среда, 08.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.05.2020. у 21:00 Владимир Вукасовић

САД желе обнову нуклеарних тестова

Недостаје још само да и Саудијска Арабија направи своју атомску бомбу, за шта се сумња да су припреме такође у току
Немачки активиста под маском протестује због повлачења Америке из ИНФ (Фото EPA-EFE/Omer Messinger)

Након што су иступиле из три споразума о контроли наоружања, уз поруке да ће у фебруару 2021. развргнути и последњи важећи договор с Русијом о ограничењу броја нуклеарних бојевих глава, САД разматрају и идеју да обнове тестирања атомских бомби, на која су одржавале мораторијум готово три деценије.

О одмрзавању проба се размишља с намером да се Русија и Кина тиме натерају на склапање споразума с Америком о контроли нуклеарног оружја, сазнао је „Вашингтон пост“. Покушаји Беле куће да приволи Пекинг на такав међународни уговор трају већ неко време. По свему судећи, они одражавају зазор Американаца од могућности да Кинези својој све већој привредној моћи, којом у неким аспектима већ парирају Сједињеним Државама или их и премашују, додају и предност у оним војним способностима за које су Вашингтон и Москва једно другом, у време када нису имале трећег такмаца за глобалну превласт, обећали да их неће развијати.

Тројни договор с Русијом и Кином о обуздавању најразорнијих оружаних арсенала председник САД Доналд Трамп је тражио и када је стављао до знања да идуће године, када истекне рок тог споразума, неће продужити важење „Новог Старта“, познатог и као „Старт 3“. Њиме су се Трампова земља и Русија обавезале на то да ниједна од њих неће имати више од 1.550 бојевих глава спремних за употребу. Актуелна америчка влада је „Старт 3“ описивала као бесмислен будући да руке везује искључиво њима и Кремљу док Кина њиме није ни обухваћена, те слободно надограђује свој нуклеарни арсенал.

Са сличним примедбама се Бела кућа пре две године повукла из споразума о ограничењу краткометних и средњометних нуклеарних пројектила за лансирање са земље (ИНФ). Тада се Кини такође приговарало због тога што неће да се придружи том договору, с тим што је и Русија оптужена да га крши, те је оцењено да је он утолико апсурднији и погубнији по самоодбрамбену способност Америке, наводно једине која ИНФ збиља поштује.

И пре три дана, Трамп је споменуо потребу да се и с Русијом и с Кином постигне договор о контроли наоружања. То је изговорио након што је објавио да САД иступају из Споразума о отвореном небу, којим је 35 држава потписница дозволило једна другој ненаоружане извиђачке летове преко својих територија како би међусобно надзирале војне активности и градиле поверење уместо параноје и предратних тензија. Трамп је Русији ставио на терет да је кршила и тај споразум. За одбијање дозволе за прелет преко целокупне руске територије Москву је оптужио и НАТО, али је барем десет његових чланица ипак позвало Америку да не одустаје од отварања неба за стране извиђачке летелице.

Док се Трамп спремао за објаву о повлачењу из тог споразума, политички намештеници у америчкој влади су на састанцима безбедносних званичника у Белој кући предложили да се одустане од мораторијума на тестове нуклеарних бомби, који су САД завеле 1993. године. Безбедносни професионалци су, према речима једног неименованог извора, одбацили ту идеју, али разговор о њој није завршен. Да ли зато што и та сумња не дозвољава овој дискусији да замре или зато што је било нужно уплашити јавност непријатељем како би она прихватила претећу идеју, тек, Америка је пре око месец дана оптужила Кину управо за тајно испробавање нуклеарног оружја, што је Пекинг негирао.

Кина одбија да се прикључи споразуму о ограничењу нуклеарног оружја, уз образложење да је њен арсенал ионако миноран у поређењу с америчким и руским. Има мишљења да то није ни нужно пошто Кина, барем према доступним подацима, нема нуклеарне бојеве главе моментално спремне за употребу, онако како Русија и Америка држе своје у приправности. Делом и због тога, неки процењују да САД заправо не циљају Кину када траже гашење постојећег споразума о атомским бомбама него да је она само изговор како би се Русија застрашила повећањем америчке нуклеарне моћи.

Русији се на душу ставља и то да је развила пројектиле којима крши ИНФ, у непосредну опасност стављајући Европу, која би била у домету тих ракета, те да не дозвољава извиђачке прелете преко Калињинграда, ка Европи најистуреније њене енклаве у коју је након заоштравања због украјинске кризе допремала и „искандере“, способне да понесу и нуклеарне бојеве главе, а наводно и унапређивала тамошња складишта за атомско оружје. Москви су Американци пребацивали и да у потаји тестира свој нуклеарни арсенал. Притом су САД игнорисале оптужбе да су и саме прекршиле ИНФ постављањем ракетног штита у Европи, као и спекулације да размишљају о пребацивању атомских бомби из Турске на европско тло.

Оно што је свакако истина јесте то да су и Русија и САД више поштовале слово него дух „Старта 3“. Обе су срезале број својих напуњених и размештених бојевих глава на прописан ниво, али су, не кријући то од јавности, „модернизовале“ нуклеарне капацитете, што значи да су повећавале прецизност и убитачност својих бомби. Ефекат тога је исти као да су допуњавале своје арсенале, па можда и опаснији него да су просто умножиле број бојевих глава са старим нивоом разорности. Колико далеко је у томе одмакла Кина, још је мање познато.

Свој последњи тест атомске бомбе, 1.030. по реду, САД су извеле 23. септембра 1992. У октобру претходне године Русија је саопштила да прекида такве пробе. У септембру 1996. усвојен је међународни Споразум о свеобухватној забрани тестирања нуклеарног оружја. Амерички Сенат је одбио да га ратификује, али су се САД одонда придржавале мораторијума.

Било је то другачије време, по крају Хладног рата, пре наглог успона Кине, стабилизовања Русије и терористичког напада 11. септембра, након којег су се Американци опет осетили рањивима и на сопственом тлу. До данас, САД су под Трампом иступиле и из споразума о ограничењу иранских нуклеарних способности. Такав договор са Северном Корејом, упркос најавама, нису постигле.

Недостаје још само да и Саудијска Арабија направи своју атомску бомбу, за шта се сумња да су припреме такође у току, па да свет постане изложенији нуклеарном рату више него што је то био иједном од осамдесетих година прошлог века.

Коментари3
a258c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миодраг Стојковић
Господине Јоцо, пре ће САД повући признање него Немачка.
joca
nadam se da ce ova vest konacno zapusiti usta svima koji Trampa dizu u nebesa. izaci ce i iz ovog sporazuma a sledece je obnova nuklearnih proba s cim se on slaze , bar po vestima. ne postoji ni jedan razlog da se Srbi raduju izboru bilo kog predsednika USA zato sto nijedan nece reci da je bombardovanje Srbije i otimanje Kosova i Metohije bila greska. to oni nikad nece priznati. na zapadu nista novo...
Миодраг Стојковић
Читајући о такмичењу у престижу у нуклеарном потенцијалу у негативне сврхе , а Анштајн нам је оставио поруку да нуклеарну енергију користимо у бољитак човечанству , помислим како су сви велики у ствари јако мали. Појединац је велики само у добрим делима , па и државе исто тако . Немачка док је стварала најбољу технику и била неутрална у политици , била је и поштована. Данас јо није то доста већ поново жели и политички да доминира , и ту почиње да губи .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља