среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 13.05.2020. у 23:30 Дубравка Лакић

Кан против дигиталне верзије фестивала

Да није пандемије данас би све очи биле упрте у такмичарску трку за 73. „Златну палму”, Кански фестивал није отказан, фестивалски челници и власници филмских права још се боре да задрже филм на великом платну
Празна Кроазета (Фото: EPA/Sebastien Nogier)

Редитељи, аутори филмова одувек су вођени идејом да своје филмове приказују на великом платну и деле их са другима на догађајима попут фестивала, касније и у биоскопима, а не тиме да њихова дела заврше на екранима ајфона, таблета, лаптопа – изјавио је још током априла челник Канског фестивала Тјери Фремо, чији се доскорашњи оптимизам у вези са могућим завршетком пандемије (исказан у многим изјавама) може упоредити једино са оптимизмом нашег доктора Несторовића.

Готово је дирљиво с колико је страсти и наде Фремо исказивао уверење да ће вирус корона нестати у мају, на традиционално тада сунчаном француском југу и да ће зато одржавање 73. Канског фестивала бити могуће у заказаном термину од 12. до 23. овог месеца. Стварност га је врло брзо демантовала, у априлу је чувена фестивалска палата на Кроазети претворена у карантин за смештај канских бескућника (велики их је број), француски председник Макрон је тада најавио могуће попуштање мера тек за 11. мај и Фремо је са комплетним канским руководством и својом селекционом комисијом морао да почне да ради на плану Б. А тај план, бар у овој фази, никако не подразумева отказивање овогодишњег фестивалског издања. Само одлагање, уз јасну поруку – Кански фестивал за разлику од Торонта (септембар) неће се „преселити” на онлајн нити на било коју дигиталну платформу!

Фремо је ту био изричито јасан: „Кански фестивал неће кренути виртуелном рутом ако се он не може одржати као физички догађај.” И у праву је. То би променило не само историју овог, за цео филмски свет још најзначајнијег фестивала, већ и историју филма којем је једино право место на великом платну. Ако се фестивали пониште мораће да се смисли начин приказивања већ снимљених филмова (на чије су настанке аутори и њихови многољудни тимови потрошили године и године стваралачког рада и много новца), али тај начин никако не би смео да буде несигурна, и импровизована алтернатива, што се масовно сугерише на друштвеним мрежама, у често жучним дебатама међународних филмских новинара и критичара којима је посао да премијерно гледају филмове на фестивалима и пишу о њима. Најгласнији навијачи за „пресељење” фестивала на онлајн платформе су фриленсери, што је разумљиво, њихова егзистенција је сада најугроженија, али се чак и они слажу да дигитални фестивали и дигитално такмичење филмова неће имати много смисла, чак ако и власници филмских права дозволе приказивање. А то је још под великим знаком питања. Власници права на приказивање филма свесни су излагању многим опасностима, а пиратерија је само једна од њих.

Тјери Фремо у сарадњи са власницима филмских права покушава да пронађе решења, јер им је незамисливо да се нови филмови Веса Андерсона или Пола Верховена или филмови попут „Топ Гана 2” премијерно приказују на екранима телефонских или компјутерских уређаја

Свестан да за душу, историју, значај и ефикасност Канског фестивала дигитална форма као модел не би никако могао да функционише, Тјери Фремо у сарадњи са власницима филмских права покушава да пронађе решења, јер им је незамисливо да се нови филмови Веса Андерсона или Пола Верховена или филмови попут „Топ Гана 2” премијерно приказују на екранима телефонских или компјутерских уређаја. Једно од тих решења је да сви филмови, које је за званичне канске програме већ одабрала селекциона комисија, добију ознаку Канског фестивала на својој најавној шпици и да са том ознаком могу да буду приказани публици на великим екранима када за то дође време. Кан је фестивалски бренд број један и за филмске ауторе и за власнике права оваква ознака је од великог значаја.

Са тим се сложио и челник Венецијанског фестивала Алберто Барбера, који је дао своју пуну подршку Фремоу, али и обећање да ће у случају одржавања овогодишње Мостре (септембар) у знак солидарности радо приказати неке од филмова са ознаком Канског фестивала. И Барбера је јасно и гласно против било какве дигиталне верзије Венеције. Против дигиталног издања фестивала је и Карел Ох, уметнички директор Карлових Вари, те је зато овогодишње фестивалско издање дефинитивно преселио у 2021. годину уз јасну поруку да ако не могу да се гледају на великом платну за које су и снимани, филмови одабрани за Карлове Вари неће бити приказивани на дигиталним платформама.

И док је цео свет још у здравственој неизвесности, а договори о отварању граница и кретању људи  на дугом штапу канско руководство и селекциона комисија гледаће пријављене филмове до средине јуна и помно пратити ситуацију. У међувремену потпуно су отказани паралелни, незванични и аутономни програми „Петнаест дана аутора”, „Недеља критике” и „Ацид”, док је индустријски део званичног Кана – чувени Марше (филмска пијаца) купцима и продавцима филмова уз новчану акредитацију и личне шифре омогућио гледање филмова на заштићеној платформи самог фестивала и уобичајену трговину.

Почетком маја родила се и нова иницијатива звана „Глобални виртуелни филмски фестивал” чији је домаћин Јутјуб. На овом фестивалу у доба изолације приказивали би се филмови одабрани за фестивале који су отказани или одложени. Најављује се бесплатно приказивање, али ће сваки корисник морати да уплати новчани износ као донацију која би помогла Светској здравственој организацији и локалним заједницама опоравак од ковида 19. Иницијатор овог пројекта је „New York Tribeca Enterprises”, фестивал би се одржао под слоганом „Ми смо један фест” и већ се пријавило 20 партнера. Међу њима и Санденс, Трајбека, Сарајево филм фестивал, Анси, Лондон, Локарно, Макао и многи други. Званични Кан није. Барем не за сада. Лидери Канског фестивала и власници права још се боре и проналазе начине да задрже филм на великом платну. У томе, срећом, имају све већу подршку.

Коментари0
c9f88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља