среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 23.05.2020. у 18:00 Ђорђе Телебак

Пуна уста демократије и – утопија

(Срђан Печеничић)

Грчко острво Милос. У свету познато по „Милоској Венери” која је изложена у париском музеју Лувр. Острво Милос је западно од оног фамозног острва Санторини. Милос је идеалан за мало старије људе. За оне који мрзе светину. Гунгулу. У последњи час пре заласка сунца стигосмо у Плаку. У кафанску башту „Утопија”. Имадосмо среће. У првом реду ове кафанске баште, одакле поглед пуца на азурноплаво море, бејаше само још један празан сто.

Побожно ћутимо и као на некој свечаној церемонији испраћамо сунце које је већ скоро допола зашло иза брдашца. Грчка, понос свих људи. Посебице нас са Балкана. Античка Грчка. Филозофи. Филозофске школе. Аристотел, Платон, Сократ… Чак и име европског континента историјски нам стиже од младе и згодне грчке девојке по имену Европа. У коју се заљубио, мада већ ожењен (жена му се зваше Хера), нико други него бог муње – Зевс.

Непрестано нам политичари света причају разноразне приче о – демократији. Пуна им уста демократије. Демократија је управо оно како је ми замишљамо и примењујемо, понавља осионо западни „неолиберални капитализам”. Ударајући притом без престанка пацке и нарочито делећи „демократске лекције” земљама централне и источне Европе. Не знам шта би им о њиховом тумачењу демократије („демос” – народ, „кратеин” – владати), рекли, да су којим случајем живи, Аристотел и Платон.

Аристотел, који је сматрао да у демократији врховну власт има слободна и сиромашна већина. А Платон, да демократска власт настаје онда када сиромаси победе, друге протерају, а са осталима поделе власт и грађанска права. Данас често понављамо матрицу да је демократска држава она која је добра за своје грађане. Да демократска држава доноси и усклађује законе с вољом и потребама својих грађана.

Као и то да стабилна демократија захтева владавину закона у којој је устав најважнији акт и где су сви грађани једнаки пред законом. Све је то лепо и фино написано – на папиру. Међутим, у људској пракси је приметно да најмоћније светске силе неретко тумаче демократију онако како им то одговара у одређеном политичком тренутку и њиховим интересима. Чак се догодило и да је под плаштом „демократије” и дужи временски период, чак деветнаест држава под окриљем ноћи (баш демократски и храбро), из авиона, бомбама са уранијумом, бомбардовало Србију.

С друге стране, опет, никоме засад није јасно куда иде и докле ће нас довести профит-аждаја звана „неолиберални капитализам”. Оно што је видљиво чак и голим оком – реч је о подручју бивше Југославије – јесте то да је готово нестао велики број фабрика из Титове епохе. Зашто? Зато да би неолиберални капитализам натурио своја немилосрдна правила игре и брзог згртања новца с леђа врло јефтине радне снаге.

Могло би се писати, и никад све до краја рећи, о бројним фабрикама бивше СФРЈ које су унеповрат нестале. „Багат”, „Југопластика”, само су оне за које знамо, рецимо, у Хрватској. А где су тек нестале, разваљене, и од дивљег капитализма за само „један евро” купљене и напросто прогутане фабрике по осталим југословенским републикама, сада самосталним државама? Ко је тај ко им је заувек угасио светло?

Навикнут у доба „самоуправног социјализма” да се држава брине о њему-раднику, те да га, баш као права мајка, а не као маћеха, брижно води за руку, наш човек је сад присиљен да буквално (рас)продаје своју радну снагу и свој ум. Или у својој матичној земљи, или, пак, у некој на европском Западу, где ће, искрено се нада, бити боље плаћен. Притом сасвим заборављајући да су у западним земљама „неолибералног капитализма” кирије за становање енормно високе.

Ако човека ишта опамети, онда би то требало да буде – вирус корона. Нормално би било да човек постане бољи, паметнији и душевнији, кад изађе као победник против овог по његов живот врло опасног и невидљивог непријатеља. Да капиталисти не мисле непрестано, дубоко егоистички, само на своје џепове и профит, него да помисле макар мало и на услове рада, плате и животни стандард радника који за њих раде.

Затворени у своје куће и станове, имамо сад заиста напретек времена да размислимо, између осталог, и о нашем односу према природи. О (зло)употреби пестицида. О томе како нуклеарне електране постепено затварати замењујући их по човека здравијим изворима електричне енергије (само у Француској има педесет и седам нуклеарних реактора).

Вирус корона нам је најбољи сведок да смо се у односу на природу понашали као слон у стакларској радњи. Само у Паризу, да не помињемо остале велике градове, аерозагађење је било достигло забрињавајуће размере. А у ово време вируса корона, кад су ретки аутомобили по улицама, париска плућа су чистија него икад. Да ли ће се човек најзад уразумити, смирити, те престати да мисли само на проклети профит и новац? Бојим се да ће људско понашање и након вируса корона бити у длаку исто.

И да ће све остати баш као и име оне идиличне кафанске баште, предивног погледа на море, у Плаки, главном граду грчког острва Милос, баште са именом „Утопија”.

Дипломирани журналиста и професор социологије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари14
be60c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr Slobodan Devic
Sto lepsa ideja (demokratija, hriscanstvo, komunizam, ...) to gore posledice po civecanstvo kada ih se dokopaju "losi momci" ...
мики тановић
Демократија је само предивна и горостасна ријеч чувених филозофа, Аристотела и Платона, (народ је тај који влада!), а коју властодржци данашних држава моделирају, прилагођавају и номе до максимума манипулишу, и то, онако како највише одговара ниховим актуелним потребама и политичком тренутку. Све честитке новинару Телебаку и на овом изванредном тексту.
Dragan P
Ovo je odličan tekst. Prava demokratska država je samo ona u kojoj svi građani imaju mogućnost da rade i da normalno žive od svog rada. Nije demokratska država ona u kojoj se omogući maloj grupi ljudi koji su bliski vlastima da se obogate preko grbače osiromašenih radnika, tako što jeftino kupe firme, oteraju ih u propast a radnike ostave bez posla, kao što se desilo u Srbiji nakon pobede lažne petooktobarske demokratije 2000. godine.
XXI vek
@DAN. Nejednakosti ugrožavaju demokratiju, kaže Francuski ekonomista Toma Piketi, najpoznatiji po knjizi "Kapital u 21. veku". U toj knjizi pisac jr predvideo da će bez državne intervencije ili velike krize poput rata ili epidemije, nejednakost toliko narasti da će ugroziti demokratiju. Bez socijalne dimenzije, dakle, nema demokratije.
Dragan P
Za XXI vek - Slažem se sa Vašim komentarom. U svom prvom komentaru sam pod normalnim životom mislio baš na to što ste napisali za školstvo, zdravsto i socijalnu zaštitu, kao i na druge funkcije države. Za DAN - Vas očigledno nervira to što ja isto kao i bar 90% građana Srbije smatram da je narod žestoko prevaren nakon pobede petooktobarske "demokratije" 2000. godine. Narod je želeo bolje posle godina ratova i sankcija, a dobio je uništenu privredu i vladavinu bahatih tajkuna vezanih za vlast.
Прикажи још одговора
Irb
Svaka borba protiv nametanja demokratije od strane Americke i zapadno Evropske birokratije je borba za demokratiju i slobodu.
Tomka
Demokratija - („демос” – народ, „кратеин” – владати) - vladanje naroda ili vladati narodom - neko je napravio grešku u prevodu. A, u konačnici, svi smo mi gramzivi sitnosopstvenici u moćnoj Božanskoj kreaciji. Taj detalj je zaboravljen u svim "mudrim" filozofskim raspravama...
Marko Nikolić
Možda vi sebe vidite tako, ali velika većina nije takva. Velikoj većini je to nametnuto kroz ovaj sistem koji namerno održava siromaštvo i nezaposlenost. Eksplatisana sredstva gomila za 1% na vrhu, a daje mrvice ostalim 99% koje nisu dovoljne za tih 99%, što dovodi do neprirodne, stresne i nepotrebne borbe među istim ljudima. Pritom je tehnologija na nivou da svima obezbedi normalan i udoban život. Takođe, već sada postoje resursi za svih 100%, samo je preraspodela katastrofalna.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља