субота, 31.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.05.2020. у 20:00 Димитрије Буквић

Филозоф из Бора у преписци сa Чомским

Иван Вучковић, млади средњошколски професор филозофије, недавно је ступио у контакт с америчким лингвистом и једним од најутицајнијих мислилаца данашњице, а интервју с њим је ексклузивно поклонио „Политици”
Иван Вучковић у кантини борског рудника (Фото: лична архива)

Филозофију једни сматрају науком, други вештином, а неки и уметношћу. За младог Ивана Вучковића она је живот. Овај тридесеттрогодишњи мастер филозоф, средњошколски професор, есејиста и песник из Бора своју интелектуалну радозналост задовољава и у размени идеја с великим умовима данашњице. Недавно је отпочео преписку са Ноамом Чомским, америчиким филозофом и лингвистом, једним од најутицајнијих живих мислилаца с којим је преко имејла недавно направио и краћи интервју, ексклузивно га поклонивши „Политици”. За наш лист, Вучковић каже да се нада да ће бити у прилици да уради и опширнији разговор с овим знаменитим интелектуалцем.

„Будући да је професор Чомски више него заузет, одговори које сам добио су оквирни те је и интервју краћи. Наравно, и професор је свестан те чињенице јер ми је и поменуо да, због превеликих обавеза, није могао дуже и више да одговара те да се због тога не наљутим. Имајмо у виду и да ће Чомски, надамо се, кроз неколико година постати стогодишњак. Због тога, а и због његовог густог распореда, одговорима сам више него задовољан”, напомиње Вучковић, додајући да са Чомским још има интензивну комуникацију.

Не либећи се да самоиницијативно ступи у контакт са чувеним мислиоцима, наш саговорник је својевремено направио интервју и с Хансом Улрихом Гумбертом, професором Универзитета Станфорд, с којим и даље повремено размењује идеје. Све је почело пре десет година, кад је Вучковић био гост Таизе кампа у Француској.

„Тамо сам упознао једног момка који је на Станфорду студирао друштвене науке. Преко њега сам дошао до професора Гумбрехта. Управо ме је професор, односно Станфорд, препоручио па сам добио позив на Универзитет у Бечу, где сам прошле године учествовао на неколико предавања. Било је то огромно, незаборавно искуство. Очекујем да докторанде које сам тамо упознао доведем код нас да остваримо ближу сарадњу кроз предавања и преводе”, објашњава Иван.

Управо захваљујући боравку у Бечу, Вучковић је доспео и до Чомског.

„У неформалним разговорима, на паузама уз кафу, неколико пута сам колегама поменуо Чомског па сам преко њих успео да дођем и до његове званичне адресе. Обратио сам му се и представио, разменили смо неколико имејлова. Тако сам од професора Чомског директно добио другачију перспективу могућег разумевања његових дела. Он је изванредан човек чија дела обухватају шири спектар анализе различитих друштвених догађаја, од Вијетнамског рата наовамо, укључујући и дешавања на Балкану, у Југославији и Србији. Стога, утицај и значај овог мислиоца се не може заобићи. Он ће тек постати актуелан”, истиче Вучковић.

Промоција критичког мишљења

Иван Вучковић годинама настоји да анимира средњошколце да заволе филозофију и схвате њен значај. Зато је октобра 2019. у Бору покренуо бесплатну малу градску филозофску школу „Линкеј”. Тренутно има петнаестак полазника с којима ради на промовисању филозофије и критичког мишљења. После паузе због пандемије ковида 19, школа би требало да ускоро настави с радом.

Интервју Ивана Вучковића с Ноамом Чомским

Професоре, да ли медији и друштвене мреже имају превише утицаја (на младе) у модерном друштву?

Да, свакако. Али мислим да питање није у томе да ли је то превише или премало, већ какав утицај имају. Процену њихове снаге и утицаја треба сагледавати кроз то какав је заправо утицај у питању.

У свом животу сте били сведок многих политичких и друштвених промена. Да ли сте можда помало носталгични око неких од тих времена?

Иване, те промене су увек биле или промене набоље или промене нагоре, али ипак не могу се сетити баш ниједног тако изванредног периода који би требало да заслужује моју носталгију.

Шта значи бити модеран мислилац и да ли филозофија и даље има реалну друштвену моћ?

Када размислим, себе ипак не видим као некога ко је модерни мислилац већ ипак више попут некога ко суштински покушава да разуме свет догађаја и идеја. Што се моћи идеја (односно моћи филозофије) тиче – она и даље постоји и може се потенцијално користити за добро или лоше.

Образовање и знање – како би требало дефинисати ове појмове данас?

Заправо, не бих ни покушавао да ове појмове дефинишем, већ бих, уместо тога, пробао да се фокусирам на критичку анализу званичног образовног система па да тако пробам да пронађем начин да тај систем унапредим те тиме побољшам и знање.

На крају, али не и најмање важно – односи Кине и Америке након пандемије короне? Да ли се плашите за развој будућих догађаја?

Да. Одлично питање. Веома сам забринут у вези с поменутом темом. То што се тренутно догађа је изузетно опасно. Као што сам пре неколико дана већ рекао за „Гардијан” (а и ми смо разговарали о томе, Иване) – Трамп је одговоран за смрт хиљаде Американаца користећи пандемију вируса корона како би побољшао своје изборне шансе и, наравно, како би напунио џепове.

Коментари3
16b5a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Budimir Milutinovic
Dobar pokušaj da se stvori klima dijaloga i ozbiljne rasprave u društvu. Profesore ne odustajte od svoje namere. Filosofija, kao oblik drustvene svesti je usmerena da sumnja u sve predhodno i u tome je i suština njenog doprinosa razvoju civilizacije i ljudske misli.
Nenad S.
Nije mala stvar ostvariti ovako nesto i cestitke mladom filozofu.
Зоран Маторац
Драги Иване, завидим Вам на прилици коју сте имали да разговарате са Чомским. Ја сам његов поштовалац и прочитао сам све његове књиге које су код нас преведене, почевши од прве - "Шта то, у ствари, хоће Америка?" (1995.) Вероватно сте читали младог италијанског филозофа Дијега Фузара, он пише за часопис "Печат" врло занимљиве чланке. Он је Ваших година и могли бисте, ако већ нисте, да успоставите контакт са њим, верујем да ће обојици то бити занимљиво. Срдачан поздрав.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља