среда, 08.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.05.2020. у 22:00 Младен Кременовић
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МИЛОРАД ДОДИК, члан Председништва БиХ из РС

Била је шала, нико опозицију не прислушкује

А нико се није померио због навода да је 3.000 Пакистанаца ушло у БиХ с лажним визама
(Фото Анђелко Васиљевић)

Од нашег сталног дописника 
Бањалука – Три народа у БиХ у историји су увек била на супротним странама. Данас је то зависна земља стављена у функцију страних пројеката, а не људи који ту живе. Људима се силом намеће пројекат који је за њих неприхватљив, оценио је Милорад Додик, члан Председништва БиХ из РС.

– Не могу ми навести ниједан разлог, осим насиља странаца, да БиХ може да преживи јер за то не постоји унутрашњи капацитет. Имам право на процене и аналитику. Могу на Западу да се заносе причом о „погледу у будућност” – каже Додик у разговору за „Политику”.

Шалом да се опозиција прислушкује направио је, каже, перформанс, али су се сви „дигли као да је то нешто силно озбиљно”. – Нико их не прислушкује, нити су толико важни. А нико се није померио због навода да је 3.000 Пакистанаца ушло у БиХ с лажним визама. Сазнајемо да има још неколико хиљада из Ирака – каже Додик.

Убеђен је да ни озбиљне нације са снажном историјом и демократским капацитетом не би преживеле притиске какве је поднела Бањалука. – Исклесано уверење Срба нас одржава јер смо свесни да ако немамо републику, нема ни нас.

Да ли је невоља због вируса корона излечила разједињеност у БиХ?

Босна и Херцеговина је од Дејтона до данас показала да је неспојива. Неко мисли да ће то проћи само од себе, ако се ћути. Сила није успела да направи кохезију. Бошњаци неће гласати за било шта ако то нису договорили са странцима. РС води аутентичну политику. Масовно је кршена дејтонска позиција РС од стране међународне заједнице, Уставног суда БиХ и игнорантском позицијом Сарајева које жели смрт Српске. Не видимо никакву корист од оног што су покушали да направе од БиХ, која је подељена ментално и културолошки и није мултиетничко друштво. Изложени смо упорној пристрасности међународне заједнице, протектора, Уставни суд је уперен против наших интереса, стално се боримо да очувамо оно што је написано у Дејтону. Српској је забрањен излазак на међународно финансијско тржиште, усмерили су нас да међународну активност обављамо преко Сарајева, а РС се покушава игнорисати све време. Изетбеговић све чини да онемогући изборне победнике из РС да овладају позицијама у Сарајеву које могу да доприносе одлучивању. СДА не жели да гласа за именовање Србина у полицијску агенцију СИПА-а, а све процедуре су спроведене. Договоримо расподелу средстава ММФ-а, новац дође на рачуне Централне банке, а средства се не испоручују ентитетима, због нечије воље у Сарајеву. Све то направило је тегове БиХ која је 1991. била мање подељена. БиХ је у озбиљној институционалној кризи, што није ништа ново, само опсег кризе може бити новост.

Како гледате на дешавања у Црној Гори и да ли вас то плаши?

Свакога плаши, знајући да је тамошњи владајући режим на заласку и да ће учинити све да се одржи на власти, па и да употреби репресију. То и чини према СПЦ и српском народу. Срби су од независности Црне Горе прогоњени, без могућности су да се запошљавају, нису равноправни. Вероватно се рачунало да ће Срби због репресије да исцуре. Црна Гора је показала антисрпску позицију. Ђукановић најављује да ће доћи у Сребреницу, а био је председник Владе Црне Горе у то време и озбиљна логистика за све то. Сада покушава да се прода Бошњацима јер је изабрао да прогони Србе и СПЦ, а коалиције прави с Бошњацима, Албанцима. То је његов избор, а избор народа Црне Горе је како ће се даље развијати.

Неки осете нестрпљење у поступцима власти у Подгорици.

Ђукановић је показао нестрпљење јер је схватио да његов пројекат стварања нације не иде добро, не развија се и да не може Албанце да конвертира у Црногорце, али покушава то да уради од Срба. Вероватно је проценио да је последњи моменат, али није рачунао да постоји јасна организација СПЦ. Цркве је градио верујући народ. Само у Црној Гори имате изврнуто третирање имовине СПЦ. То нестрпљење се огледа у намери да се направи црногорска црква, која је показала неспособност и нехтење народа. То се нигде није десило, дешавало се обрнуто, да су цркве и народи градили идентитет до степена да изграде државу. У Црној Гори све иде обрнутим путем, па репресију замотавају у причу о демократији. Каква демократија када је половина Црне Горе на улицама супротставља репресији режима који је безочно напао српски национални идентитет, а пре свега СПЦ као основни вид тог идентитета. Нигде у свету нема да правите цркву отимачином од других заједница. Васељенски патријарх то није подржао, нити ико други. Наш патријарх је добро рекао, то се није дешавало ни за време Турака, чак ни у комунизму нису отимане цркве. То је озбиљан проблем који не можемо гледати изоловано. Све нас и те како занима шта се тамо дешава. Све што је учињено после формирања Црне Горе било је против Срба. Постојање те државе нико не спори, али постоји отпор према чињеници да се тамо малтретирају Срби. Немамо право да стојимо изван тога. Ако Ђукановић може да подржи Бошњаке у БиХ, шта је логичније него да ми подржимо наш народ и станемо уз њега.

Увелико се испредају теорије о свету „после короне”...

Доминантан процес данас јесте враћање себи. Сада имамо Кину која има економску експанзију на концепту који је потпуно супротан неолиберализму, јер задржава утицај државе, што је створило побуде унутар саме Европе, али и САД, да се сви врате себи. Неке земље ЕУ су затвориле границе, али и извоз своје робе, рекавши да то треба њима. Они су нам поручили да се боримо, а не да зависимо од њих. То ће произвести процесе који ће ојачати значај државе и народа. Волео бих да ме неко подсети да ли је нека мултинационална компанија доставила неки контингент маски а моћније су од држава. Опада интересовање за њих, продају се деонице великих банака. Враћа се суверенистички концепт који ће превладати. Шта је понашање Немачке, Француске и САД него суверенистички концепт? Неки то неће признати.

Постоје ли разлози за бригу, знајући за бујајуће ривалитете?

Верујем да ће свет остати миран, али имајући у виду нагон свих да буду најдоминантнији, могуће су турбуленције. РС је претрпела најгоре притиске неолибералног Запада, уништавао се наш идентитет – а њихов грађански модел се разбио. Тиме се разбио и концепт БиХ који су градили. Одржив је само договор народа, што они не желе. Свет је сасвим другачији. Постоји концепт у друштвеној теорији који говори да нешто може да траје педесетак година. Као комунизам, стари облик капитализма, тако и овај неолиберализам који није успео да нађе моделе да настави бити снажан. Оспоравају се све чешће вредности тог поретка, најчешће ЕУ. Нико не може да каже да је ЕУ оно што је била пре пет година. Свет више није униполаран. САД и ЕУ више не сарађују као донедавно, у Европи постоје земље Вишеградске групе. Европска унија се није снашла у кризи короне, вирус је разбио неке важне елементе, као што је шенгенска зона. За овај регион ЕУ је најважнија тема, али морамо спознати како стоје ствари. Ми не знамо куда идемо, сем што видимо да је бриселска администрација изгубила снагу. Америка, која је била монолитна, потпуно је подељена између Трампове политике и такозване дубоке државе, који су доживотни јавни сектор. Што Трамп, очито, није хтео да трпи. Како ће се то одвијати видећемо на изборима у САД. Ако не будемо свесни куд се свет креће, затећи ће нас репови који ће нас одувати.

Шта је с евроинтеграцијама БиХ, као и такозваном НАТО путу?

Босна и Херцеговина нема никакву спољну политику. Мало ћете наћи одлука које је БиХ донела у свом сувереном интересу. Пре две деценије Венецијанска комисија је рекла да нема кретања ка ЕУ уз високог представника. Из ЕУ нам и данас нешто подмећу, па ми нешто камуфлирамо, праве се како нас хоће, а дају нам неспроводиве услове. Све је то натегнутост која ће једног дана морати да пукне. Српска нема ништа од БиХ. Узимају нам новац, блокира се онај који добијемо од страних фондова. Шта ћемо тамо где само губимо новац? И зашто то раде ако хоће да нас задрже у БиХ? Показало се да Програм реформи није план за чланство, нема интеграција, али сарадње има, као што са НАТО-ом сарађује и Србија. Наставићемо сарадњу, али нашу подршку неће добити сваки покушај интеграције.

Где видите шансу за било какав напредак, не може све бити суморно?

Народи овде могу да се развијају само ако је то властити национални и државни пројекат. Нико није развио земљу уз власт са стране. Странци имају моћ колико им ми дамо. Поносан сам на то што су се и Србија и РС одмакле од утицаја страних амбасада за одређивање унутрашњих политика. Српски народ данас једини на Балкану има аутентичне политике. Сви су се подбацили под неке друге асоцијације.

То некада зна и да кошта...

Можда и кошта, али ништа не бисмо профитирали другачијом политиком, имате примере за то. Британија је од пада Турака одредила политику да нам не дају да се објединимо, будемо јаки. А зашто да се не објединимо, а сви други могу? Хипотетички, зашто би начелна интеграција Србије и РС била против било кога? Одговор из Сарајева је како је Бањалука и њихов град. Нити је Бањалука њихова, нити је Сарајево моје. Нити је икада било, већ само ствар морања. У Београд сваки пут једва чекам да одем, не разумем уопште мозгове које тај став вређа. А ја разумем свакога ко воли Сарајево, само немојте нама говорити шта да радимо.

Приговара вам се јер нисте подржали резолуцију о жртвама усташа, усвојену након спорне блајбрушке мисе у Сарајеву.

Неки Срби који су подржали тај документ праве се да не виде да се њиме покушава рећи да су антифашистичку борбу носили Бошњаци, Хрвати и Срби. Државна политика НДХ била је побити Србе. Неки пристају на то да су антифашизам носила три народа, па се још питају зашто ми нисмо гласали за резолуцију. Испаде да су они носили борбу против усташа. Историјска чињеница је да су многе усташе који су клали Србе после десетак година постали руководиоци у комунистичком режиму. И онда када се успротивим таквој резолуцији кажу Додик подржава Блајбург. Ево мог става о томе – у Блајбургу их је све требало побити. Никакве емпатије немам према било коме. И оне који су ходали годинама требало је наћи и побити. Никакву дистанцу не могу да направим према томе када се погледам шта су нам урадили. Колико је само око Бањалуке у Мотикама, Дракулићу, Шарговцу побијено Срба, па у Гаравицама, Јасеновцу... Одједном Бошњаци постадоше антифашисти. Да ли је Ханџар дивизија била у антифашистичком блоку. Геноцид је извршен над Србима, побијено је преко 500.000 Срба само у Јасеновцу, убијали су српски народ где год су стигли. У мом селу, Мрчевцима, усташе су покупиле 140 мирних мештана и све су их убили. Нема српског села у ком се то није десило. Тројица градоначелника Сарајева били су усташкој власти која је депортовала људе у Јасеновац. Од толиког извртања човеку дође да искочи из коже.

Коментари9
45c12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vox ex populi
Stvarno, budalasto ponašanje. Vrijeđeti narodne poslanike je sramota, jer svaki od njih predstavlja nekoliko desetina hiljada građana. Nedozrelo, bahato i nevaspitano.
Međed
Bahato, samo bahato!!!
Леон Давидович
Јасне вљда реч фашисти. Не само припадници НОБ-а него и српски народ називао је често усташе и фашистима.Овде није реч о томе ко је од народа дао највећи допринос фашизму, а ко антифашизму већ се говори очигледно о жртвама фашизма независно од националне припадности и бројности жртава по нацијама. Дајле ако је Хрват др. Никола Николић преживео злогласни Јасеновац и у сећању описао између осталог и монструозно мучење и смрт професора Сафета Крупића шта су онда они него жртве фашизма.
Леон Давидович
Какве све невоље и неправде и штете бројне власти ураде својим народима онда прислушкивање дође скоро па никаква штета.Претпостављам да је тако и у овом случају.
Леон Давидович
Ако неко тврди да су сви Хрвати били присталице НДХ онда је и то ревизионизам историје.Да не помињем борце попут Јосипа Мажара и других, поменућу песнике Владимира Назора и Ивана Горана Ковачића (мајка му је била Јеврејка).Хрват Назор након бекства у партизане пише :"Побегао сам из ропства и срамоте такозване Независне државе Хрватске..."У попаљеном српском селу код Вргинмоста јануара 1943. он пише једну од најпотреснијих песама "Мајка православна". Ревизионизам историје све заборавља и мења.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља