субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.05.2020. у 18:00 Небојша Катић
ПОГЛЕДИ

Како сачувати курс динара

Дубока финансијска криза нужно доводи до великог буџетског дефицита, који се мора покрити задуживањем државе и то није спорно. Спорно је како ће се покривати буџетски дефицит и ко ће га кредитирати

Као што се могло и очекивати, Србија је кренула у нови циклус девизног задуживања емитујући седмогодишње обвезнице у вредности од две милијарде евра. Обвезнице су емитоване на иностраном тржишту и купили су их страни кредитори по стопи приноса од 3,375 одсто. Стручна јавност је подељена на оне који мисле да ово задуживање говори о финансијској снази Србије, и на оне друге, који инсистирају да је Србија требало да се задужи код ММФ-а по нижој каматној стопи. Зачудо, нико (од утицаја) не доводи у питање потребу да се Србија задужује у иностранству.

Дубока финансијска криза нужно доводи до великог буџетског дефицита који се мора покрити задуживањем државе и то није спорно. Спорно је како ће се покривати буџетски дефицит и ко ће га кредитирати. Дефицит се може покрити на три начина, који се могу комбиновати. Један је да се држава задужи на домаћем финансијском тржишту, други је да се задужи код Народне банке Србије (НБС) и трећи – да се држава задужи код иностраних кредитора. (Директно задуживање државе код НБС је забрањено законом, али то није битно за контекст овог текста.)

Популарна теорија каже да задуживањем на домаћем финансијском тржишту држава гуши привреду тиме што узима новац који би отишао приватном сектору. Та теорија је увек климава, а у кризама је и бесмислена. Да се држава задужила код домаћих банака, она би само рециклирала новац који је позајмила и вратила би га привреди кроз програме помоћи. Ова врста наменског задуживања не само да не угрожава привреду, већ помаже да предузећа лакше дођу до кредита и да током кризе не буду препуштена само милости банака.

Друга могућност је да држава узме динарски кредит од НБС и да тим новцем помогне да се привреда одржи на ногама. Утицајни домаћи економисти овај метод сматрају недопустивим, уз тврдње да неминовно доводи до високе инфлације. Исто мисли и већина оних који имају више од четири разреда основне школе и приступ „Твитеру”.

Србија се сада одлучила за трећу могућност и позајмила је новац од страних кредитора, повећавајући тако не само јавни, већ и спољни дуг. Ако је циљ овог задуживања да се помогне привреди, како власт тврди, онда ће највећи део позајмљених евра, пре или касније, бити откупљен новоштампаним динарима, који ће се усмерити предузећима и грађанима. Ту долазимо до занимљивог монетарног парадокса – новоштампани динари којима се откупљују еври и који подижу тражњу неће изазвати инфлацију. Али, када би та иста количина динара ушла на исто тржиште кроз кредит који би НБС дала држави, то би изазвало неописиве страхоте зато што... па зато што тако пише у књигама монетарних бајки за земље у развоју.

Зашто се Влада Србије определила за инозадуживање, за ту најскупљу и најризичнију варијанту, којом се економска будућност Србије додатно препушта вољи страних кредитора? Влада се није задужила у иностранству да би помогла привреди, како то тврде њени званичници и НБС. Да је то био циљ, држава је могла да се задужи динарски на један од прва два описана начина. Не, Србија се задужила како би попунила девизне резерве, које се убрзано празне. У априлу је НБС спискала 440 милиона евра како би сачувала курс, а с њим и илузију о економској моћи „најбоље” економије у Европи.

По ко зна који пут економска судбина Србије се подређује политици курса динара и интересима дужника и увозника. Цена се увек плаћа кроз велики раст спољног дуга, кроз стагнацију или мали привредни раст и кроз губитак економског суверенитета. На крају тог пута пензије и плате би се поново могле смањивати како би се уштедео новац за отплату инокредита.

Погледајмо то с ведрије стране – ако се инозадуживање Србије задржи само на ове две милијарде евра, то неће бити страшно. Трошак задуживања који је Србија прихватила није превисок, а критика власти по том основу је некоректна и политички је обојена. Али…

Србија би морала да одустане од одржавања курса динара на нивоу на којем је он данас. Трошкови такве политике већ су енормни и само ће расти. Последице прецењеног курса динара биле су видљиве и пре избијања кризе и у последње три године огледале су се у погоршавању трговинског и текућег биланса. С курсом динара какав је данас и у економској кризи ове дубине, поменути биланси само ће тонути у дубљи дефицит и изнудиће ново задуживање.

Поновићу још једном, макар и узалуд – држава не би смела да се задужује девизно како би покривала динарска трошења. Србија би морала опрезно да активира емисиони механизам НБС и да заборави монетарне мантре чији је једини циљ да неразвијене државе држе зависним од страних кредита и од туђе штампарије новца.

Економиста
https://nkatic.wordpress.com/

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари14
1f000
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Evroskeptik
...kupice robu sledece godine. S obzirom da ce traznja zbog toga na svetskom trzistu biti dodatno povecana ocekuje se sledece godine rast BDP od 10% zbog cega ce privreda servisirati dugove iz ove godine, a drzava na kraju2021 ostati sa povecanim dugom od 2 milijarde, sto ce iznosizi oko 55% BDP, sto nije mnogo. Drugim recima ono sto privreda izgubi ove godine, sve ce joj se vratiti sledece, a ove drzava treba da priskoci u pomoc privredi svezim novcem koji ce joj privreda vratiti sledece godin
Trifun
Postovani Katicu U vise navrata sam slao odgovor na pitanja otvorena u polemici,ali nisu objavljeni.Pokusacu ponovo..1.Stampanje para bez pokrica mogu SAD i EU,prebacujuci svoju inflaciju na ceo svet.Srbija taj luksuz nema,jer to neminovno vodi ka inflaciji,vec vidjenoj 90-tih g..2.Cemu "Mastriht" ako nije bitan odnos duga prema BDP-u?..3.Uzimanje,kao referentne godine 2.008./2.009. je pogresno.Tad je Srbija jednokratno ostvarila velike privatizacione prihode.Par godina kasnije usledio je e.krah
Prekobarac
Nikada nisam cuo da neko moze da stampa svoje pare pa da ih potom samome sebi pozajmljuje! To samo mogu Ameri da rade dok su sve medjunarodne financiske institucije u nekome smislu agenti u sluzbi Amera jer one upravo podrzavaju takav americki model. Kina koja ima pozitivan ekonomski balans je problem za Ameriku jer ona hoce da u buducnosti placa za svoje potrebe sa svojim novcem a ne americkom dolarima.
Боривоје Банковић
Док год је Србија страна колонија, зависићемо од туђе штампарије новца. Нема ту помоћи. И кад неко каже да то није у реду, објасни му се да је систем одличан, само смо ми лени, корумпирани и нећемо да спроводимо "реформе". А нико да смисли систем за лен народ који ринта десет сати дневно за двадесет пута мању плату од гувернерке која чува курс динара онако како каже ММФ. Текст је болно реалан, само га неће читати они који нам кроје судбину. Већина њих то већ зна и није их брига.
Trifun
Autor na pogresnim premisama izvlaci pogresne zakljucke: 1.Nije tacno da je Srbija mogla kod MMF-a dobiti kredite sa manjom kamatnom stopom,nego sto je postignuto prodajom drzavnih obveznica.2.Sta je alternativa zaduzenju prodajom drzavnih obveznica?Stampanje novca?To mogu sebi priustiti USA i EU,stampati dolare,eure i svoju inflaciju prebaciti celom svetu..To Srbija ne moze,videli smo u nedavnoj proslosti..Najbitnije je da se vodi racuna o zaduzenosti u odnosu na BDP,sto Srbija uspesno radi..
Trifun
Postovani Katicu U vise navrata sam salo odgovor na pitanja otvorena u polemici,ali nisu objavljeni.Pokusacu ponovo..1.Stampanje para bez pokrica mogu SAD i EU,prebacujuci svoju inflaciju na ceo svet.Srbija taj luksuz nema,jer to neminovno vodi ka inflaciji,vec vidjenoj 90-tih g..2.Cemu "Mastriht" ako nije bitan odnos duga prema BDP-u?..3.Uzimanje,kao referentne godine 2.008./2.009. je pogresno.Tad je Srbija jednokratno ostvarila velike privatizacione prihode.Par godina kasnije usledio je e.krah
Nebojša Katić
За Трифуна – Што се цене задуживања тиче, промакао Вам је осми пасус мог текста. Даље, не уочавате да задуживање у иностранству увек изазива штампање новца у Србији, јер се промет у Србији не обавља у еврима већ у динарима. И не, није најважније да се води рачуна о односу задужености према БДП-у. Србија је 2008. и 2009. нпр. имала многи нижи јавни дуг у односу на БДП, па је ушла у дугогодишњу економску кризу. Хвала на коментару.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља