недеља, 29.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 21.05.2020. у 19:54 Александар Милетић
СПОРТ И КИНЕМАТОГРАФИЈА

„Последњи плес” – Џорданов споменик за живота

Серијал од десет епизода на „Нетфликсу”, са невероватним рејтингом (9,4) на ИМДБ-у, нешто је најбоље што се икада појавило у области спортског документарног филма
„Последњи плес” Родмана, Пипена, Џордана, Харпера и Кукоча постао један од најгледанијих и најквалитетнијих документарних пројеката икада (Фото Твитер)

Многи су били изненађени после првих неколико епизода „Последњег плеса” тиме што је Мајкл Џордан пристао да се крајње критички исприча прича и о њему и о једном од најбољих тимова у историји спорта – Чикаго „булсима”. Међутим, после завршне, десете епизоде на „Нетфликсу”,, може мирне душе да се констатује да је овај документарни серијал ништа друго до задивљујући споменик Џордану, али и ефектно сведочанство о томе ко је најбољи кошаркаш свих времена и зашто су било каква поређења с њим у најмању руку - бесмислена. Ма шта о томе мислиле нове генерације љубитеља кошарке и навијачи Леброна Џејмса.

„Последњи плес” је прича о последњој шампионској сезони Чикага (1997/98) грађена око његовог главног јунака Мајкла Џордана, која нас повремено враћа у важна чворишта живота и каријера водећих играча тима и тренера Фила Џексона, откривајући једну тако велику а тако једноставну истину – да успех никада не долази преко ноћи. Уједно долазимо до закључка да нема великих тимова без „расних алфа мужјака”, а они никада не могу да буду „пријатне особе”. Све оно што је Џордан радио другима (али и себи – како сам истиче у филму) било је вероватно неопходно да би тим постао најбољи на свету и остао имун на све спољне утицаје.

Заслуге за овакав успех серијала припадају и Српкињи Нини Крстић, једном од продуцената и на овом пројекту и на „О Џеј Симпсон – Направљено у Америци” који је добио Оскара за најбољи документарни филм 2016.

„Летећи Мајкл” је склоп невероватног кошаркашког талента, несаломивог карактера и натчовечанске истрајности (оно што данас у тенису показује Новак Ђоковић, кад успева да победи и онда кад је „изгубио”). Успех је и једне вечери у НБА постићи 30 поена, али имати такав скор у целој каријери, стално трпети притисак последњег шута, гребање, штипање, ударање противничких играча… И стално држати један исти – највиши могући ниво. То могу само ретки.

Неко ће рећи да је Џордан имао срећу да се окружи тако добрим саиграчима као што су били Пипен, Родман, Кукоч и остали, међутим, видели смо како је тим изгледао кад њега није било, а како кад свако од осталих играча није био присутан.

Једна од великих предности овог серијала јесу ексклузивни разговори, вођени унутар екипе (на тренингу, у авиону, на самој утакмици…), јер откривају позадину неких незаборавних тренутака за које смо били сигурни да знамо баш све о њима. Мало је спортских филмова у којима смо могли да чујемо „шапутања” на клупи која ће променити судбину важних утакмица, а то је нешто што не може да се постигне у филмској продукцији без дозволе самог тима (Чикаго). Тако да се процена менаџмента клуба, да се отворе врата камерама да изнутра прате читаву последњу сезону, показала као пун погодак.

Овај серијал, у продукцији ЕСПН-а и НБА, достигао је невероватан рејтинг (9,4) на филмској онлајн бази ИМДБ и постао најгледанији филмски пројекат у историји ЕСПН-а, што говори да су гледаоци веома задовољни. Кичму спектакла чине Џорданова исповест (појављују се и чланови његове породице, обрађено убиство његовог оца, чарке са саиграчима, страст према коцкању…) и невероватна видео и фото архива којом су детаљно покривена свака тема и личност у серијалу, од детињства до сезоне када је одигран „последњи плес” (тако је уочи последње сезоне те генерације Булса тренер Џексон најавио поход на шесту титулу).

Заслуге за овакав успех серијала припадају и Српкињи Нини Крстић, једном од продуцената и на овом пројекту и на „О Џеј Симпсон – Направљено у Америци” који је добио Оскара за најбољи документарни филм 2016. Управо оно у чему се издвајају ова два филмска пројекта јесу невероватно темељно и педантно истраживање (које је претходило снимању) и ексклузивна архива која вас држи прикованог за екран. „О Џеј” је трајао седам сати и 47 минута, а „Последњи плес” око осам и по сати. И оба су се некако брзо завршила…

Све оне примедбе које су се јављале после првих неколико епизода „Последњег плеса” (око тога ко је колико од играча заступљен у филму) нису биле основане, јер је све то било драматуршки оправдано. Играчи су добијали већу „минутажу” у серијалу управо у тренуцима приче у којима су имали својих пет минута славе на терену (или су на било који начин утицали на главни ток збивања), а само је Џордан био стално присутан, као темељ шампионског мозаика Чикаго „булса”. Уосталом, колико је Џордан изнад свих осталих (уопште у историји спорта), сведоче и речи редитеља „Последњег плеса” Џејсона Хера који је сусрет с њим описао овако:

– То једно надреално искуство, да видите некога ко је у основи измишљени лик. Рекао сам својој браћи да је то као упознавање са Деда Мразом. Као да не можете да појмите да је живо људско биће, од крви и меса…

Коментари1
3d312
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Panta SD
Dugo gledam kosarku i definitivno najveci kosatkas koga sam imao zadovoljstvo da gledam na TV-u. Svidja mi se i paralela za Djokovicem i sreca da smo njegovi savremenici tj. imamo privilegiju da gledwmo njegove egzibicije i radujemo se uspesima. Da su nam i Jordan i Nole živi i zdravi...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља