уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 19.05.2020. у 22:00 Борка Голубовић-Требјешанин
ИНТЕРВЈУ: ДУШАН КОВАЧЕВИЋ, писац и академик

Показали смо да смо од тврдог материјала

Завршавам филм „Није лоше бити човек”, али бојим се да се нећемо срести са публиком овога лета, јер ће, што је и нормално, сви бити на опрезу
(Фото Н. Неговановић)

Завршавам филм „Није лоше бити човек” који сам снимао још јесенас и зимус. Будући да нисмо могли да га приведемо крају током протекла два месеца, сада полако настављамо где смо стали, каже за „Политику” академик Душан Ковачевић који ове дане проводи у свом дому у радној атмосфери. Филм „Није лоше бити човек” почива на његовој драми „Кумови”, премијерно изведеној 2012. године у Звездара театру. У филмској верзији главне улоге тумаче Војин Ћетковић и Бранка Катић. У глумачкој екипи су и Мира Бањац, Ненад Јездић, Гордан Кичић, Христина Поповић, Андрија Милошевић и други.

Снимања црне комедије „Није лоше бити човек” која прича о Милану, професору музике који остаје без посла, Ковачевић се подухватио после паузе од 17 година, колико је протекло од настанка његовог филма „Професионалац”.

Када ће поклоници филмске уметности моћи премијерно да виде овај филм, који би могао да носи и поднаслов „комедија о трагедији наше стварности”?

Имамо прецизне рокове, морамо до 1. јуна да предамо последњу копију филма, а имамо много детаља да урадимо. Још не може да се прелази граница, а у пројекат су укључени и неки продуценти, људи са којима смо сарађивали, рецимо из Словеније. Када је реч о првом јавном приказивању филма, мислим да ћемо почети са озбиљним разговорима негде у јуну и јулу. Имамо договоре са неколико фестивала да њихови селектори погледају филм, али ћемо видети и у зависности од тога како се буде одвијала ситуације са будућим филмских догађајима у Европи, с обзиром на то да већ знамо да је Кан одложен, а Венеција под знаком питања, и сигурно неће бити у свом стандардном термину. И фестивал у Торонту ће се померати, дакле, прича о великим фестивалима који су маркетиншки најзанимљивији је неизвесна.

Проценићемо и у зависности од тога где и под којим условима да се филм представи. Мало је тужно и депресивно да буде приказиван пред празном салом. То онда није филм, то је онда нешто сасвим друго. Можда, ако се буде смирила ситуација и ако се живот врати у нормалан ток, филм премијерно прикажемо на неком летњем фестивалу. Може се и то десити, али се бојим да се нећемо срести са публиком овога лета, јер ће што је и нормално, сви бити на опрезу.

Још од детињства „пишете у самоодбрани”. Протекло време „тишине” провели сте радно. Да ли сте нешто писали?

Управо приводим крају и своју збирку прича коју сам писао годинама, једна од њих је писана пре готово 30 година. Све је то било по неким фиокама, фасциклама, свескама. Рукописи нису били кориговани, јер како то обично буде, увек сам имао нека преча посла, тако да сам сада очистио своје архиве, неке свеске прегледао, будући да сам ипак, већину ствари писао руком и напокон имао времена да неке приче доведем до краја. Гледам шта је од тога остало и шта могу да искористим, тако да имам пуно неког заосталог административног посла.

Време изолације многима је добродошло и да се одмере, преиспитају, запитају. Шта нам сада ваља чинити?

Сачекаћемо још неко време, да се ова несрећа и непозната болест сама дефинише. Баш сам гледао извештаје из света и изјаве десет великих лекара, епидемиолога који се слажу са чињеницом, а то је да се надају да ће болест током лета да умине, али ниједан од њих није сигуран и да је то крај пандемије. И не знају, пошто је непријатељ непознат, као да је дошао негде из свемира, шта ће се даље десити. Да ли ће се поново појавити у неком периоду и да ли може да постане болест која ће се с времена на време обнављати. Пуно је знакова питања, а наше је да слушамо, гледамо и да се према сопственом осећању односимо и понашамо како мислимо да је најпаметније за нашу сигурност. Нико није довољно паметан да каже о чему је овде реч, јер ако не знају људи којима је то професија и који су најбољи у тој области, онда шта ће знати човек који је само сведок свега што се догађа.

Имали смо, на жалост током протеклих деценија богато искуство са разним непогодама. Колико нам је то искуство помогло у овој ненаданој ситуацији?

Само у последњих 30 година десио се непријатан сусрет са десет разноразних чуда, и ужаса, и катастрофа. Ово јесте биолошка катастрофа, али смо ми имали и мале катастрофе: бомбардовања, ужасе од економије, рата, последица рата, па хиљаде и хиљаде избеглица на разним странама. Преживели смо нешто што неки нормалан човек у некој земљи која је мирно живела свој живот после Другог светског рата, неће проживети у наредних стотину година. Или можда никада. Показали смо да смо од чврстог материјала и да трајемо, упркос свему.

Преронили сте током живота, знате да кажете, једно море. Ронили сте око свих острва Јадрана, Медитерана... Овога лета, чини се, нема ништа ни од вашег роњења?

Ове године то ће бити заиста доста проблематично, зато што ће сигурно бити посебни услови за излазак из Србије, а онда када дођете у иностранство, све је додатно ризично. Када одете изван граница земље може да се деси да седнете поред некога ко за суседним столом кија и кашље. Па онда установите да је дошао из града где је било највише оболелих. Поприличан је ризик да вам се било шта деси у иностранству, јер сигурно ће осигуравајућа друштва да поведу рачуна да вас не лече напољу.

Две представе на Ташмајдану

Увелико теку припреме и за сусрете београдских позоришта са публиком, најпре на Ташмајдану, у новом сценском простору на отвореном. Какви су наредни планови Звездара театра?

Ми имамо две представе у процесу рада („Берачи” у режији Божидара Ђуровића и „Милутин” у режији Егона Савина), које би, да нас није вирус корона омео, биле премијерно изведене у априлу. Наставак рада на тим представама очекујемо у јуну, надамо се да ће почетком октобра бити и премијере. Наравно, ако се стекну безбедносни услови и буде дозвољен даљи рад позоришта и биоскопа и свих културних установа. Управо се ових дана договарамо да понудимо две представе на Ташмајдану. За разлику од институционалних позоришта ми имамо озбиљан проблем, јер као што је познато Звездара театар нема стално запослене глумце. То значи да не можемо да позовемо уметнике да играју када ми хоћемо, јер су потребни својим матичним кућама, тако да ћемо сачекати да друга позоришта направе своје репертоаре и да видимо који су глумци слободни у то време. Оно што је сигурно и сасвим извесно, јесте да је наше учешће на том, назови мини-фестивалу београдских сцена на Ташмајдану без дилеме, потврђено.

Коментари3
21bc8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubinko
"Преживели смо нешто што неки нормалан човек у некој земљи која је мирно живела свој живот после Другог светског рата, неће проживети у наредних стотину година. Или можда никада. Показали смо да смо од чврстог материјала и да трајемо, упркос свему." Dragi naš Dušane Kovačeviću, pogledajte oko sebe i shvatićete da nismo preživeli. Još nas ima svakako, ali ako govorimo da smo preživeli dok god jedan od nas postoji je zabluda.
Miki Andrejevic
Sa nestrplenjem ocekujemo novi film "Nije Lose Biti Covek" a u medjuvremenu odgledavamo i ponovo nalazimo nove stavari u starim - od "Profesionalca " pa nadalje.
Sokolica
Sta se sekira gospodin Kovacevic, jednu publiku zamenice drugom. Izbori su tu, gotovo ni za mesec dana, treba se aktivirati koliko i za film, jer ako postignemo da Srbija postane monarhija, ima da bude kao na filmu. Ja sam pamfletic vec dobila, i mogu reci da mi je vrlo, vrlo interesantan.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља