Бројни аналитичари ових дана упоређују кинеске представнике широм света са „Вуковима ратницима”, што је назив серије популарних акционих филмова у којима млади кинески ратници побеђују стране плаћенике. Стратегија Денг Сјаопинга, водеће политичке личности Кине осамдесетих и деведесетих година, је била - „сакрити своју снагу и чекати тренутак”.

Хенри Кисинџер, један од најутицајнијих америчких политичара и дипломата у свом најпознатијем делу „Дипломатија”, за кинеску спољну политику у новијој историји је записао да је „суптилна и нејасна, тако да је у Вашингтону, код оних којима је била намењена, пролазила нечујно ”.

Судећи према тренутном понашању кинеских дипломата у свету, ова тактика је ствар прошлости. Изгледа да је „панда” дипломатију заменила „вучија”.

У протекла два месеца, након оптужби да је ковид 19 вештачки створен у Кини и позивања Пекинга да плати компензацију за насталу штету западној економији због коронавируса, кинеске дипломате изгледа да су изгубиле живце. На друштвеним мрежама, наизглед неконтролисано, излили су нагомилане фрустрације.

Од сарказма до отворене агресије, на грубим речима и увредама се није штедело. Кинеска амбасада у Француској јавно је критиковала домаћина да „оставља пензионере да умру у старачким домовима”. У Аустралији је амбасада запретила да ће Кина бојкотовати „аустралијско месо и вино” након што је тамошња влада подржала истрагу о избијању епидемије.

Нико не сумња да је нова политика одобрена у Пекингу. Број кинеских службених налога на мрежама нагло је скочио за 300 одсто, а постови и коментари су према неким проценама учетворостручени. Након што је Си Ђинпинг 2012. године преузео кормило кинеске комунистичке елите, максима да Кина мора сакрити снагу - почела је да бледи.

У недавном чланку уредници националналног листа на енглеском језику су такође подржали промену, поручујући да народ Кине више не жели млак дипломатски тон.

„Актуелни став,” каже Зхао Тонг, виши сарадник у Центру за глобалну политику, „је да треба приморати друге стране да поштују кинеске интересе јер се сарадња у области безбедности показала неефикасном. Пекинг сматра да су САД престале да се мирољубиво понашају када је Кина ојачала.”

Многи западни аналитичари, како пише Јутарњи лист, виде проблем на кинеској страни.

„Кина је уверена да је она нова глобална сила број један и да је Запад у опадању. Хаос у борби против пандемије у Европи и Америци само је ојачао тај осећај надмоћи Кинеза. Исто се догађало и после економске кризе 2008. године”, каже Џуд Бланшет из америчког Центра за стратешке и међународне студије.

Ни у Европи нису задовољни Пекингом. Један немачки дипломата рекао је у интервјуу за Фајненшл тајмс да Кина „сада разговара с нама као што је то са земљама које сматра слабим и малим”.