недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 22.05.2020. у 20:02 Александар Бојовић

Претње на интернету опасне као оне у стварном животу

Вербални напади на друштвеним мрежама могу проузроковати право насиље. – Полиција сарађује са „Фејсбуком” и „Твитером” на откривању анонимних профила
Најчешће мете су новинари и они који слободно говоре о проблематичним темама (Фото Пиксабеј)

У последње време учестале су претње преко друштвених мрежа председнику Србије, лидерима опозиције, као и појединим новинарима. Особе које по правилу полиција брзо открије претиле су ужасним насиљем чак и њиховој деци. Без обзира на то какве су стварне намере оних који стоје иза ових вербалних напада, последице су озбиљне.

Безбедносно-информативна агенција (БИА) у сарадњи са Тужилаштвом за високотехнолошки криминал и полицијом недавно је извела две акције у којима су ухапшене две особе због угрожавања сигурности.

Д. М (48). из Београда осумњичен је да је путем друштвене мреже „Твитер” више пута директно позивао на убиство Александра Вучића, председника Србије. На твит су реаговали и поједини „твитераши” који су Д. М. написали да обрише овакву поруку. Како сазнајемо, Д. М. је раније осуђиван због насиља у породици на шест месеци затвора, две године условно. Он је саслушан и одређен му је притвор.

Након овога, БИА и полиција спровели су још једну акцију у којој су ухапсили М. Л. (38) из Лознице који је такође преко „Твитера” више пута директно позивао на убиство чланова породица лидера опозиције Драгана Ђиласа, Бошка Обрадовића, Јанка Веселиновића и Борка Стефановића, као и новинара Ивана Ивановића и Слободана Георгиева. М. Л. се крио иза твитер профила „Војни обавештајац”. Са тог профила су упућивање претње смрћу деци и писане грозне поруке које је тешко и препричати.

Претње на друштвеним мрежама су опасне барем као и оне у „стварном” свету, каже за „Политику” Данило Кривокапић, стручњак за информационе технологије и директор „Шер” фондације.

„Сведочења особа које су предмет оваквих претњи говоре о томе да су оне изложене великом стресу који код њих ствара осећај страха. Чињеница да се понекад не зна ко стоји иза оваквих вербалних напада, најчешће чини ситуацију додатно проблематичном, јер као и у другим животним приликама, управо то незнање ствара осећај страха”, каже Кривокапић.

Додатно је проблематично, наводи наш саговорник, што се након изречених претњи у јавном простору какав је интернет, охрабрују и други појединци да износе овакве претње и увреде.

„На крају, вербални напади у дигиталном, могу се претворити у нападе у физичком свету. Најчешће мете су новинари и други грађани који слободно говоре о проблематичним темама у друштву. И поред непоколебљивих и храбрих гласова, пре свега појединих новинарки и новинара, овакве претње генерално утичу да се критички гласови на мрежама утишају јер свесно или несвесно може доћи до самоцензуре. Овакве ситуације стварају ’ефекат зебње’ по слободу изражавања”, објашњава наш саговорник.

Иако је најчешће реч о анонимним профилима са којих се упућују претње, постоје техничке могућности да се откриjу они који стоје иза њих.

„Наша полиција има развијену сарадњу са великим платформама као што су ’Фејсбук ’ и ’Твитер’ које у оваквим случајевима могу доставити нашим органима податке о профилима, попут ИП адресе, на којима су одређени садржаји (претње) објављени. Кад има ту ИП адресу, наша полиција се може обратити интернет оператерима како би дошли до тачне локације одакле је упућена, а затим и до особе која је ову претњу упутила. Ситуација је свакако знатно компликованија уколико је упућена од особе која се налази ван Србије или уколико је та особа користила неки од алата да прикрије ИП адресу. Поред ових, полиција свакако има и друге, класичније методе за откривање ових људи”, објашњава Кривокапић.

„Шер” фондација од 2014. године прати стање повреда дигиталних права и интернет слобода и до данас су забележили више од 600 случајева. Кривокапић напомиње да претње и притисци у дигиталном окружењу представљају најчешћи облик повреда дигиталних права.

„Сваки пут када се наше друштво нађе у некој ванредној ситуацији, као што су, на пример, биле поплаве 2014. године, када смо и почели да пратимо ове трендове или ово време пандемије ковида 19, долази до интензивирања претњи и притисака у дигиталном свету. Овакви подаци су свакако забрињавајући, нарочито имајући у виду да већина случајева остаје нерешена пред надлежним органима. На тај начин угрожена је владавина права, јер поједине особе које чине кривична дела, остају некажњене, док жртве оваквих напада остају незаштићене што дугорочно води ка смањивању слободе говора”, закључује Данило Кривокапић.

Г. П. (43) из Ваљева који је у априлу претио смрћу председнику Србије ухапшен је ван земље. Он је имао досије и повезиван је са трговином наркотицима.  Крајем јула прошле године ухапшена је А. Ј. А. (39) због сумње да је на „Твитеру” претила породици председника. Она је касније на саслушању изјавила да је у афекту вређала Вучића те да се каје због тога што је написала. Такође, у јулу 2019.  ухапшен је и Н. П. (44) из Великог Градишта који је преко „Фејсбука” претио Драгану Ђиласу и његовој породици. „Кога ти делиш на крезубу и елитну... хоћеш да те нахраним металним куглицама”, део је поруке.

Казна и до пет година затвора

Претње преко друштвених мрежа квалификују се као кривично дело угрожавања сигурности. Према Кривичном законику за ова дела предвиђене су следеће казне: за претњу да ће се угрозити нечији живот, следи новчана казна или казна затвора до годину дана. Ако су претње изречене према више особа или ако је дело изазвало узнемиреност грађана или друге тешке последице, предвиђена је затворска казна од три месеца до три године. У случају претње председнику, народном посланику, председнику владе, члановима владе, судији Уставног суда, судији, јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца, адвокату, полицијском службенику и новинару – прети казна затвора до пет година.

Коментари0
edcd7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља