Иако је Турска девета земља на планети по броју оболелих и умрлих од вируса корона, досад је упутила медицинску помоћ у више од осамдесет држава. На том списку су се нашле и земље с којима Анкара нема дипломатске односе. По томе је на трећем месту у свету и у Анкари се већ говори о „коронадипломатији”, којом она покушава да створи предуслове за приближавање земљама с којима годинама има нарушене односе.

У Турској је ковидом 19 досад заражено 150.000 грађана, док је 4.100 изгубило ту битку. И поред побољшања ситуације, председник Реџеп Тајип Ердоган је најавио четвородневно ванредно стање почев од 23. маја, у време прославе Рамазанског бајрама.

Анкара је упутила помоћ Америци, Великој Британији, Шпанији, Италији, као и свим земљама Балкана. Некима и по неколико пута. На тим пошиљкама – у којима су маске, заштитна одела, прибор за тестирање, дезинфекциона средства и респиратори – исписани су стихови Џелалудина Румија, песника из 13. века: „Након очаја многе наде цветају, баш као што се након таме хиљаде сунца отварају”.

Уз једну турску пошиљку медицинске опреме Америци, коју је вирус корона најтеже погодио, председник Ердоган је упутио поруку Доналду Трампу: „Надам се да ће дух солидарности који је показала моја земља помоћи америчким политичарима да боље схвате стратешку важност наших односа”.

У Анкари се надају да ће ова хуманитарна дипломатија колико-толико отшкринути врата за нормализацију односа и с Бриселом. У ЕУ оптужују Турску да последњих година не поштује владавину права, поготово после покушаја државног удара средином 2016, што је довело до блокаде приступних преговора. Две стране не могу да нађу заједнички језик ни око решавања кризе у Сирији.

Ердоган је уз медицинску помоћ позвао Брисел да унапреди сарадњу с Анкаром: „Надам се да у унији сада коначно схватају да смо сви ми у истом броду”, односно да смо осуђени на сарадњу. Министар спољних послова Мевлут Чавушоглу је признао да је у пружању медицинске помоћи западној Европи Шпанија имала „привилегован статус”. „Док су друге савезничке земље повукле своје ракете ’патриот’ с турске територије, једино Мадрид то није урадио и оне су још у Адани. То је велика подршка Анкари у оквиру НАТО-а, истакао је шеф дипломатије.

Да би ова хуманитарна акција можда могла да значи и више од показивања добре воље потврђује и одлука Турске да упути медицинску помоћ Јерменији, с којом нема дипломатске односе и према којој годинама држи херметички затворену границу у знак солидарности с Азербејџаном, који је у спору с Јереваном због статуса провинције Нагорно-Карабах. На том списку се нашао и Израел, с којим Ердоган у последње време никако не може да нађе заједнички језик око многих питања: положаја Палестинаца у појасу Газе, као и статуса Јерусалима. Односи две земље годинама таворе на нивоу отправника послова.

Слање медицинске помоћи и показивање добре воље Турске наишло је на захвалност у тим земљама, али то сигурно неће преко ноћи решити сложене проблеме који су се гомилали годинама, америчко-турски спор око куповине руских система С-400, нити ће убрзати приступне преговоре Анкаре о уласку у ЕУ, поготово што у Бриселу оптужују председника Ердогана да се у последње време све више удаљава од демократских вредности уније.

„Проблеми Турске са западним земљама – Америком и ЕУ – превише су озбиљни да би могли да се реше с неколико симболичних потеза. У сваком случају, то неће ићи ни брзо ни глатко”, оценио је Гунул Тол, директор Центра за турске студије Института за Блиски исток у Вашингтону.

Сличне оцене се могу чути у Бриселу и Берлину, па и у самој Анкари. Без обзира на добру вољу коју је у овом случају показала Турска, то неће преко ноћи премостити разлике у ставовима око решавања мигрантске кризе, борбе против тероризма као и (не)поштовања људских права и слобода, оцењују аналитичари.