субота, 11.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.05.2020. у 18:00 Милош Ковић
ПОГЛЕДИ

Разум или разграничење

„Струка” каже да пандемија постепено слаби. Сада се одлично види да многи од почетка настоје да је искористе за своје циљеве. Власти у Црној Гори, под изговором јавног здравља, хапсе владике, свештенике и пребијају верни народ. На Косову и Метохији, усред пандемије, јуриша се на Србе, спаљује и пљачка њихова имовина. У престоницама великих сила, у Београду и Приштини, убрзавају се преговори о „разграничењу” и коначној предаји Косова и Метохије у руке албанских шовиниста.

Од разбијања Југославије, Косово и положај Срба у суседним земљама представљају најтежа искушења за сваку власт у Београду. Данашњи председник и влада Републике Србије, како изгледа, у односима с Републиком Српском постижу добре резултате. Њихова политика према Косову и Метохији и Црној Гори, међутим, води ка распарчавању Србије и угрожавању биолошког опстанка српског народа.

Утамничење владике будимљанско-никшићког Јоаникија и осам никшићких свештеника, хапшења и пребијања Срба у Црној Гори нису наишли на осмишљен, плодотворан одговор Београда. Неколико изјава, које су тим поводом дате, звучало је изнуђено и збуњено. Не изгледа да су повучени било какви тајни или јавни потези. Ако се може судити по томе како се Србија држала до сада, нарочито у афери „Државни удар” из 2018, наше власти могле би да оставе Српску православну цркву и њене вернике у Црној Гори на милост и немилост прогонитеља.

Примери Израела и Јерменије показују да постоје начини на које матица може да заштити сународнике ван својих граница. Срби, међутим, за разлику од Јевреја и Јермена, и даље избегавају да се суоче с претрпљеним геноцидом, том најважнијом темом своје историје. Изливи мржње у црногорским медијима и јавности изнова отварају то питање. Београд још не разуме ни НДХ ни „Олују”, а већ мора да се суочи са злом у Црној Гори. Симболи, јавни дискурс и културна политика те земље непогрешиво је везују за традиције Независне Државе Црне Горе и црногорских усташа Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије. Изразито прохрватску политику у Црној Гори наставио је и Тито, само заменивши црну боју црвеном, уз помоћ Мештровића, Штедимлије, Милатовића, Ђурановића и сличних љубитеља српског рода и имена. Њихов легитимни потомак данас је Мило Ђукановић. Марко Перковић Томпсон на државној телевизији Црне Горе, на Дан победе над фашизмом, био је случајност колико и присуство црногорских званичника на прослави „Олује”. Хрватске заставе вијориле су се на цетињским улицама, у ноћи прославе независности од себе и зависности од САД, Ватикана и Хрватске.

Питање Косова и Метохије, међутим, веће је и одсудније. Без Косовског завета не би било ни Црне Горе, ни Србије, ни Републике Српске. „Разграничење”, које се данас указује као политика Београда, у ствари значи корекцију „границе” између Србије и „Косова”. Реч је о разграничењу са више од 100.000 наших грађана, с највећим светињама, огромним рудним богатствима, Уставом и законима. Било би то „разграничење” с разумом, искуством и моралом. На тај начин ми бисмо омогућили распарчавање Србије и стварање велике Албаније. Изазвали бисмо нове кризе и ратове и својим потомцима укинули свако право на будућност.

За време пандемије, међутим, сложиле су се коцкице „разграничења”. У фебруару 2018. на овом месту сам писао да је то, по свему судећи, политика председника Србије Александра Вучића. У једном тренутку изгледало је да је ова идеја пропала, све до првих дана марта 2020. и састанка председника Србије и „Косова” у Вашингтону. Председник „владе Косова” Албин Курти тврдио је да је тада, под окриљем Доналда Трампа и његовог изасланика за Косово Ричарда Гренела, договорено „разграничење”. Куртијева „влада”, која је „разграничењу” пружала отпор, потом је, усред пандемије, под директним Гренеловим утицајем, оборена (26. марта 2020). Кључну вест, да је Трампова администрација подржала „разграничење”, потврдили су упућени вашингтонски и албански лобисти, Данијел Сервер и Џемс Хупер. Немачка, која је подржавала Куртија, остала је главни противник „разграничења”, али се тамошња опозиција све више изјашњава за такво „решење”. Ангелу Меркел у томе не подржава ни Емануел Макрон, па чак ни високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ. У ове разговоре Београд и даље не позива Москву, која захтева поштовање Резолуције УН 1244 и међународног права. Коначно, Београд је пасивно и ћутке примио одлуку Европске мреже оператера да се енергетски систем „Косова” одвоји од Србије (21. априла 2020) и одлуку Приштине да се и у томе веже за Албанију.

Зашто би Русија бранила Косово, ако га се Срби одричу? Неће бити да духовна деца Светог Саве и Светог кнеза Лазара умеју још само да се уздају у Албина Куртија и Ангелу Меркел. Сетимо се Крајине. Ако дозволимо „разграничење”, од Србије неће остати камен на камену.

Лепо рече Томаш Масарик: „Човек и народ с верским убеђењем, народ са чврстом вољом да оствари своје идеале, увек ће постићи своје”. Пут обнове пронађен је у Црној Гори. То су литије. На потезу је наша Црква.

Ванредни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари14
b57ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mladen vracevic
Bravo, Milose Kovicu
dragoslav kocovic
Najstarije sedište Srba je srednji tok Dunava, njegova leva i desna obala. Valja učiti i besediti snagom činjenica, a mogo toga je istraženo i objavljeno. Naučna istina nema nikakvih dodirnih tačaka sa dnevnopolitičkim zbivanjima.
DAN
Naučna istina itekako ima dodirnih tačaka sa dnevnopolitičkim zbivanjima jer se, i kod nas, njome objašnjava i politička situacija )slučaj Kosova)! I šta znači najstarije sedište. Za nas ljude najstarje sedište je Afrika a za civilizaciju Bliski Istok. Ljudi su se kretali, od Afrike pa nadalje i žive gde su stigli, inače šta će Turci u Anadoliji, Arapi u Egiptu, Rusi na Dalekom Istoku ili Španci i Englezi u Americi ?! Tu već dolazimo so dnevne politike!
Mišljenje
Jedan Mađarski državnik je rekao: Bolje tri miliona Mađara van Mađarske nego tri miliona manjina u Mađarskoj !
Миодраг Стојковић
Када сам рекао да је КиМ творевина комунизма , мислио сам на аутономност која је дата на поклон малом броју Југословенским Албанцима да би се ослабила Србија , исто то је урађено са Војводином. Ради равнотеже у ЈУ. и стварања Југословенске нације која је показала своје лице. Националне мањине у Србији требало би да свате суштину , у неким другим државама о томе и неби било разговора, а камоли ратова попут овог на КиМ -у.
Veljaš NS
poruka za "Mera", pričate o Vojvodini a pojma nemate o istoriji tog prostora. Da bi vodili dijalog prvo pročitajte knjigu J. Šafarika, O poreklu Slovena, Ofen 1802. Dakle, Sloveni pa i Srbi su na prostorima Panonije su i pre misije Ćirila i Metodija. Ups, verovatno treba da pročitate i ko su ova dvojica. Da vam olakšam, teniseri nisu....
Mera
Stednjevekovna Srbija skoro da nije prelazila Savu i Dunav i to samo kao nasleđena oblast zato što je Mađarska bila jaka država (Uroš Prvi Veliki je čak i bio zarobljen). Zato je širenje bilo prema Vizantiji koja je bila znatno slabija i na izdisaju. Koliko je to pomoglo Turcima je pitanje! Krajem 17 veka se znatno smanjilo stanovništvo Srbije, posebno Kosova, zbog represalija Turaka i seoba. Državu smo već ranij izgubili na Marici zbog bahate vlastele (pobiše se sa zlaćani noži).
Mera
Ćirilo i Metodije su bili Vizantijski službenici odabrani od cara da hrišćanizuje Slovene i uvedu ih u vizantijski politički i kulturni prostor i tako dobiju saveznike za svoju državu. Prosto govoreći, borba za duše Slovena, pa ko pre stigne! Njima je pomogla ideja narodnog jezika ali ni Vizantija nije bila naivna. Drugo, zašto su Srbi morali da traže dozvolu za naseljavanje u današnjoj Vojvodini ? Kako sad bili u Panoniji a čas starosedoci Balkana ili ono što pod tim podrazumevamo !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља