петак, 04.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 11.05.2020. у 20:20 Ђуро Ђукић

Висока морална начела оца српске онкологије

Др Ђорђе Јоановић је из Беча, где је уживао репутацију једног од најзначајнијих научника у области патологије, после Првог светског рата дошао у Београд да помогне стварање Медицинског факултета
Др Ђор­ђе Јо­а­но­ви­ћ (Фото Музеј апотекарства)

Зрењанин – Фармацеут Стеван Вуков бави се истраживањем живота и рада познатих лекара из српске историје. Овај Зрењанинац је у граду на Бегеју основао и Музеј апотекарства, који сведочи о завидној здравственој култури на овим просторима. Посебну пажњу посветио је др Ђорђу Јоановићу. Вуков је иначе пореклом из Новог Милошева (општина Нови Бечеј), а у том месту је сахрањен и др Јоановић.

– Дом мојих предака и некадашњу кућу Јоановићевих у Новом Милошеву деле четири куће и једно раскршће. Моја бака, учитељица Јованка Недељков, имала је 20 година када се десила трагична смрт др Ђорђа Јоановића. Живо се сећала др Ђоке, како су га звали, његовог брата Симона и Симонове супруге Ане. Она ми је скренула пажњу на живот и дело чувеног лекара, којим сам се касније помно бавио – прича Вуков.

Ђорђе Јоановић је рођен у Бечу 1871, где је завршио основну школу, гимназију и матурирао l889. Исте године уписује Медицински факултет у Бечу. Дипломирао је 1895. и запослио се на истом факултету као асистент код чувеног патолога професора Ричарда Палтауфа. Ту ће стећи и репутацију једног од најзначајнијих научника у области патологије, односно онкологије. Већину од 58 научних радова из опште патологије др Ђорђе Јоановић је написао у време док је живео и радио у Бечу.

По завршетку Првог светског рата, др Милан Јовановић Батут и др Војислав Суботић позивају Јоановића да дође у Србију, како би стручним знањем и организационим способностима помогао оснивање Медицинског факултета у Београду. Он се овом позиву одмах одазвао, без обзира на то што је у Бечу имао много боље услове. По стварању факултета, радио је на формирању онколошке службе Краљевине СХС. Подизање зграде у којој је смештена завршено је 1926. Била је у то време једна од најмодернијих Европи, а саграђена је по Јоановићевом идејном пројекту.

Након увођења Шестојануарске диктатуре 1929, режим се сурово обрачунавао са свим политичким опонентима, па и онимa из редова студената.

Др Јоановић није био политички ангажован, али је био на страни студената, радника, залагао се за аутономију универзитета. Због тога је, према појединим сведочењима, 27. јануара 1932. имао жучну расправу с председником Министарског савета генералом Петром Живковићем, која се завршила тако што га Живковић ошамарио. Наредног дана ујутро, у скромном стану на другом спрату Патолошког института, послужитељка је затекла беживотно тело професора Јоановића. Одмах је позвала свог супруга, који је радио као домар у згради института. Овај је вештим покретом скинуо професора с канапа o који је био обешен. Смрт др Ђорђа Јоановићa изазвала је гнев међу београдским интелектуалцима јер су многи одмах посумњали да је професор заиста сам себи одузео живот.

Наравно, јавили су се професори који га нису волели, јер је био угледнији од њих. Истраживач Стеван Вуков скреће пажњу на чланак „Случај професора Јоановића”, објављен 28. фебруара 1932, чији су аутори др Светозар Моачанин и др Душан Поповић:

„Он је дошао у Србију да ствара и самим тим његова начелна гледишта на факултет у моралним и научном погледу дијаметрално су се разишла са гледиштима његових противника. Јоановић је дошао на факултет да подучава студенте, а не да се преко њега дочепа титула, високих хонорара, процената из београдских санаторијума и свих осталих политичких и других користи које један умешан човек може из тих титула извући”, написале су његове колеге.

Упркос грандиозном делу, сећање на Јоановића неправедно је скрајнуто. Зрењанинска болница тек од 1954. носи његово име. Понешто говори и чињеница да је сахрањен у Новом Милошеву, где му је живела шира породица.

– Једно време био сам ближи закључку да је Јоановић био жртва злочина, него да је извршио самоубиство. Оне који себи одузму живот Црква лишава опела, а професор је био сахрањен у присуству свештеника, по свим обичајима Српске православне цркве. Временом, сазнајући више о Јоановићевом племенитом карактеру и високим моралним начелима, постала ми је блискија мисао да је живот ипак окончао самоубиством, као чином моралне супериорности и непристајања на компромисе који су били у супротности с његовим начелима. Професор Ђорђе Јоановић је био човек ретких врлина, сав саздан од жеље да себе несебично поклони не само науци и медицинској пракси него и достојанству народа из кога је потекао и коме је био одан као велики патриота – закључује Стеван Вуков.

Коментари1
7a7ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavica
Напустити професуру и сређен живот и доћи у Србију да осниваш Медицински факултет на позив др Батута може само прави патриота и прави научник! Ауторитет позива ауторитет. Мало језгро великих људи. Одавно предлажемо да се Институт за онкологију и радиологију Србије зове по проф. др Ђорђу Јоанновићу. Радећи на теми „Рак у Србији” за „Батутове дане 2013” најпре сам отишла да фотографишемо бисту овог лекара у холу Института за патологију почињући од историје онкологије. Хвала Вукову и Зрењанину.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља