недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 15.05.2020. у 21:00 Катарина Ђорђевић

Много недоумица о бесплатној вантелесној оплодњи

Пандемија је више од 3.500 парова зауставила на путу ка родитељству, највише проблема имају жене које су у међувремену навршиле 42 године
Некима је пут до потомства трновит (Фото Пиксабеј)

Откако је уведено ванредно стање, у нашој земљи је заустављена вантелесна оплодња о трошку државе, у складу са препорукама Европског удружења за хуману репродукцију и ембриологију, које је оценило да ову врсту интервенција треба одложити док не прође пандемија ковида 19. Такође је препоручено да се заврше само оне процедуре које су започете – код жена које су већ укључене у стимулацију јајника, добијени ембриони требало је да се замрзну, а трансфер ембриона одложи када пандемија прође. Осим тога, обустављен је рад свих комисија – првостепене и другостепене, које одлучују о томе који парови имају право на ВТО о трошку РФЗО, а свим приватним клиникама у којима се обавља вантелесна оплодња о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање такође је препоручено да обуставе овај процес.

С обзиром на то да су укидањем ванредног стања створени услови за наставак рада комисија за биомедицински потпомогнуту оплодњу финансирану од стране РФЗО, као и могућност одласка на процедуре вантелесне оплодње – како у клиничким центрима, тако и у приватним клиникама, удружење „Шанса за родитељство” послало је отворено писмо Републичком фонду за здравствено осигурање са питањем када ће се наставити са вантелесном оплодњом и шта се дешава са женама које су током ванредног стања напуниле 42 године и изгубиле право на финансијску помоћ државе, јер нису могле да се пријаве комисији.

Како у разговору за наш лист истиче Маријана Аризановић из удружења „Шанса за родитељство”, било је планирано да ове године између 3.500 и 4.500 парова прође кроз процес вантелесне оплодње о трошку државе, али је пандемија многе од њих зауставила на путу ка родитељству.

–  Највише су погођене оне жене које су током ванредног стања напуниле 42. године и изгубиле право на процедуру вантелесне оплодње о трошку РФЗО или нису имале времена да се јаве комисији до 42. рођендана. Оне су се и најчешће јављале нашем удружењу са питањем да ли ће ипак имати могућност јављања комисији, без обзира на то што не испуњавају тај законски критеријум. Такође, многим паровима су истекле анализе, па се поставља питање да ли ће се продужити њихово важење. Њихова питања смо проследили на адресу Републичког фонда за здравствено осигурање, али још увек нисмо добили одговор – истиче наша саговорница.

Она додаје да је нејасно и да ли ће парови који су били принуђени да започете вантелесне оплодње заврше замрзавањем ембриона морати да се јаве комисијама ради процедуре криоембриотрансфера, као и када ће почети са радом Банка репродуктивног материјала, која је отворена пре годину дана на Клиници за гинекологију и акушерство у Вишеградској улици.

–  Много је недоумица са којима се сада суочавамо, али остала је и даље једна велика жеља, а то је да сви будемо родитељи. Зато се надамо да ће процедуре вантелесне оплодње што пре почети и да ће много парова добити своју дуго очекивану шансу  –закључује наша саговорница.

Званични подаци говоре да више од 300.000 парова у нашој земљи има проблем са стерилитетом, као и да сваки трећи пар у нашој земљи нема наследника. Суочена са поражавајућом статистиком да од 1.476.105 породица у Србији чак 649.667 нема наследника, држава је 2006. године донела одлуку да финансира лечење неплодности биомедицински потпомогнутом оплодњом. На почетку је Републички фонд за здравствено осигурање финансирао само један покушај вантелесне оплодње, а граница је била 38 година. Та старосна граница је 2010. године померена на 40 година, а о трошку РФЗО парови су могли да иду на два покушаја. Шест година касније број покушаја повећан је на три, да би 2017. године била померена и старосна граница на 42 године. Прошлог лета Скупштина града Београда доноси одлуку да финансира четврти покушај вантелесне оплодње за жене до 45. године. Осврћући се на поражавајућу демографску статистику која говори да се последњих година рађа најмање деце од почетка 20. века, председник Александар Вучић је крајем прошле године најавио да ће држава за пронаталитетну политику издвојити око 500 милиона евра, као и да ће вантелесна оплодња бити бесплатна у целој Србији, без обзира на број покушаја.

Прво ковид тест па улазак у програм

Професор др Александар Љубић, наш еминентни стручњак из области гинекологије и акушерства, истиче да ће се након два месеца омогућити наставак програма ВТО уз поштовање одређених услова. Љубић истиче да ће наставак програма бити интегрисан и спровођен у три нивоа – сви пацијенти биће тријажирани упитником који се ради две недеље пре било ког поступка. Асимптоматски пацијенти, дакле они који негативно одговоре на свих 15 питања, укључују се одмах у програм.

Они који евентуално имају неке од симптома, биће на провери пре укључивања у програм, а они који су позитивни на вирус корона, искључују се из програма. Такође, они који су по било ком основу сумњиви, а негативна су им антитела на коронавирус, такође припадају групи са којом се наставља до краја ток вантелесне оплодње. Осврћући се на здравствени статус медицинског особља који раде ВТО, професор је истакао да раде само они који су потпуно здрави.

На питање о процени ембриона и потреби за неком додатном технологијом у време ковид 19 инфекције, Љубић је одговорио да постоје неизнвазивни начини процене стања ембриона, које зовемо ембриоскопија, као и инвазивни начини који се односе на преимплантационо генетско тестирање. Примена ових технологија и даље зависи од медицинских индикација и не примењује се само због пандемије ковида19.

Коментари1
9c2f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божа
Ако сиротиња настави да прави децу могла би ситуација да буде попут оне у Бангладешу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља