субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 27.05.2020. у 18:00 Бранко Радун
ПОГЛЕДИ

Да ли ће Мило отићи с власти до краја године

Ова ситуација опасно води Црну Гору ка унутрашњим сукобима, а могуће и у грађански рат. Тако је Мило, играјући на карту конфронтације с православним и српским живљем Црне Горе, постао баласт свима

Мило Ђукановић је на челу Црне Горе три деценије, на овај или онај начин. Кад је дошао на власт имали смо на власти Хонекера у ДДР и тек су следили пад Берлинског зида, пад комунизма, распад СССР-а и грађански рат и распад СФРЈ. Све то делује тако далеко и „историјски”. Ђукановић је дошао на власт на таласу милошевићевске антибирократске револуције, да би у рату постао југословенско-српски патриота који мобилише војску на Дубровник. Кад је видео да Запад одлучује да слаби и руши Милошевића, постао је његов противник и уместо просрпске црногорске опције постао је ултрацрногорска, с честим изливима мржње према Београду и Србији. Наивнији су мислили да је то само лични анимозитет према Милошевићу, али их је промена власти у Београду 5. октобра демантовала. Природан наставак те политике преузете од црногорских либерала је контроверзни референдум 2006, којим се Подгорица одвојила од Београда.

Кад год је требало нешто одрадити да би опстао на власти и да би имао подршку Запада, Мило Ђукановић је то одрадио. У једној емисији из маја 2017. у којој сам гостовао, покојни Момир Булатовић рекао је да су Американци дали дозволу подгоричком режиму да шверцује дуван средином деведесетих. Услов је сигурно био отклон од Србије и Милошевића. Мило је одрадио све оно што се очекивало од њега – и одвајање од Србије и признање Косова и улазак у НАТО. Да не говоримо о томе како је преко свог црногорског лобија кумовао променама власти у Београду кад год се то од њега тражило. Но, после тога се чинило да је испуцао све карте и да Западу више није ни битан ни потребан.

Али, да би се и даље одржао на власти, иако су се промениле гарнитуре у Вашингтону и Лондону, он настоји да игра на карту „великосрпске агресије иза које стоји малигни руски утицај”. У том контексту монтиран је и „пуч” којим је настојао да се обрачуна с опозицијом, а одговорност за њега свали на Београд и Москву. На Западу, који се мења (долазак Трампа и Џонсона на власт, брегзит и сл.), међутим, има све мање подршке за ту вештачки конструисану русофобију и србофобију.

Кад ни све то није помогло, он креће у ризичну операцију уништења СПЦ у Црној Гори. План му је био да убеди или примора старог митрополита да постане патријарх црногорске православне цркве. Но, литије су током зиме изненадиле све и промениле односе Мила и митрополита. Епидемија вируса корона спасла је режим од литија, али је донела друге невоље. Неки медији су чак објавили да је и сам Мило оболео од ове заразе. То су тамошњи људи, као и то што му је брат доживео тежак инфаркт, протумачили као „опомену и казну Светог Василија Острошког што се дрзнуо да удари на светиње”.

Очигледно је да је вероватно највештији и најлукавији политичар Европе, који се држао у седлу власти дуже од три деценије, почео да прави опасне грешке. После тога је с алибијем ванредног стања хапсио владику Јоаникија, свештенике и вернике који су хтели да прославе дан Светог Василија Острошког. Да не одустаје од свог наума, говоре и последње изјаве да ће, иако атеиста, направити црногорску цркву, с митрополитом или без њега.

Цела та ситуација опасно води Црну Гору ка унутрашњим сукобима, а могуће и у грађански рат. Тако је Мило, играјући на карту конфронтације с православним и српским живљем Црне Горе, постао баласт свима. Пре свега Западу, где смо могли испратити више написа у утицајним медијима о подгоричком режиму у врло негативном светлу (ауторитарност, корупција, криминал...), што говори да су Ђукановића пустили низ воду они који су га некад подржавали. Унутар Црне Горе је створио раскол, довео до тога да му делови странке откажу послушност и функционери предводе литије. Слично се десило и у полицији. Исто тако је заоштрио и односе са Србијом.

Све је довело до тога да је и унутар ДПС-а и у структурама које подржава сазрела одлука да су потребне промене. А у Црној Гори једина промена може бити одлазак Мила са власти до краја године. Како је изгубио подршку Запада, а одавно је раскинуо с Русијом, Мило покушава да се колико-толико консолидује специјалним споразумом с Турском. Но, како у овом моменту изгледа, то је тек нешто више од потеза очајника. Уосталом, као и хапшење владике Јоаникија. Тешко да ће моћи политички да преживи такву коалицију против себе. Што би рекли у његовом родном Никшићу – ипак ће последња бити Василијева.

Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари3
c623e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milanče
Gospodo, vi koji brinete o uređivačkoj politici lista, u ovom konkretnom slučaju nije vam bila potrebna ograda da "prilozi odražavaju stavove autora", jer je Radun tačno izneo tok zbivanja u Crnoj Gori od 1989 godine do danas.
Boris
Otići će...ako izgubi na izborima. Jednostavno.
Paun
@Boris,otici ce,ali kamo nebi mu bio u kozi

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља