уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 23.05.2020. у 20:00 Војислав Лалић

Турско-грчке оптужбе због избеглица

У Анкари одбацују оптужбе које стижу из Брисела и Атине да Турска злоупотребљава избеглице како би остварила своје политичке циљеве и позивају ЕУ да заједно решавају тај проблем
Пандемија вирус корона привремено је питање избеглица гурнула у други план (Фото: EPA-EFE/Tolga Bozoglu)

Како јењава пандемија ковида 19, тако у први план поново избија избегличка криза која је на тренутак била у другом плану. На релацији Брисел–Анкара опет се размењују оптужбе као што је био случај пре него што је у марту стигао вирус корона који је тешко погодио Турску.

„Анкара нема снаге да експлоатише избеглице за остварење својих политичких циљева. Европска унија сада има капацитете, средства и политичку вољу да ефикасно заштити своје спољне границе”, изјавио је Јуроњузу комесар за унапређење европског начина живота Маргаритис Хинас. То је, у ствари, био његов одговор на недавно упозорење шефа турске дипломатије Мевлута Чавушоглуа да су границе његове земље и даље отворене за избеглице које желе да се домогну „бољег живота” на западу континента.

Председник Реџеп Тајип Ердоган је, после више пута поновљених претњи, крајем фебруара подигао рампе за избеглице на западним границама. На удару су се нашле Бугарска, а посебно Грчка. У Бриселу су оптужили Анкару да „уцењује” ЕУ како би преко леђа избеглица остварила своје политичке циљеве и решила отворене проблеме на релацији Анкара– Брисел и обратно.

У Анкари, која с унијом већ дуже време не може да нађе помирљив језик о многим проблемима, дочекали су изјаву комесара Шинаса као двоструки изазов: мање Европске комисије, а много више Атине која води рачуна о „својим себичним интересима” и притом крши међународне конвенције о људским правима.

„То је више политички став Атине, него ЕУ”, изјавио је портпарол Министарства иностраних послова у Анкари Хими Аксој, оптужујући Европску комисију што још није покренула истрагу о „злочинима” које су у последње време грчке службе безбедности извршиле над избеглицама на пограничној реци Марици (Еврос). „Турска само тражи фер поделу тешког избегличког проблема који треба заједнички да решавамо”, поручују из МИП-а.

У Анкари тврде, позивајући се на међународне организације које се боре за људска права, да се на граници између две земље грчке снаге немилосрдно обрачунавају с мигрантима: убиле су двојицу избеглица, док је једна жена нестала. Од краја марта војска и полиција су на силу вратиле у Турску 250 избеглица. „Атина одбија да прими њихове захтеве за азил што је у супротности с универзалном декларацијом о људским правима”, истичу у Анкари.

Анкара и Брисел су у марту 2016. године постигле договор о заједничкој борби против најезде избеглица, највеће у годинама после Другог светског рата. Турска се обавезала да на својој територији задржи илегалне мигранте који немају право на азил, док је ЕУ заузврат обећала да ће јој помоћи са шест милијарди евра. Договорено је такође да се оживе посустали приступни преговори Турске о уласку у ЕУ и да се покрене процедура за укидање виза за турске држављане.

Турска је досад углавном зауставила тај мигрантски талас на својој територији. У Анкари упорно тврде да ЕУ не испуњава своје обавезе: Брисел је досад уплатио само половину обећаних средстава, изостало је оживљавање преговора као и укидање виза за турске држављане. Недавно је договорено да шефови дипломатија ЕУ Ђузеп Борељ и Турске Чавушоглу покушају да пронађу обострано прихватљива решења што очевидно неће ићи ни лако ни брзо.

Турска више не зна шта да ради с избеглицама: у Анадолији је привремено уточиште нашло скоро четири милиона бескућника који су углавном стигли из Сирије. Иницијативу Анкаре да се у пограничном подручју суседне земље створи „безбедна зона” где би се вратило више од милион миграната, у Европској унији не прихватају да финансирају све док се не нађе политичко решење десетогодишње кризе у Дамаску. Према оквирним рачуницама за то би требало обезбедити 20 милијарди долара како би се подигла насеља, болнице, школе и други објекти који су неопходни за битисање армије бескућника.

Коментари4
3974d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rasim
Problm izbeglica ne mogu da rese Turska i Grcka. Taj haos koji traje skoro deset godina treba da se resava u Ujedinjenim nacijama.
Janos
Vreme je pokazalo koliko je madjarski premijer bio u pravu kada je postavio zicu na granici. Sada se sa tim slazu i oni oji su ga kritikovali.
Jelena
Ovo je samo pocetak.Neko povlaci konce iza cumanija izbeglica koji je poceo 2015.godine. Srbija ce ponovo biti na udaru.
Petkovic Todor
To je upozorenje za nas. Problem iybeglica ce se ponovo zaostriti kada prodje pandemija korona virusa.Grcka i Bugarska su u mobilnom stanju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља