недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 26.05.2020. у 18:00 Проф. др Ђорђе Ђукић

Моћ америчке централне банке и долара током кризе изазване пандемијом

​Јачање долара према евру води знатном повећању терета сервисирања јавног дуга Србије, јер је у његовој валутној структури (дуга опште државе) долар на крају фебруара 2020. учествовао с 26,5 одсто
(Фото Пиксабеј)

Од почетка марта 2020. Систем федералних резерви САД (Фед), осим смањивања кључне камaтне стопе на ниво близу нуле (0–0,25 одсто), виђеног након избијања светске финансијске кризе 2008, примењује низ других мера које нису виђене у монетарној историји САД, а у циљу ограничавања штетних ефеката пандемије вируса корона. То укључује 2.300 милијарди долара датих кредита ради подршке сектора домаћинстава, запослених, финансијских тржишта, федералног буџета и буџета локалних влада, итд. Како је крајем априла истакао Џером Пауел, председник Феда: „Ми смо распоредили ове капацитете кредитирања у мери без преседана”. Притом је најавио да ће наставити да их користе „снажно, проактивно и агресивно док ми (Одбор гувернера Феда – Ђ. Ђ.) не будемо сигурни да смо чврсто на путу опоравка” (извор: Chair Powell’s Press Conference, 29. април).

Другим речима, Фед ће штампати доларa колико буде потребно да би се америчка привреда што пре вратила на путању раста реалног БДП-а пре избијања пандемије вируса корона. Ово уз паралелно спровођење пакета стимулативних фискалних мера, које је усвојио Конгрес, од 2.900 милијарди долара, што чини 14 одсто БДП-а.

Oд марта 2020. муњевито сe повећао износ укупне активе Феда због упумпавања ликвидности у финансијски систем. Са 4.240 на почетку марта 2020, aктива je повећана на 6.720 милијарди долара 5. маја 2020. До краја 2020. могла би да достигне девет хиљада милијарди долара, што ће бити више од 40 одсто америчког БДП-а (извор: Бенк ов Америка). Поређења ради, након избијања светске финансијке кризе 2008. обим интервенција Феда за спас америчког финансијског система био је много мањи. Билансна сума је повећана са 995 милијарди долара 15. септембра, на 2.250 милијарди 15. децембра те године.

У изборној години Трампова администрација ће учинити све да задовољи интересе Волстрита, те жиле куцавице америчког капитализма, без обзира на упозорења поједних економиста о пренадуваности цена акција и пре избијања садашње кризе.

Док су на једној страни настали огромни губици за америчку привреду: пораст незапослености (више од 33 милиона грађана поднело је захтев за новчану надокнаду због губитка посла и стопа незапослености у априлу од 14,7 одсто); пад реалног БДП-а у првом кварталу, по годишњој стопи од 4,8 одсто; дефицит буџета који ће се у 2020. попети на 11 процената БДП-а (процена J. П. Moрган) и енормно задуживање државе ради ублажавања губитака изазваних памдемијом вируса корона, на другој страни садашња криза је појачала најзначајнију карику моћи САД у светској привреди. Реч је о надмоћности америчког долара у светском монетарном систему.

Долар је јачао у односу на eвро од почетка 2018. У посматраном петогодишњем периоду курс долара је са најнижих 0,83 повећан на 0,92 евра на крају прве декаде маја 2020. У овој години Блумберг долар спот индекс jе повећан за више од шест одсто.

Долар се користи код 88 одсто од укупног обима трговања на девизним тржиштима у свету (извор: БИС) и чини 61 проценат светских девизних резерви (извор: ММФ). Осим тога, плаћања у доларима чине 44 одсто укупних плаћања преко Свифт глобалног система, што је далеко више од америчког учешћа у светском БДП-у – од око једне четвртине.

У прилог наставку јачање долара према евру, по значају другој валути у свету, у блиској будућности фигурирају три аргумената:

Прво, упркос шпекулацијама тржишних актера да би Фед могао да посегне за коришћењем политике негативних каматних стопа, то се неће десити, бар у наредних неколико година. Судећи према изјавама председника Одбора гувернера Феда Џ. Пауела и других његових званичка, Фед, за разлику од других централних банака, не жели да експериментише с таквом мером јер њени крајњи исходи нису јасни. Насупрот томе, Европска централна банка и Банка Јапана наставиће да примењују вишегодишњу политику негативних каматних стопа и после проглашења укидања пандемије вируса корона.

Друго, тражња инвеститора за доларима ће расти јер ће расти тражња за различитим облицима активе у САД, као земљи коју сматрају сигурном. Сада и Трамп потенцира значај страног капитала оцењујући да је јак долар „уопште врло добар”, иако штети извозницима. Пре пандемије вируса корона заговарао је политику слабог долара због подстицања америчког извоза. Не чуди такав заокрет у његовом ставу јер је схватио да је најважније да тржиште америчких државних хартија од вредности буде и даље атрактивно за домаће и стране инвеститоре.

Треће, многе земље с тржиштима у успону, пре свега азијске, приликом задуживања током садашње кризе све се више везују за долар, емитујући обвезнице номиноване у доларима, итд.

Што се тиче Србије, јачање долара према евру води знатном повећању терета сервисирања јавног дуга Србије, јер је у његовој валутној структури (дуга опште државе) долар на крају фебруара 2020. учествовао с 26,5 одсто.

Нема сумње да је Фед реагујући муњевито почетком марта, пре свих централних банака, спречио ломове на финансијским тржиштима у САД и свету, дајући могућност другим централним банкама да дођу до потребних долара путем своп-аранжамна, кад год им то затреба током кризе изазване пандемијом вируса корона. Фактички, Фед је својим деловањем преузео улогу светске централне банке, а надмоћ долара на дуги рок се не доводи у питање. Да ли ће капиталистички ситем доживети темељне промене након ове кризе може бити тема мултидисциплинарног научног скупа.

Економски факултет Универзитета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа
Коментари10
44ee6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tja
Gde su bili ovakvi autori, clanci, i komentatori u ranijima godinama kad su Srbi uzivali u svojim snovima o propasti Amerike? Niko ovde nije juce rodjen a sve se to znalo i ranije. A opet ovakve ideje nisu mogle da prodju u Politici. Kao sto je i broj "patriotskih", proruskih komentara bio bar 10 puta veci od "izdajnickih". Nesto se dogadja u Politici.
Neba
одличан чланак који је на реалан и добро подкрепљен начин објаснио садашње дилеме светске скономије.Остаје питање задуживања држава које се отима контроли. Верујем да у свим успешним државама света, учешће државе у економији треба да буде сведено на минимум. Енорнмно задуживање држава ме подсећа на кафану у којој сви пију и сви плаћају на кредит. Пре или касније сви ти дугови ће доћи на наплату. Мислим да ће само оне државе које имају диверсификовану економију преживети последице економске кризе
Борис
Кад би само на скупштини питали народ пре сваког задужења, власти би се мењале као у Италији.
Vojkan
Eto ti sad doalr ojacao prema evru i odmah problemi u Srbiji a proruski deo kometarjata na ovim stranicama nam godinama puni usi kako su dolar i amerika kaput.
nikola andric
Kako su turski zemljoradnici znali kada da povisaju cene svojih proizvoda? Kako su ljudi pre centralnih banaka znali vrednost zlata i srebra.? Iskustvom na trzistu u kome ucestvuju. Kad ljudi ne mogu kupiti dolarima protivvrednost svojih proizvoda trazice drugi nacin razmene. Ameri ne mogu beskonacno da stapmaju dolare kojima placaju svoje dugove. Sada su ti dugovi narasli na preko 24 hiljada milijardi dolara. Samo matematicari znaju kako se ta kolicina pise. Duznicke krize vaze i za drzave.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља