четвртак, 29.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.05.2020. у 10:17 Бранко Пејовић

Пером на пергаменту ћирилици у част

Изложба калиграфских радова на отвореном (Фотографије С. Јовичић)

Бајина Башта – Манифестација „Ћирилична баштина” отворена је прексиноћ у Бајиној Башти у галерији Установе „Култура”, уз маске и мере заштите у складу с приликама, а садржаји су представљени и у галерији и на отвореном, у шетачкој зони.

На оба места постављени су калиграфски радови Душана Мишића (Шабац) на пергаменту исписани ћирилицом, савремени уметнички пут у нашу давну прошлост. Мишић, који води школу калиграфије у Саборној цркви у Београду и који у Бајиној Башти током трајања манифестације одржава и јавни час калиграфије на отвореном за младе и друге зантересоване, у оквиру свог циклуса „Слика и реч” изложио је 20 радова. Са украсним орнаментима налик средњовековним, с текстовима који су молитве из богослужбених књига. Реч је о савременом приказу средњовековног начина писања, уметничкој оди нашем наслеђу и дугом културном трајању.

Петар Петровић и Горан Волф
„Политика” први добитник „Ћириличне даровнице”
Прва додела „Ћириличне даровнице”, новоустановљене награде ове манифестације, протекла је у знаку листа „Политика”, којем је додељено то признање. „Установа ’Култура’ додељује ’Ћириличну даровницу’ дневном листу ’Политика’ за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма. Користимо ћирилицу, чувајмо своје”, пише у овом признању, које је на свечаном отварању Петар Петровић, заменик председника општине Бајина Башта,  уручио уреднику у „Политици” Горану Волфу. Истовремено, захвалница за допринос овој манифестацији додељена је новинару Бранку Пејовићу, дописнику нашег листа из Златиборског округа.Признања у виду диплома овом приликом додељена су младим учесницима литерарног, ликовног и интернет конкурса о неговању ћирилице, од којих су неки и са Космета.

 – У Србији је мало калиграфа, жар у мени да истражујем и стварам пробудио је додир са страницима јеванђеља и средњевековним рукописима. Моја животна жеља је да се у Београду, као што постоји галерија фресака, отвори и галерија средњовековних рукописа – изјавио је Душан Мишић.

Са литерарног, ликовног и интернет конкурса за младе о ћирилици представљени су најуспешнији радови. „Да ли би наша књижевност била овако развијена да немамо ћирилицу? Не, не би. Наше писмо, наш језик – наша Србија... Негујмо српски језик и волимо нашу ћирилицу, јер она је основ књижевности и постојања”, написала је Јована Гајић, ученица седмог разреда школе из оближње Рогачице и добила прву награду на једном од конкурса.

Милован Јездић, директор Установе „Култура”, говорећи на отварању манифестације подсетио је да је прошле године установљена „Ћирилична баштина” добила награду Министарства културе „Културни образац године”, те да је ова установа као организатор предузела све како би се и у овој ситуацији наставила традиција одржавања смотре.

Манифестација се наставља програмом поезије коју казују ученици и  мултимедијалним предавањем Анђелке Петровић „Глагољате ли ћирилицу”, а данас је у манастиру Рача беседа и разговор о нашем вековном писму.                                   

Коментари1
f3796
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
Веома важна подршка животу српског писма кеје је, практично, сатрвено у јавности мудро осмишљеним паролама "равноправност писама" и "богатство двоазбучја". Манипуалција Србима и српским писмом која је започела систематски у време Новосаадсјког договора о српскохрватском/хрватскосрпском језику (1954) оваплотила се за ове деценије до данас убивши 90 одсто српске азбуке. Комунистичка власт је мудро довела Србе до самолатиничења, а без ранијих забрана ћирилице у окупацијама Срба.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља