субота, 26.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 19.05.2020. у 21:55 Јасна Петровић-Стојановић

„Турски ток” кроз Србију не прекида транспорт гаса преко Украјине

Испоручене количине украјинском рутом у прва четири месеца ове године биле су најмање откада се ова земља одвојила од Совјетског Савеза
(Фо­то „Гаспром”)

Податак да су руске транзитне испоруке природног гаса у Европу преко Украјине смањене у првом кварталу ове године за 47 одсто у односу на исти период лане, те да је реч о најмање испорученим количинама гаса у последњих 30 година, а да је разлог томе пуштање у рад дела гасовода „Турски ток”, отвара питање да ли то опада потрошња гаса. Или је за све ипак крива пандемија ковида 19, која је преполовила индустријску потрошњу гаса, будући да привреда у већини земаља више од два и по месеца није радила.

Испоручене количине украјинском рутом током прва четири месеца ове године биле су најмање откада се Украјина одвојила од Совјетског Савеза, потврђују подаци украјинског оператора гасоводног транспорнтног система ЛЛЦ. За то је, по њима, главни кривац „Турски ток”.

Ако је то тако, питање је да ли ће Србији, када буде до краја завршена градња преко Бугарске, гасовод „Турски ток” бити главни правац снабдевања, како за сопствене тако и за потребе извоза и да ли Украјина остаје резервна варијанта нашој земљи или ће све ићи новим гасоводом из Турске преко Бугарске, Србије, Мађарске до Аустрије. Поготово ако се имају у виду најновија дешавање са „Северним током 2”, који Федерална мрежа агенција Немачке неће да ослободи правилника гасне директиве ЕУ, то јест примене трећег енергетског пакета.

Тачније, она хоће да обавеже руски „Гаспром” да половину својих гасних капацитета уступи и трећем лицу. Исто оно што је тражено и од Србије поводом „Турског тока”, а што је наша земља решила кроз домаће законодавство.

Љубинко Савић, самостални саветник за енергетику у Привредној комори Србије, каже да има много разлога зашто је ситуација таква, а да свакако главни разлог није „Турски ток”.

„Пре свега блага и топла зима. Потом гасовод ’Северни ток’, којим се сада Немачка снабдева гасом, али и пандемија ковида 19, која је проузроковала пад индустријске производње у свим земљама света. У Европској унији, поготово у Италији и Немачкој као највећим увозницима руског гаса”, каже он.

Не треба превидети ни чињеницу да су се појавили значајни вишкови електричне енергије који су преполовили цену струје у Европи у односу на јануар. То је довело до замене, то јест тога да се уместо гаса троши струја, јер је било исплативије. А све то је потом додатно смањило количине гаса које су преко Украјине испоручене Европи.

Мало је вероватно, истиче, да је разлог овако драстичног пада транзита гаса преко Украјине само Турски ток, јер он у првој фази снабдева Турску, која није у ЕУ и нешто мало Бугарску. Тек са комплетирањем трасе преко Бугарске и Србије треба очекивати активније и веће учешће гаса и овим коридором, каже Савић.

„Србија у перспективи рачуна на овај правац снабдевања и на приходе од транзита. Пре свега рачуна на гас за своје потребе и то ће бити доминантан правац снабдевања. Да ли ће се користити транзитни правац преко Украјине, то ће зависити од партнерске – руске стране. Турски ток је конципиран за снабдевање јужне Европе, а према томе и Србије”, објашњава Савић.

Није добро да Србија себи затвара врата тако што ће прекинути да се снабдева преко Украјине, већ да користи оба правца. Разлог је безбедност снабдевања, чему све земље придају прворазредни значај, каже Срећко Ђукић, експерт за гасне прилике у ЕУ.

„Осим тога, никако не треба губити из вида све тврђи став Европске уније према бескомпромисној примени трећег енергетског пакета при изградњи и транспорту гаса намењеног европском тржишту, с чим је Србија имала проблема, а што треба да буде разлог више да се не одричемо украјинског гасовода”, истиче наш саговорник.

Ђукић додаје да постоји више разлога због којих је дошло до пада тражње, то јест потрошње руског гаса преко Украјине.

„Главни разлог је изузетно блага зима која није захтевала потрошњу гаса из пуних гасних складишта. Други је чињеница да течни природни гас, без обзира на то са које стране стиже на европске обале, постаје све конкурентнији гасу из цевовода и његова потрошња непрестано расте и премашује једну трећину у укупној потрошњи гаса”, истиче наш саговорник.

И треће, на све се то надовезала пандемија, која је зауставила привредни живот.

„То је узроковало и пад тражње нафте, али и значајно појефтињење гаса на испод 100 долара за хиљаду кубика. Било како било, Србија треба да користи оба правца за снабдевање гасом, иако је у питању један исти, руски гас и преко Украјине и преко ’Турског тока’. Разлог је једноставно безбедност снабдевања, чему све земље придају прворазредни важност”, истиче он.

Каква ће, истиче, бити судбина „Турског тока”, који продужава преко Балкана до централне Европе, као и незавршеног „Северног тока 2”, тешко да сада ико може да каже. Једно су жеље, а друго сасвим реална политика енергетске и гасне безбедности у Европи, коју свесрдно подупире политика САД.

Коментари1
d4dda
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gradjanin ovdasnji
Kako Turski tok koji jos makar par godina nece proraditi moze da utice na postojece tokove gasa?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља