Можда ниједан аутор друге половине 20. века није тако луцидно и тачно назначио његове основне трауме и дилеме, како на личном тако и на колективном плану, као што је то учинио француски филозоф и писац Албер Ками. Кроз његова филозофска и књижевна дела, кроз новинске текстове такође, сваки осетљиви појединац могао је не само да чује одговоре на нашу садашњост, да чује глас савременог Прометеја, него и поруку која је одзвањала нашим „кавкаским” просторима – побунити се против своје судбине, против устаљеног поретка, био он божански или људски, и истовремено истрајавати у апсурду, упркос апсурду, прихватити једини свет који нам је дат као Сизиф своју судбину.

Иако је својевремено Сартр пишући о Марксу рекао да његова филозофија није мртва зато што нису превазиђене околности које су је створиле, данас бисмо могли рећи то исто за Камијеву филозофију. Не само да се околности које су је створиле нису промениле него је апсурд достигао размере које би можда и самог Камија запањиле. Уз сва достигнућа на духовном и техничком плану, човек није постао ништа срећнији, напротив још је несрећнији, и даље други одлучују о његовој судбини, заоденути у нове тиранске одоре, а сваки диктатор у било ком крају света узима на себе божанске прерогативе и одлучује шта је правда, шта је морал и који је закон најбољи за његове поданике.

Тај највећи побуњеник друге половине 20. века поново је међу нама, овог пута са студијом Морвана Лебека, насловљеном једноставно Ками, објављеном још 1963, само три године после трагичне и апсурдне Камијеве смрти у слупаном аутомобилу и са неупотребљеном возном картом у џепу за повратак у Париз. Дело је објавила Матица српска, у преводу Марије Благојевић, Иване Вилић и Миланке Микић, а пропраћено је исцрпном хронологијом и библиографијом, коју је сачинио Добрило Аранитовић. Кроз поглавља „Сунце и историја”, „Апсурд”, „Човек, само човек”, „Изгнанство и краљевство” и „Ками данас”, Лебек нас изнова подсећа на један изузетан дух, у коме су се људско и филозофско тако добро разумели и ослушкивали да њихов разговор и данас с пажњом слушамо.

(Из књиге „Предлог за читање” објављене 2000. године у издању Библиотеке града Београда)