четвртак, 16.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.05.2020. у 08:00 Марија Бракочевић
ТЕМА НЕДЕЉЕ: МОЖЕ ЛИ СРБИЈА ДА ЗАДРЖИ ГАСТАРБАЈТЕРЕ

Услов за останак су веће плате

Људи који су због пандемије ковида 19 дошли у Србију заправо нису ни могли да бирају. Највећи број њих је радио на туристичку визу, најтеже и најниже плаћене послове
(Фото EPA-EFE/Antonio Vece)

Србија ће се трудити да сачува људе који су дошли из иностранства. Том поруком Александар Вучић, председник Србије, обратио се недавно грађанима који су због ширења ковида 19 у свету и углавном због губитка посла одлучили да се врате у своју земљу, а којих је, управо према његовим проценама, око чак 400.000. Тиме је очито желео да их охрабри да, када буде требало, изаберу Србију и своју енергију оставе у отаџбини јер ће се ионако, како је прецизирао, плате у Европи драстично смањивати. Повратнике је позвао да „овде раде и доприносе јер могу имати бољи живот него у другим земљама”, као и да ће Србија добити „на њиховом раду три-четири милијарде евра, а они ће зарадити више него што су дознаке које земља добија из иностранства”.

Да ли Србија заиста може да задржи радну снагу која се, истина је, силом прилика на крилима короне, због губитка посла, вратила у земљу? Представљају ли баш ти повратници велики потенцијал за развој домаће привреде у наредном периоду, могу ли Србију одсад да гледају новим очима – као пожељније место за живот и рад, у односу на земље из којих су дошли пре два месеца?

Званична статистика показује да с епидемијом вируса корона није дошло до знатнијег раста незапослености у Србији. Привреда је у знатној мери остала функционална, а програм економских мера подршке досад је допринео очувању економске базе. Ипак, привредна ситуација у Србији, како истичу у Привредној комори Србије, као и ниво запослености, у наредном периоду зависиће и од брзине реотварања европске привреде, као и могућег другог таласа епидемије.

Бојан Станић, директор Сектора за статистичке анализе, услуге и сервисе у ПКС, сматра да држављани Србије на привременом раду у иностранству, који су се услед губитка посла морали вратити у земљу, представљају велики потенцијал за развој домаће привреде.

– У питању су стручни кадрови, с искуством у пракси, посебно у погледу примене савремених стандарда у производњи. Верујемо да ће један део њих одлучити да за посао конкуришу у земљи, у оквиру грађевинских и прерађивачких компанија. Влада Србије планира да настави с инфраструктурним пројектима у оквиру новог инвестиционог циклуса, односно иницијативе „Србија 2025”, која ће захтевати додатни ангажман домаће индустрије и грађевинског сектора – открива Станић. Ипак, за повратнике и раднике из региона, будући да Србија ионако кубури с недостатком радне снаге, пораст цене рада умногоме ће допринети атрактивности послова у Србији.

– Макроекономска и политичка стабилност, уз одржив раст тржишта, најзначајнији су услови за наставак прилива страних директних инвестиција (који је рекордан у региону), чиме би се створио додатни простор за упошљавање радне снаге, која је тренутно механички увећана повратком дела радника из иностранства. Актуелни кредитни рејтинг Србије, према оцени агенције „Standard & Poor’s”, један je ступањ испод инвестиционог нивоа. Постоје реалне могућности да Србија у наредној години буде прва земља региона која ће ући у инвестициони ниво, што значи прилив дугорочних инвестиција оријентисаних на производњу више додатне вредности – обзнањује Станић, и подвлачи да би привредни развој пратио и пораст стандарда који значи атрактивније услове за живот и рад.

– Временом ће Србија хватати корак с многим чланицама ЕУ, односно смањиваће се разлика у самој цени рада. Тако ће и држављани Србије имати избор: повратак на привремени посао у ЕУ или запослење у домаћим компанијама, што носи бројне предности и за привреду Србије и за појединца – уверен је Бојан Станић.

Србија је и раније покушавала да врати своје људи из иностранства, али такве акције ниједном нису уродиле плодом, барем не у мери у којој се то очекивало. Љубодраг Савић, проф. Економског факултета у Београду, сматра да се у земљи ништа не доводи до краја, па људи зато и немају довољно поверења у Србију.

(Фото EPA-EFE/Ritchie B. Tongo)

– Наша дијаспора ни не рачуна озбиљно на Србију, у смислу повратка и развијања бизниса. Људи се овде углавном враћају због одржавања родбинских веза или када остаре, а сви они који су тамо негде добро ситуирани уопште и не размишљају о повратку. Људи који су због пандемије ковида 19 дошли у Србију заправо нису ни могли да бирају. Највећи број њих је радио на туристичку визу, најтеже и најниже плаћене послове. Да су овде имали бољу плату или посао, они не би ни ишли из земље, трбухом за крухом, тако да не верујем да ће сви они желети да овде остану после завршетка ковид кризе, него ће поново отићи у свет, само ако им се буде пружила прилика за то – уверен је проф. Савић.

Шта ако, ипак, пожеле да остану у Србији?

– Кад би и покушали да се опробају у неком бизнису, морали би да имају неку уштеђевину, а не само идеју која ће у наредних четири-пет година бити одржива. И држава би морала да им помогне да превазиђу тај период док им бизнис не профункционише. Зато се питам који је то мали бизнис који није ризичан и у нормалним околностима, а камоли у оваквим приликама. И, на крају крајева, нема Србија толики ћуп из ког треба да вади новац како коме затреба – напомиње проф. Савић, и додаје да се отежавајућа околност крије и у нашем склопу нације јер у Србији људи неће да раде било шта, иако постоји доста послова где има места за нове раднике.

– Рецимо, има посла у пољопривреди, али разумем људе јер не могу да живе само од сезонских плата, од хонорарних и привремено-повремених послова – додаје он.

Због пандемије, незапосленост ће се и даље повећати. Неке привредне делатности, као што је инострани туризам, смањиће број запослених и теже ће се прилагодити новонасталим условима. Поједина радна места нестаће услед промена у начину функционисања привреде и друштва.

Како истиче проф. др Владимир Гречић, члан Српске академије економских наука и експерт за миграције, додатни фактор који детерминише услове на тржишту рада Србије јесу и наши мигранти повратници из иностранства, чији је број процењен на око 400.000.

– Економска логика сугерише закључак да ће њихов притисак на тржиште рада довести до пада надница и плата које су и овако прилично ниске. Ипак, хоћу да верујем да је већина становништва намерена да повратници своје место под сунцем треба да траже у матичној држави, у сарадњи с државом користе све подстицајне мере, у иностранству стечена знања и вештине покушају да ставе у службу српског привредног просперитета, да они који поседују способност, вољу и могућност помогну да земља обнови економске везе с иностранством... – набраја проф. Гречић, додајући да Србија има шансе за успех, а колико ће их искористити зависи од сијасет чинилаца институционалне природе: јавних политика, економских односа с иностранством, поверења повратника у надлежне службе и обрнуто. Јер, како додаје, међу повратницима има и потенцијалних инвеститора, па су инвестициона клима, сигурност, поверење, правна држава, оштрија борба против корупције од посебне важности.

Да су развојна снага наше земље управо наши грађани, без обзира на то да ли се они налазе у Србији или на привременом раду у иностранству, подсећа и Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику.

– Знања, искуства и контакти који се развијају у другим земљама су изванредна развојна шанса, јер обогаћују наш хумани потенцијал. Држава ће наставити да подржава развој окружења за улагања и отварање нових радних места, како би помогла да људи остану у њој. Управо радни и фертилни период се поклапају, тако да подстицајним мерама усмереним на управљање миграцијама истовремено радимо и на унапређењу демографске слике Србије, што је један од наших националних приоритета – подсећа Славица Ђукић Дејановић.

Коментари14
8b041
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deki
Plate u Srbiji će da rastu? I koja će to strana firma doći da otvori fabriku u zemlji sa velikim platama?
Muradin Rebronja
Za otvaranje biznisa je potreban kapial, znanje, iskustvo i proizvod koji ima tržište. Novi proizvod, ili da eliminiše postojece koji su inferiornog kvaliteta, ili preskupi, ili i jedno drugo. Barem kod nas u ugostiteljstvu, biti bolji, brži (produktivniji), jeftiniji i profitabilniji. Lakše reci nego postici.
Ja
Ljudi koji ne žele da budu tretirani kao da nemaju morala, ljudi kojima ni najbolja plata nije dovoljna da prefarba činjenicu da smo dotakli dno u kulturološkom i civilizacijskom smislu, su oni ljudi koji su odlaze. Među njima sam i ja.
Goran
Razumem zelju da ti ljudi ostanu ali koliko ja znam Srbija za razliku od Nemacke ne uvozi radnu snagu, ima stopu nezaposlenosti oko 10% bez tih 400 hiljada povratnika. Gde ce to pa ti ljudi da se zaposle ako i pre njihovog dolaska ljudi nisu mogli da nadju posao (ako ne racunamo IT, odredjena deficitarna zanimanja itd..)?
n.n
Mladi školovani ljudi,među kojima pripadam i ja,ne odlaze samo zbog manje plate iz ove zemlje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља