четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 16.05.2020. у 22:00 Јелена Чалија

Усташкој „језичкој чистоћи” није место у српској учионици

Питање је озбиљно, да ли се у уџбеницима националних мањина језик, историја, географија могу тумачити у супротности са ставовима домаће науке, каже проф. др Срето Танасић

О недавном часу хрватског језика за ученике осмог разреда, емитованом на Радио-телевизији Војводине као део наставе на даљину, на којем се говорило о „језичкој чистоти” у Независној држави Хрватској, требало би барем један час издвојити да се прокоментарише све што је у њему проблематично дато, каже за „Политику” проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика.

Час је убрзо скинут са „Јутјуба”, уџбеник са спорном лекцијом повучен одлуком министра просвете Младена Шарчевића, али „млеко је већ проливено”. Лекција у којој се наводи да је НДХ водио бригу о чистоти и правилној употреби хрватског језика избацивањем из употребе пре свега србизама, као и да су језикословци у Краљевини СХС поистовећивали српски и хрватски језик, већ је одјекнула у јавности.

„Добро је кад држава има утврђену језичку политику, до чега се долази у доброј сарадњи државе и струке, а Србија то нема, на шта Одбор за стандардизацију српског језика одавно скреће пажњу. Добро је када се држава у складу са утврђеном језичком политиком стара о језичкој проблематици и у сарадњи са струком брине о статусу националног и мањинских језика, што наша држава не ради. Одбор за стандардизацију српског језика је много пута указивао на штетне последице које из тога проистичу, па и кад су посреди мањински језици, посебно мањински језици само на симболичком плану, не и лингвистички језици. Писао сам министру просвете да ниједан овакав уџбеник не би смео отићи у школе пре него што компетентни не утврде како се тумачи језичка проблематика. Да је наша држава имала више слуха за наша обраћања, не би било оваквих случајева”, наводи проф. др Танасић.

Он додаје да је познато да српски и хрватски погледи на период српско-хрватског језичког заједништва нису исти, да се много шта се другачије тумачи, да има много неслагања, кривотворења чињеница, присвајања српске културне баштине.

„На пример, каква је то хрватска ћирилица или босанчица? И зашто је потребно да она буде хрватска? За питање кад су Срби поистовећивали хрватски и српски језик, треба прочитати три књиге, или бар њихове предговоре, тројице хрватских филолога са размеђа 19. и 20. века: граматику од Томислава Маретића (1899, 3. издање 1963), правопис Ивана Броза (1892) и речник Фрање Ивековића (1901), којим су они Хрватима увели српски књижевни језик који је Вук Стефановић Караџић створио за Србе и њихову културу. Дакле, нису то учинили Срби, и то је било пре стварања заједничке државе Краљевине СХС, односно Југославије. Питање је озбиљно за озбиљне државе да ли се у уџбеницима националних мањина језик, историја, географија могу тумачити у супротности са ставовима домаће науке”, каже проф. др Танасић.

„Уџбеник је основно текстуално средство за стицање нових знања, његов садржај мора бити прилагођен узрасту ученика и тај садржај мора бити истинит, то је и почетак и крај ове приче”, каже у изјави за „Политику” проф. др Вељко Брборић, који на Филолошком факултету у Београду предаје и методику наставе српског језика.

„Очито је да је реч о великом и недопустивом пропусту, о нечему што није само грешка, али опет мислим да вреди бити опрезан и да не смемо користити претешке речи. Не знамо да ли је овај уџбеник прошао званично одобрење просветних власти, а садржај о коме је реч непримерен је узрасту ученика и није тачан. Непотребно је да ученици осмог разреда у Републици Србији уче нешто о језичкој политици у време Независне државе Хрватске, све уз њену географску карту. Погледајте реченицу: ’НДХ водио бригу о чистоћи и правилној упораби јавног хрватскога језика и правописа’, то се не може објаснити. Примереније би било да се ученицима каже какав је тада био однос према ћирилици, је ли то брига о ’чистоћи и упораби’”, каже професор Брборић.

Он подсећа да је већ било речи и о другим пропустима и у уџбеницима других предмета и онима који нису намењени само националним мањинама, па се чини, како истиче, да плаћамо данак брзини, несмотрености, а понекад и лошим намерама.

„Ипак, није ми познато да је оваквих пропуста било у уџбеницима за Србе у Хрватској. Код нас ученици основних и средњих школа не уче садржаје о језичкој политици у току Другог светског рата, то је за студенте србистике, и то је сасвим јасно. Ни у једном уџбенику за српски језик код нас нема речи о Новом правописном упутству које је донела Недићева влада у време Другог светског рата”, истиче проф. др Вељко Брборић.

Коментари46
2eadc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Славиша Гавриловић
Није ми јасно зашто се уопште држе часови из хрватског језика када Хрвата у Србији има мање од 1 проценат од укупног броја становника.
M(j)ešano d(j)ete
Gleda se broj stanovnika u lokalnoj zajednici, ne u kompletnoj državi, takav je EU zakon. Inače, moja d(j)eca uče "srbijansku" školu, "natječu" se za Srbiju u sportu kojim se bave i nemam nikakav problem sa tim - naprotiv :)
Miloš Boško
Tužan i otužan propust, možda i nameran. A što se tiče stavova da isključivo ćirilica brani srbski (ne srpski) identitet to je pogrešno iako se njom služim u ručnom pismovanju (ne pisanju). `Ćirilica` je nametnut naziv zbog apost. Ćirila a on se služio glagoljicom, pa ni nju nisu izmislili (videti o ovome knigu `Glagoljica slovenska` od Filipa Gavrića), a ovo što zovemo ćirilica je ustvari `klimentica` koju je uveo Kliment Ohrid. Sve bi bilo drugačije kada bi se znalo značenje imena Srba i Hrvat
Саша Микић
@Петар Н. Сремац Мала исправка. До Вука у Србији и шире КЊИЖЕВНИ језик је био рускословенски, а народ је говорио народним језиком, односно дијалектом свога краја. Што се тиче Џорџа Бернарда Шоа, стоји у његовој биографији да је оставио новац за награду ономе ко, за енглески језик, направи исто што је Вук за српски, одговарајућу фонетску азбуку.
Петар Н. Сремац
"М. Бошко" ово је обично наклапање без аргумената. До Вука се у Србији и шире, говорило без много правила, рус/словенс. језиком и то се може и данас срести на литургији у нашим црквама. Вук је проценио да је језик херцеговачких Срба најправилнији српски и по њему написао граматику и уз њу азбуку одн. "Српску* ћирилицу". Добитник Нобелове награде за књижевност и велики ирски драмски писац Џорџ Бернард Шо увек је истицао да је српска ћирилица најсавршеније писмо и заокружен логички систем!
Миша С. Томовић
"Lingvista amater" Какав сте ви лингвиста и дајете поуке из Српског када не знате српску ћирилицу. Осим тога и код Хрвата постоје дијалекти па је тако Загорје, где живе прави Хрвати, особено баш по кјакавском дијалекту.
Леон Давидович
Да се поштује наука онда Хрвати у Србији не би учили некакав посебан "хрватски" језик већ би учили исти језик као и Срби , пошто се ради о истом језику, а могли би га звати како им је воља , ако им баш не одговара да га зову оним што јесте то јест српски. Као ни за историју тако и за језик данас не вреди наука већ све одређује политика и све тумачи како ко хоће, а не оно што је наука.
Sara
Sasa Mikic@ Oprostite, nisam na to obratila paznju, nije mi bilo logicno da se za nas obrazovni sistem stampa udzbenik u drugoj drzavi.Sta li je radilo nase ministarstvo prosvete i obrazovanja?
Саша Микић
Не знам тачно када је укинут ''монопол'' Завода за издавање уџбеника, па се штампање уџбеника врши по расписаном тендеру и захтевима Министарства и професије. Тако да су наши уџбеници штампани и у другим државама. Овде се ради о уџбенику за националну мањину, који уместо да се напише овде увози из матичне земље. То је случај и са Албанцима, Мађарима, итд. Зато њихова деца уче неку другу историју. Ваљда је тешко превести важеће уџбенике на језик националне мањине, па да сва деца уче исто.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља