Суботица – Када су по препоруци владе, многи Суботичани упућени да раде од куће, у канцеларији омбудсмана почели су да звоне телефони – већини запослених није било јасно шта их је снашло. Да ли су они, у ствари, на неплаћеном одсуству, да ли је довољно да им шеф каже сутра не долазите на посао, радите од куће, или изречено треба да стоји на званичном документу? И, да ли се посао за предузеће обавља са личног рачунара?
Питања су се низала, па чак и уз оно да ли радник мора да ради од куће – јер тамо је двоје деце уз коју је немогуће обављати посао.
Ерика Тот Салаи, омбудсман града Суботице каже да је најважније било објаснити грађанима да ни у ком случају то није неплаћено одсуство. „Овде је само реч о другачијој организацији рада, а људима је било важно да то чују и званично. Ипак, није било довољно да их руководилац усмено упути на рад од куће, већ су о томе морали да добију и званично решење где се уређује у којем периоду, до када ће радник радити од куће, која су међусобна права и обавезе”, каже Ерика Тот Салаи за „Политику”.
Градски омбудсман је и компанијама и запосленима наложио да посао никако не сме да се одвија са личног рачунара радника, и због заштите података није упутно за посао користити кућни рачунар. „Након нашег објашњења једна фирма је одложила увођење рада од куће за недељу дана док није успела да свима обезбеди рачунар на којем ће обављати посао из свог дома”, каже Тот Салаи. Примећује да се у овој области јавни сектор боље и брже прилагодио и у већој мери поступио по препоруци владе, упућујући пре свега осетљиве категорије запослених на рад од куће. Ова препорука у нешто мањој мери је примењивана у приватном сектору који се нерадо одлучивао за ову опцију. „Оно што је важно нагласити јесте то да у протеклом периоду Закон о раду није суспендован, и да нисмо имали кршења из ове области, већ да је пре била реч о непознаницама и новој ситуацији која се решавала у ходу”, каже градски омбудсман.
Ерика Тот Салаи наводи и да је увођење ванредног стања и полицијског часа мотивисало многе да потраже савет омбудсмана око правне природе ограничења кретања. Током заведених мера и даље су имали дневно по осам обраћања грађана, или укупно 360 обраћања. „Први викенд у којем смо имали полицијски час донео је и реалан проблем: шта са људима који су зависили од помоћи других. Суботица је град са много старих и усамљених људи и институција дворбе је овде раширена. За тај први викенд имали смо више десетина позива људи који су тражили савет како да оду до оних којима је њихова помоћ неопходна. Успели смо да уз полицију и градски Секретаријат за друштвене делатности „угасимо пожар”, слали смо снимак личне карте и „Вајбером”, само да се омогући да људи оду до оних које дворе и да се не догоди да неко три дана остане без воде, хране и основне неге. До наредног полицијског часа уредба је у томе делу измењена”, каже Ерика Тот Салаи.
Ограничења која су постојала у ванредном стању створила су и низ непредвиђених ситуација, проблема са истеклим или из неког разлога недоступним документима, роковима за предузимање одређених правних радњи, међутим, наглашава омбудсман, помоћ је пружена свима. „Све службе и установе биле су свесне ситуације у којој се налазимо и да грађанин не може да реши проблем ако му неки државни орган не изађе у сусрет. Са те стране постојала је велика воља и сарадња свих којима смо се обратили и свест да се појединац не сме осећати немоћним”, закључује омбудсман.
