској престоници. Ипак, свечаност није отказана. Одлуком руског председника Владимира Путина одложена је за 3. септембар, дан када је и Јапан, који је такође војевао против СССР-а, коначно положио оружје, а који се у Русији сматра истинским крајем Другог светског рата.

Међутим, поменута одлука изазвала је збуњеност и незадовољство појединих учесника највеће трагедије прошлог века. Пре свих јавио се Токио, уложивши оштар протест званичној Москви због померања датума прославе. Ослањајући се на чињеницу да мировни споразум између две земље ни до данас није потписан, овде 3. септембар тумаче тек као обуставу непријатељстава.

Спорна је, наиме, остала судбина Курилских острва, која су се те 1945. нашла под контролом совјетске војске, а којих се Јапан никада није одрекао. Поменуте територије (Итуруп, Кунашир, Шикотан и група мањих острва Хабомаи) биле су током историје под влашћу и Русије и Јапана, док услед војних операција у Другом светском рату нису коначно постала ратни плен СССР-а.

Истовремено, Американци, свесни да би совјетска армија која је увелико напредовала кроз Манџурију могла под своје да преузме већи део острвске царевине, бацили су 6. и 9. августа атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки убивши у неколико дана више од 220.000 цивила. Суочени с трагедијом, у Токију нису имали другу алтернативу до да 15. августа с Американцима потпишу акт о капитулацији. Како рекосмо, са совјетском државом сличан документ никад није потписан.

То је и навело актуелног јапанског премијера Шинза Абеа да демонстративно најави да Паради победе заказаној за септембар – неће присуствовати. Како је пренео дневни лист „Асахи шимбун”, присуство Абеа септембарској прослави могло би бити погрешно протумачено као признавање права Русије над јужним делом Курилских острва.

Интересантно је да су се померању датума прославе 75. годишњице победе успротивили и у Северној Осетији, наравно, вођени сасвим другачијим разлозима. Наиме, како је изјавио тамошњи председник Вјачеслав Битаров: „Можда и има оних који би празновали на тај дан, али тешко да их је више од двоје или троје. Остали нормални људи, не само у Осетији, већ и широм света – тугују. То је бол сваког човека, независно од тога да ли међу својим најближима има некога ко је тада страдао”, пренео је портал „Федерал прес”.

Подсетимо, 3 септембра 2004. група чеченских терориста под вођством Шамила Басајева упала је у једну школу у северноосетинском граду Беслану и као таоце задржала 1.128 особа. У нападу припадника снага безбедности који је потом уследио погинула су 333 таоца, већином деца. Да ли је акција вођена на прави начин и да ли је трагедија могла да буде избегнута и данас је питање које рођаци изгинулих постављају руским властима.

И још један неуобичајен детаљ: одлагање Параде победе за 3. септембар могло би да спречи америчког ратног ветерана, стогодишњег наредника Стивена Мелникова, да 9. маја допутује у Москву, присуствује великом слављу и – лично стисне руку својим тамошњим ратним друговима. Године не питају...

Коментари2
a7d6a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

3. септембар
3. септембар није дан обуставе непријатељства него дан капитулације Јапана који је завио у црно милионе људи, не само на Далеком истоку него и у самом Јапану. А ствар Русије је када ће прослављати дан победе над силама осовине. Уз све симпатије за Јапан то нема никакве везе са Курилским острвима.
Branko
Tuznu slika kolateralne stete korone.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља