уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 19.05.2020. у 21:00 Катарина Ђорђевић

Тешко нам пада забрана грљења и љубљења

Током ванредног стања најугроженији су били адолесценти и старији људи, пре свега услед драстичне промене стила живота
Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић” (Фото А. Васиљевић)

Прети нам цунами менталних поремећаја због вишемесечног живота у социјалном карантину и екстремног поремећаја дневне рутине изазване пандемијом вируса корона, упозорили су психијатри Велике Британије. У анкети у којој је учествовало више од 1.300 психијатара Уједињеног Краљевства, чак 43 одсто њих указало је на значајан пораст хитних психијатријских случајева и упозорило да се под посебним ризиком налазе млади и припадници трећег доба, с обзиром на затворене школе, затвореност у четири зида и прекид социјалних контаката. На питање због чега су британски психијатри издали овако алармантно упозорење и да ли нам заиста прети „експлозија” психичких поремећаја, доцент др Ивана Сташевић Карличић, директорка Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, каже:

„Цео свет се нашао у кризној ситуацији у којој је директно угрожено здравље и живот великог броја људи, па не треба да чуди што је присутан велики страх од различитих губитака – живота, ближњих, средстава за живот, претходног начина живота, контроле над ситуацијом... С обзиром на то да још увек није пронађен лек против ковида 19, разумљиво је и упозорење британских психијатара. Наше искуство у претходна два месеца говори да су стручну помоћ тражиле особе које се раније нису обраћале психијатру. Претпостављамо да би у наредном периоду могло доћи до повећаног броја поремећаја из анксиозно-депресивног и фобичног спектра, као и стресом изазваних поремећаја.”

Она истиче да су за време ванредног стања најугроженији адолесценти и наши старији суграђани – пре свега због драстичног промена стила живота које је наметнула пандемија короне.

„Стил живота младих је окренут ка споља и усмерен на вршњачкој групи, која преузима водећу улогу за развој њиховог идентитета у адолесценцији и представља важан ослонац. Срећа у несрећи је да су савремени тинејџери и пре пандемије короне своју потребу за дружењем доминантно задовољавали преко социјалних мрежа и интернет комуникација. Пензионери, са друге стране, веома често имају нарушено здравље и тешко подносе све промене везане за њихову животну рутину која је у претходном периоду, услед рестрикције кретања, била веома нарушена. Њима је тешко падао доживљај усамљености, немогућност да виђају млађе чланове породице и отежана доступност лекарских прегледа, али су управо они показали највећи степен одговорности и зрелу бригу о себи”, објашњава наша саговорница.

Др Ивана Сташевић Карличић примећује да су се интровертне особе боље прилагодиле на ову ситуацију од екстровертних, којима је највећа казна забрана контакта са другим људима. Она истиче да су интровертни више окренути свом унутрашњем животу и углавном ту црпе енергију – више него кроз односе и комуникацију са другима.

На питање колико нам тешко пада забрана грљења и љубљења са блиским особама, имајући на уму да припадамо медитеранском културном кругу у коме су физички додири саставни део комуникације са ближњима, наша саговорница каже:

„Верујем да нашим суграђанима не пада лако забрана грљења и љубљења, који су одраз срдачног емоционалног одговора у друштвеним приликама, али верујем да ћемо веома брзо пронаћи креативне начине другачијег показивања блискости и радости приликом сусрета са ближњима, јер је одговорност за сопствено и здравље својих ближњих управо показатељ истинске бриге и љубави.”

Пандемија вируса корона је психијатријски речник обогатила новим термином, који је назван „италијански синдром”. О чему говоримо када причамо о овом синдрому?

„У Италији је актуелна тема тзв. синдром колибе, који се заправо односи на тешкоће у социјалним и животним вештинама које се развијају након што је особа провела дужи временски период у изолованим условима. Примећено је да се ове особе навикнуте на изолацију често отежано враћају захтевима и обавезама свакодневног живота и неке од њих могу развити симптоме депресивности, анксиозности и страха. Колеге из Италије које су изнеле податак о оваквим тешкоћама код својих суграђана, који су три месеца били у строгом карантину са свим пратећим забранама кретања, указују на тешкоће које се јављају приликом повратка на пређашњи начин функционисања. Они очекују да ће се јавити различити страхови од несналажења са изазовима свакодневице, али и страх од заразе, с обзиром на то да пандемија и даље траје, а лек и вакцина нису откривени. За разлику од Италијана, наши суграђани су провели 52 дана у ванредном стању, током кога је најдужи период забране некретања износио 84 часа, па не очекујемо пун развој овог синдрома у нашој популацији”, закључује др Ивана Сташевић Карличић.

Коментари1
aa9a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MileR
Da li je baš tolika razlika između 3 meseca i 52 dana, i da li je bezazleno to što je najduži period zabrane nekretanja trajao 84 časa? Otkud ta ideja da nećemo u punoj meri biti pogođeni "sindromom kolibe"?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља