субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 18.05.2020. у 19:19 Слободан Самарџија
ИСТОЧНА СТРАНА

„Власовци” у вртлогу рата

Графит „Москва – Берлин” који су руски војници оставили приликом освајања Рајхстага у Берлину 1945. године (Фото EPA-EFE/Clemens Bilan)

У   ослобађању Прага од Немаца пре 75 година, поред јединица совјетске Црвене армије, учествовали су и припадници тзв. Руске ослободилачке армије (РОА), познатији као „власовци”. Реч је о људима који су у годинама највећег рата војевали против својих земљака, а под командом совјетског генерала и немачког колаборационисте – Андреја Андрејевича Власова. Тих мајских дана 1945. у чешкој престоници, стицајем околности, нашли су се на страни победника. Био је то добровољан, патриотски чин самих војника, супротан дотадашњим наредбама њиховог команданта. Али и – узалудан...

Прича о „власовцима”, који су тог ратног пролећа покушали са себе да скину љагу која их је пратила, и које су једнако презрели и њихови совјетски земљаци и Чеси које су ослобађали од нациста, потегнута је из архива да би најавила прве иницијативе према којима би Праг, у којем су гинули, морао да памти њихову жртву, да им посвети неки знамен.

Чини се да ниједно досадашње обележавање Дана победе у Другом светском рату није изазвало толико опречних тумачења догађаја од пре 75 година као овогодишње. Већина држава које су биле под окупацијом Хитлерове Немачке, а које су после година тешког ратовања ослободиле совјетске трупе, одједном је почела да проналази „историјске доказе” према којима су се припадници Црвене армије у свему поменутом нашли малтене случајно, а не зарад борбе против нацизма.

У ту причу уклапа се и судбина генерала Власова (1901–1946), једног од најцењенијих Стаљинових војсковођа и учесника битке за Москву 1941. Годину дана након ослобођења совјетске престонице, током Љубанске офанзиве на Волховском фронту, јединице којима је командовао нашле су се у окружењу немачке 2. ударне армије, а сам Власов је заробљен. У замену за слободу прихватио је сарадњу с вођством Трећег рајха и преузео команду над „Руском ослободилачком армијом”, формираном од заробљених совјетских војника и противника Стаљиновог режима. Поново није имао среће: у руке Совјета пао је 1945, да би по окончању рата био оптужен за покушај државног преврата. Лишен је свих војних и цивилних признања, осуђен на смрт и – обешен.

Оних које је Други светски рат приморао да се, без сопствене жеље, али руку подруку с истинским издајницима, боре против рођене домовине било је, практично, у свим земљама. У Совјетском Савезу оне који су, без обзира на околности, ступили у службу непријатеља по правилу је чекала – смртна казна. Са друге стране, услови у немачким заробљеничким логорима били су ужасни. Посебно за совјетске заробљенике. Приступање „РОА” било је, ако ништа друго, шанса да се преживи. А вољних да крену тим путем било је на хиљаде.

Недавно уклањање споменика Ивану Степановичу Коњеву, совјетском маршалу чије су јединице ослободиле Праг од Немаца, већ само по себи било је лоша намера, пренео је пре неки дан Радио слободна Европа. Још горе је инсистирање актуелног градоначелника чешке престонице Адријана Крначова да се обележи сећање на припаднике „Руске ослободилачке армије” предвођене генералом који је хиљаде својих следбеника обележио жигом издајника.

Трагично за „власовце” било је то што их нису прихватили ни Чеси ни савезници. Оне који су веровали да су се домогли совјетско-америчке демаркационе линије Американци су једноставно разоружавали и предавали гонитељима. И сам генерал Власов заробљен је док се возио у једном америчком џипу. Ма колико били ношени бурним ветровима рата, деловање „власоваца”, чак ни током ослобођења Прага, не би могло да се подведе под категорију борбе против нацизма. Био је то само још један узалудни покушај да се преживи. На Запад је успело да их се пробије једва неколико хиљада.

Коментари10
7adad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vera
Vise od 300 ruskih vojnika armije Vlasova je poginulo u borbi protiv Nemaca, braneci Prag. Ako gradjani Praga zele da im podignu spomenik, zasto da ne ? Niko na Zapadu ne porice sustinsku ulogu SSSRa u pobedi protiv nacizma. Dovoljno je otici na wikipediju i uveriti se kako Ameri i Englezi predstavljaju Staljingradsku ili Kursku bitku.
Darbo
@ Vera. Pratite li vi zapadnu štampu gospođo Vera, i ne samo zapadnu već i bivših članica Varšavskog pakta. Za njih je pobeda nad Nemačkom počela danom D, a svi oni dobro znaju da je Staljingrad slomio kičmu Hitlerovoj Nemačkoj. Znaju ali tvrde drugačije.
ZLATKO S P
Ima jos, puno takvih srecnih slucajeva! Da,da: Germanizam,kao institucija . Ona je prezivela Jugoslovenski I Bugarski Komunizam,jer kriterium nije bio isti za sve nacionalnosti u komunistickoj Bugariji i Jugoslaviji! Mihajlo Apostolski[ bilo je srpsko prezime] Po cinu Kapetan Kralevine Jugoslovenske Vojske ,Zarobljen 1941 god,i poslat u nemackom logoru,Pusten kao Bugarin ,I pravo Sofija ,Kiro Gligorov I Metodije Gogov ,isto pobegli,kod fasista za Sofiju 1941,god.A,1945 u Skoplju,svi znamo!
LaCosta
A sta ako postavimo pitanje, cijom greskom je Vlasov pao u nemacko zarobljenistvo. Koliko je tih vojnika bilo kivno na Staljina zbog zarobljavanja koja su usledila nakon katastrofalnog vodjenja vojnih operacija prvih meseci rata. I koliko je sovjetskih vojnika izgubilo zivot u nehumanim uslovima nacistickih logora? Lako je moralisati o tudjim sudbinama sedeci u udobnoj fotelji.
Razna sreća
@LaCosta. Možda je neko kriv za ne najbolje vođenje neke operacije ali taj nemože biti kriv ako neprijatelj ne poštuje prava ratnih zarobljenika. U svakom haosu ima onih koji pokleknu i onih koji izdrže. Često jednako stradaju i ovi koji su otstupili i ovi koji nisu, pogotovu ako im prelet ne uspe. Ljudski je pokušati shvatiti one koji nisu izdržali ali izdaja je izdaja, ipak!
EvGenije
Istoriju pišu pobednici. Sudbinu poraženih rešavaju pobednici. Pravda u ratu, šta je to? Koga briga za sudbinu malog čoveka u smutnim vremenima? Zar one koji su ih smutili? Da ih je briga ne bi ih mutili. A za pogrešne izbore uvek se plaća, često i životom.
Прикажи још одговора
Леон Давидович
Фалсификовање историје иде до те мере да је за Дан победе Бела кућа издала саопштење да су победници били САД и В. Британија, а о СССР- у ни речи.
Леон Давидович
Чешки покрет отпора дигао је устанак у Прагу надајући се да ће сами ослободити град и да ће им у помоћ стићи Американци који су били 70 км удаљени.У пшомоћ им је стигла и 1 пешадијска дивизија РОА., али су убрзо већином дезертирали. Устаници су успели да савладају унутрашње немачке снаке у Прагу али су Немци извршили удар снагама ван града користећи оклопне јединице и авијацију. Побуњеници су капитулирали 8. маја пред Немцима. Следећег дана ушла је Црвена армија у Праг, а Немци напустили град.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља